Astronautika: misije

Posle velikog uspeha druge misije kosmičkog broda “Dragon” (Dragon-“Zmaj”), kompanija Ilona Maska (Elon Musk) “SpejsX” (SpaceX) je postala jedna od centralnih organizacija svetske kosmonautike. U godinama koje dolaze, “SpejsX” će igrati sve značajniju ulogu na svetskom kosmičkom tržištu, gde se godišnje u proseku okrene oko 300 milijardi dolara. Medjutim, za razliku od trenutno vodećih igrača u pružanju usluga lansiranja korisnog tereta u kosmos (“Arijanaspejs”, ULA, “Starsem”, “Morski start” i “Veliki zid”), “SpejsX” planira vrlo raznovrstan program.

falkon9H


Spektar projekata na kojima se radi u “SpejsX” obuhvata sledeće:
  • Lansiranje veštačkih satelita male i srednje mase na niske orbite pomoću RN “Falkon-9”
  • Misije snadbevanja američkog segmenta MKS kosmičkim brodom “Dragon” (dvanaest misija do kraja 2012.)
  • Lansiranje kosmičkih aparata velike mase pomoću teške RN “Falkon hevi” (FN)
  • Letove ljudi u kosmos, uključujući kosmički turizam.
FalconHeavy_3
Motori

Zajedničko za ove programe “SpejsX” su projekti rakete-nosača (RN) srednje nosivosti “Falkon-9” (Falcon-“Soko”), kosmičkog broda “Dragon” (u bespilotnoj i pilotiranoj varijanti) i RN teške kategorije “Falkon hevi” (Falcon Heavy – ili “Teški Falkon”).

Ako je gradnja RN “Falkon-9” i kosmičkog broda “Dragon” za kompaniju koja broji manje od 2000 ljudi poduhvat neslućenih razmera, onda je razvoj teške RN “Falkon hevi” visine 63 metara i nosivosti preko 50 tona projekat koji će, ako bude uspešan, izbaciti “SpejsX” u sam vrh svetske kosmičke elite.

Prvobitno, Mask je planirao projekat gradnje RN "Falkon-9 hevi" nosivosti 29-32 tona koja bi se sastojala od tri bloka prvog stepena RN “Falkon-9” i jednog bloka drugog stepena ove rakete. Kasnije, došlo je do značajnih promena tako da je pre godinu dana predstavljen projekat RN kapaciteta do 53 tona. Energetsko povećanje od 70% je postignuto kako povećanjem mase RN sa 885 na 1400 tona, tako i primenom tehnologije prelivanja goriva iz bočnih u centralni blok. Pored toga, novi nosač će imati produženi drugi stepen RN “Falkon-9”. Kao i ranije, prvi stepen će imati 27 raketnih motora “Merlin” na tečno gorivo, ali sa forsiranom snagom od 64ts na nivou mora da bi se postigla potisna sila dovoljna da podigne raketu od 1440 tona sa lansirne rampe. Ono što je posebno zanimljivo je cena lansiranja rakete koja će se kretati od 85 do 125 miliona dolara! Ako koristimo srednju vrednost od 100 miliona dolara po jednom lansiranja, dolazi se do neverovatno niske cene od 1900 dolara po kilogramu korisnog tereta, što je daleko najniža cena lansiranja satelita u orbitu.

Mask
Ilon Mask

Sa ovako niskom cenom lansiranja, pojava RN “Falkon hevi” će imati veliki uticaj na svetsko kosmičko tržište. Od nje veoma strepe i u SAD, pre svih Ujedinjena alijansa za kosmička lansiranja (ULA) čija najjača RN “Delta IV hevi” (Delta IV Heavy) može da ponese u orbitu “samo” 23t. Iako se cena lansiranja ove RN koju gradi kompanija “Boing” krije, smatra se da je ona u granicama od oko 170 miliona dolara, ili 7500 dolara po jednom kilogramu korisnog tereta, što je četiri puta više od cene lansiranja raketom “Falkon hevi”. I sa drugim američkim konkurentom – raketom “Atlas V” – situacija nije nimalo bolja. Nedavno je na primer portal Spaceflight Now objavio da galopirajući rast cena lansiranja RN “Atlas V” alijanse ULA utiče na planove naučnih misija NASA-e. U poslednje tri godine, ULA je povećala cenu lansiranja ove rakete sa 124 na 187 miliona dolara, dok se do 2018. očekuje da će ona porasti za još 30%. Znajući da stručnjaci “SpejsX” nisu primenili nikakve posebne tehnologije u razvoju svojih raketa “Falkon”, sasvim je moguće očekivati nezgodna pitanja menadžerima ULA – zbog čega su usluge lansiranja njihovih raketa “Atlas V” i “Delta IV” tako skupe? Pored toga, ako nakratko skoknemo u budućnost, mislim da će to isto pitanje biti postavljeno kada se uporede cene gradnje kosmičkog broda NASA-e “Orion” na kome rade u kompaniji “Lokid Martin” (Lockheed Martin) i aparata “Dragon”. 

Medjutim, neprijatna pitanja može očekivati i Ilon Mask. Za pojedine analitičare sve ovo što se dešava u “SpejsX”, ma koliko izgledalo grandiozno, ide isuviše velikom brzinom. Kosmos, to nije nikakva tajna, nije za projekte koji se razvijaju velikom brzinom. U “SpejsX” se, to se mora priznati mnogo toga odigrava višestruko brže nego što je to tipično za čak i daleko jednostavnije projekte u drugim kosmičkim organizacijama. Na primer, kako je Mask odlučio da za manje od dve godine lansira u kosmos raketu-nosač kojoj po snazi dugi niz godina neće biti premca? Zašto se prvo ne ovlada potpuno tehnikom lansiranja “Falkona-9”, eliminišu svi oni istina sitni tehnički problemi, pa tek onda krene sa super-raketom? Konačno, kakvi zadaci stoje pred ovom privatnom džinovskom raketom? Kao što smo naveli, energetika novog nosača je dovoljna da se na nisku orbitu izbaci aparat mase do 53 tona, dok se na geostacionarnu orbitu može izbaciti koristan teret mase oko 19 tona. Koliko je poznato, u narednih nekoliko godina nema kompanija koje planiraju gradnju tako velikih objekata. Istovremeno, Mask je izjavio da će rentabilnost nove rakete biti zadovoljena ako se obezbedi tempo od četiri lansiranja godišnje. Donedavno se smatralo da jedino pilotirane misije prema Mesecu i u duboki kosmos mogu biti kandidati za super-raketu, ali je ugovor koji je ”SpejsX” potpisao sa kompanijom “Intelsat” u vreme dok je “Dragon” bio spojen sa MKS pokazao da nije baš sve tako kako se ranije mislilo. Naime, menadžeri kompanija “SpejsX” i “Intelsat” su potpisale prvi kontrakt za novu super-raketu “Falkon hevi” za lansiranje telekomunikacionog satelita na geostacionarnu orbitu. Ono što ovaj ugovor čini vrlo neobičnim je da obuhvata korišćenje super-rakete koja nijedanput nije lansirana u kosmos! “Intelsat” je lider u sferi pružanja usluga telekomunikacionih satelita.

hala
Falkon 9 u hali

Kako sa “Falkonom-9”, tako i sa super-raketom, oči Ilona Maska su takodje uperene i prema Pentagonu, koji je najveći korisnik usluga alijanse ULA i njenih RN “Atlas V” i “Delta IV”. Zanimljivo je da Pentagon još uvek nije potpisao ni jedan ugovor sa kompanijom “SpejsX” za korišćenje RN “Falkon-9”. Na primer, do kraja 2017. planirano je da RN “Falkon-9” bude lansirana 21 put. Korisnici njenih usluga su kako iz SAD-a (NASA, “Bigelou”, “Spejs sistems” i “Iridijum”), tako i iz drugih država (Evropa, Argentina, Tajvan, Izrael). Pentagon medjutim još uvek ćuti.

Pored toga, kako se u NASA-i uveliko radi na “dražvnoj” super-raketi SLS, prirodno se nameće pitanje da li SAD-u u vreme ekonomske krize trebaju dve tako moćen rakete-nosači. Nije li prirodnije objediniti dva projekta u jedan i sa “SpejsX”, onako kako je to planirano raditi sa “Dragonom”, razviti veliku raketu koja će zadovoljavati potrebe kako nacionalnih, tako i komercijalnih projekata.  

Naravno, kako je to sa privatnim biznisom, u osnovi svega je novac. “SpejsX” sopstvenim sredstvima razvija “Falkon hevi”, ali još uvek ne izlazi na berzu sa trgovinom akcija. Očigledno, Mask namerava da posle nekoliko uspešnih lansiranja “Falkona-9” i “Falkon hevi” samostalno formira tržište i preuzme njegovu kontrolu uz procene da će potrebe pružanja usluga lansiranja rasti i pored ekonomske krize koja trese veliki broj država. Mask smatra da će na godišnjem nivou, potrebe tržišta biti tolike da će zahtevati po deset lansiranja RN “Falkon-9” i “Falkon hevi”. Ako se to bude desilo i ako se rakete Maska pokažu kao krajnje rentabilne na tržitšu, onda nije daleko dan kada će agencije i kompanije koje pružaju kosmičke usluge koje su uglavnom podržane državnim parama, biti potisnute iz igre. Takodje, ponovo ako “Fakoni” lete bez problema, ne treba biti iznenadjen ako Mask ne modifikuje “Falkon-9” primenom jačih raketnih motora. Ovako pojačana nova verzija “Falkona-9”  mogla bi po svojoj nosivosti aparata na geostacionarnu orbitu da konkuriše jeftinim ruskim raketama “Proton-M” I “Zenit-3SL” (koju Rusija koristi u saradnji sa Ukrajinom). Inače, prvo lansiranje jednog aparata na geostacionarnu orbitu pomoću RN “Falkon-9” planirano je u prvom kvartalu 2013. Biće to satelit SES-8 istoimene evropske telekomunikacione kompanije. Tradicionalni partneri SES-a su inače “Arijanaspejs” i ILS. Prva, kao što znamo koristi ruske RN srednje nosivosti “Sajuz”, ali za satelit SES-8 mase 3,5 tona to nije dovoljno, Sa druge strane, korišenje druge RN “Arijanaspejs” (“Arijana V”) i ruske RN “Proton”, koju koristi ILS, je veoma skupo za ovako “mali” satelit. Tako je, logikom novca SES odabrao “SpejsX”. A logika novca će, bez sumnje biti dominantna, naravno pored kvaliteta usluga u kreiranja odnosa budućih velikih igrača na svetskom kosmičkom tržištu. Ugovore koje je “SpejsX” potpisao sa SES-om, “Iridijumom” i “Intelsatom” u svakom slučaju govore da i najobazrivije komercijalne i državne firme imaju veliko poverenje u Maskove “Falkone”. “SpejsX” je do sada potpisao ugovore vredne više od 2,5 milijarde dolara, uz očekivanja da se tempo lansiranja RN “Falkon-9” povećava sa dva do tri u 2011, na pet-šest tokom 2012, do dvanaest 2014. godine.

Naravno, ovakva dinamika zahteva velika sredstva, dodatne proizvodne i pogone testiranja, kao i povećanje personala. Tako je na primer broj zaposlenih povećan za oko 20% u odnosu na 2011. Takodje, kompanija “SpejsX” planira da stvori uslove godišnje proizvodnje do 400 raketnih motora “Melin” (!), što je gotovo dvostruko više od ukupne proizvodnje raketnih motora u svetu.

Sve u svemu, posle velikog uspeha “Falkona-9” i “Dragona”, treba očekivati nove, još ambicioznije projekte kompanije “SpejsX”. U tom serijalu, potpuna implementacija “Dragona” u komercijalnom snadbevanju MKS koja se očekuje 2013, početak pilotiranih misija i prvo lansiranje super-rakete “Falkon hevi”, planirano krajem 2013. ili početkom 2014. imaju posebno mesto. 

Još o Dragonu

Dragon spojen sa MKS

Privatni kosmički brod "Dragon" uspećno je spojen sa modulom "Harmoni" Medjunardone kosmičke stanice 25. maja u 16:02UTC (18:02č po vremenu u Srbiji).

Astronauti sa MKS uspostavili vezu sa "Dragonom"
Privatni kosmički brod "Dragon" je uspostavio radio-vezu sa Međunarodnom kosmičkom stanicom.

Značaj prvog privatnog kosmičkog broda!
Šta let prvog privatnog kosmičkog broda "Dragon" može značiti za globalne odnose u sferi kosmonautike? Nesmunjivo, na kosmičku scenu stupa novi igrač sa raketom-nosačem "Falkon-9" i kosmičkim brodom "Dragon" koji su vrlo konkurentni.

Dragon" spreman za prvi susret sa Kosmičkom stanicom
Privatni kosmički brod "Dragon" koji je lansiran 22. maja sa Kejp Kanaverala, u četvrtak 24. maja u 9:47č (po vremenu u Srbiji prvi put) će se poći pored Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Očekuje se da će "Dragon" proleteti 2,5km ispod MKS.

Dragon uspešno lansiran u orbitu
Kalifornijska kompanija "Spejs X" (Space X) je 22. maja 2012. uspešno je lansirala kosmički brod "Dragon" u orbitu.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 16 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 21 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...