Medju zemljama Azije koje imaju nacionalne kosmičke programme, Južna Koreja zauzima specifčno mesto. Po dostignućima, rekao bih da je plasirana vrlo visoko, iza Kine, Japana i Indije, rame uz rame sa Pakistanom.
Nacionalni kosmički program Južne Koreje je preciziran u dokumentu nazvanom Osnovni promotivni plan kosmičkog razvoja koji je pripremljen 2005. U ovom planu težište je postavljeno na razvoj korejske rakete-nosača KSLV-2 i formiranje industrije projekotvanja i gradnje nacionalnih satelita. Direktor Korejskog instituta aerokosmičkih istraživanja KARI osnovanog 1989. Kim Sin Čžo (Kim Seung-jo) kaže da je osnovni cilj razviti sopstvenu RN koja će biti korićena za lansiranje južnokorejskih kosmičkih aparata. Do sada je inače Južne Koreja koristila lansere Rusije, Japana, Indije i ESA-e.
Iskustva Južne Koreje u raketno-kosmičkoj tehnici vezana su za razvoj serije sondažnih raketa KSR i nosača male nosivosti KSLV-1. Iako je prvobitno bilo planirano da se projekat RN KSLV-1 mase 140 tona odvija isključivo na nacionalnoj osnovi, Južna Koreja je bila primorana da se obrati Rusiji za njen razvoj. Prvi stepen RN je pozajmljen sa nove ruske rakete “Angara”. Istovremeno sa razvojem RN, uz pomoć Rusije i Francuske sagradjen je i juna 2009. pušten u rad kosmodrom Naro. Sa njega je dva puta i to neuspešno lansirana raketa KSLV-1 preimenovana u “Naro”. Treći pokušaj treba da bude obavljen pre kraja obe godine.
 |
|
Južnokorejska raketa-nosač KSLV-1 “Naro” |
Kosmičke ambicije Južne Koreje su ipak povezane sa projektom isključivo nacionalne RN KSLV-2. Ovaj nosač će imati visinu od oko 50 metara, prečnik 3,3m i kapacitet lansiranja satelita mase do 1500kg na nisku orbitu. Za ovaj nosač potrebno je razviti motor na tečno gorivo potisne snage 75 tona. Njegov ispitni sto se sada gradi u centru Naro. Na projektu KSLV-2 se radio d 2011. i planirano je da njeno prvo lansiranje bude obavljeno 2021.
Pored projekta rakete-nosača, Južna Koreja radi intenzivno na razvoju satelita. Od 1992. ubrzanim tempom se razvija program višenamenskih satelita KOMPSAT za sondiranja zemljine površine sa orbita visina od 550 do 1330km. Pored toga, jedan satelit (COMS-1) koji je lansiran juna 2010. nalazi se na geostacionarnoj orbiti, sa koje može da snima detalje na površini planete veličine do 350 metara. Od do sada lansiranih sedam satelita ovog programa (poslednji Arirang-3 ili KOMPSAT-3 je lansirna maja ove godine japanskom raketom-nosačem H-IIAu orbitu visine oko 650 kilometara), pored COMS-1, operativna je još KOMPSAT-2 (lansiran 2006. ruskom raketom “Rokot”) i poslednji KOMPSAT-3.
Planira se takodje lansiranje naučnog satelita STSat-3 i sondažnog satelita KOMPSAT-5 ruskom raketom “Dnjepar” iz baze Dombarovski, dok će satelit STSat-2C (“Naro”) biti lansiran korejskom raketom “Naro” iz istoimenog kosmičkog centra. Pored ovih, radi se na razvoju satelita daljinskog sondiranja planete sa toplotnim kamerama KOMPSAT-3A, kao i na projektu dva meteorološka satelita.
Kao i projektovanje lansera, razvoj južnokorejskih satelita se odvija uz stranu pomoć, ali su planovi instituta KARI da se i u ovoj sferi uspostavi potpuna samostalnost. Prioritetni ciljevi programa gradnje južnokorejskih satelita su odbrambeni zadaci, potraga za prirodnim resursima i predupredjenje prirodnih katastrofa. U daljoj perspektivi planira se lansiranje kosmičkog aparat prema Mesecu. To će najverovatnije biti moguće tek posle prvih testiranja nove rakete KSLV-2, znači za oko deset godina.
 |
|
KOMPSAT-3 mase 800kg lansiran je maja 2012. |
Što se tiče kosmičkih letova južnokorejskih kosmonauta, za sada KARI nema u svom programu ovakve misije. Istina, u ovoj sferi je 2008. napravljen prvi korak, kada je simpatična Ji So Jon (Yi So-yeon) poletela na ruskom brodu “Sajuz” i provela deset dana Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Istina, Vazduhoplovne snage Južne Koreje su zainteresovane za obuku kosmonauta, ali takvih planova u Institutu KARI za sada nema. Medjutim, rukovodioc KARI Kim Sin Čžo kaže da su u toku pregovori sa Japanom za korišćenje modula “Kibo” na MKS za korejske naučne eksperimente. Aparatura za ova istraživanja treba da bude dostavljena na MKS pomoću japanske teretne letelice HTV 2015.
Ji So Jeon (levo) na MKS
U osnovi KARI ima ulogu nacionalne kosmičke agencije. U Institutu sada radi oko 700 ljudi, dok je u kosmičkom programu države angažovano oko 1000 stručnjaka, uključujući predstavnike privatnih kompanija koje izradjuju opremu za korejske satelite. Očekuje se da će budžet Južne Koreje za 2012/13. biti u odnosu na period 2011/12. kada je iznosio 240 miliona dolara biti povećan, što takodje govori o ambicioznim planovima ove države u oblasti raketno-kosmičke tehnike.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
