Astronautika: misije

Kada su astronauti „Apolla 17“ Eugene Cernan i Harrison Schmitt posetili Meseca na tri dana decembra 1972, prevalili su svojim lunarnim roverom 35,74 km. Bila je to najveća destinacija koju je neko Nasino vozilo prevalilo na nekom svetu van Zemlje – sve do pre neki dan.

 opp-1

Tim naučnika i tehničara koji se brine za rad Marsovog istraživačkoh rovera (MER–B) „Opportunityja“ potvrdio je 22. maja da je par dana ranije, u petak, rover prevalio novih 80 metara, tako da je ukupna kilometraža od sletanja na Mars u januaru 2004. porasla na 35,744 kilometara.

Cernan je prekjuče prokomentarisao tu vest sa članom roverovog tima Jimom Riceom iz Nasinog Goddardovog kontrolnog centra iz Greenbelta (Merilend). Astronaut sa „Apolla 17“ je tom prilikom izjavio: „Rekord koji smo postavili našim džipom je postavljen da bi bio oboren, i ja sam uzbuđen i ponosan da mogu da predam štafetu ’Opportunityju’“.

Ukupan svetski rekord u daljini prevaljenoj na nekom nebeskom telu i dalje drži sovjetski robotski rover poznat kao „Луноход 2“, koji je još 1973. godine za samo 4 meseca prevalio neverovatnih 37 kilometara i 450 metara po površini Meseca. Bila je to fantastična misija – koga interesuju detalji, neka pročita ovaj naš stari feljton.

Do sada, „Opportunity“ je proveo na Marsu 3.410 dana (preko 9 godina – 3.319 sola), premašivši tako 37 puta planirani radni vek. Rover je težak samo 185 kg.

Ovu godinu rover je započeo na ivici kratera Endeavour. Nakon što je završio potragu za filosilikatnim materijalom na Brdu Matijević[1], uputio se na jug. Trenutno vozi ka dva brežuljka – jedno se zove Solander Point, a drugo, dalje i više, Cape Tribulation. Ona su na oko 2 km udaljenosti. Trenutno „juri“ brzinom od par santimetra u sekundi. Zanimljivo je – bar meni – da se u metalnom štitu mehanizma za bušenje stenja nalaze i delovi metala sa Svetskog trgovačkog centra, koga je Al–Kaida srušila u napadu 2001.



Radi se o Jakovu Matijeviću (1947–2012), doktoru matematike rodom iz Hrvatske, koji je radio za Nasu, a naročito se istakao na realizaciji rovera "Sojourner", "Spirit", "Opportunity" i "Curiosity".

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 14 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 19 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...