Kada sam prošli put pisao o problemima putovanja na Mars, nisam pominjao putovanja na njegove satelite Fobos i Deimos. Uprkos nedavnom neuspehu ruske misije „Фобос-грунт“, zna se da su ta dva Marsova pratioca u samom vrhu njihovih prioriteta kada su u pitanju misije sa ljudskom posadom. Njihova blizina Crvenoj planeti i mala gravitacija, kao i mali delta–V zahtevi, čini ih idealnim metama za posetu ljudi.
Gde postaviti bazu na Fobosu i Deimosu |
Ali koji je od ova dva satelita bolji za ljudsku bazu? Uprkos onome što možda mislimo, čini se da bi Deimos pobedio, i to iz više razloga. Za početak, Deimos je manji i na samom rubu Marsovog gravitacionog bunara, te je delta-V (Δv) potreban za sletanje na njega očigledno manji (povratno putovanje od Zemlje do Deimosa ima za 400 m/s manji delta–V u odnosu na Fobos, što nije zanemarivo). Pored toga, sa Deimosa se vidi praktično čitava površina Marsa do 80° geografske širine (98% površine), dok je sa Fobosa nemoguće posmatrati regione sa geografskim širinama većim od 65° (90,5% površine). Baza na Deimosu ostajala bi praktično permanentno u vizuelnom kontaktu sa Marsom, što bi olakšalo radio–vezu sa robotima na površini ili dugotrajno proučavanje karakteristika planete. Nasuprot tome, Deimos ostaje u Marsovoj senci skoro sat ipo, dok je pomračenje Fobosa kraće – svega 54 minuta.
|
||
Poređenja Fobosa i Deimosa sa prednostima (zeleno) i manama. |
Kako otići na Mars? Sa ljudskom posadom ili bez nje?
PUTOVANJE NA MARS
Lansirni prozori za Mars. Gornja kriva prikazuje modulaciju međuplanetnog zračenja usled ciklusa solarne aktivnosti. |
Konkretno, neki regioni Deimosovog severnog pola nude skoro konstantnu solarnu osvetljenost tokom leta i permanentnu vidljivost Marsa, čime ozbiljno konkurišu za idealno mesto za ljudsku bazu koja bi koristila solarnu energiju za proizvodnju električne energije. Takve regione sa konstantnom osvetljenošću tokom leta ima i Fobos, ali su oni nepravilnijeg oblika i mnogo manji. Pored toga, ovi regioni se ne podudaraju sa oblastima iz kojih je vidljiv čitav Marsov disk.
„Lockheed–Martinova“ mapa Fobosa. Zeleno, oblasti iz kojih je Mars stalno vidljiv, a žuto su oblasti konstantno osvetljene tokom leta. |
Kao bonus, veruje sa da oba satelita imaju velike depozite isparljivih komponenti (voda je najvažnija i najinteresantnija) koji bi mogli astronautima da posluže za snabdevanje baze (većina eksperata podvlači da je Fobos geološki mnogo zanimljiviji od Deimosa). Međutim, gravitaciono ubrzanje Deimosa samo je 0,0004 g, odnosno, brzina bega je ... 20 km/h! Znači da bi astronaut mogao da baci kamen van sfere gravitacionog uticaja meseca. Umesto da gradi bazu, posada bi jednostavno mogla da usidri svoj brod uz ovaj mali mesec. U svakom slučaju, bez obzira da li ikada budemo birali između Fobosa i Deimosa, garantujem da će pogled biti spektakularan.
„Prvi ljudi na Marsu biće svakako opčinjeni i Fobosom. Njegov prečnik je svega 25 km ali on je toliko blizu Marsa, da kada je i u punoj fazi, sija 25 puta jače nego Venera kod nas. Drugi njegov satelit, Dejmos, manje je sjajan od fobosa. Njegove faze se neće moći zapažati golim okom, već samo dvogledom. Šta će videti posetioci kada se spuste na Fobos? Najpre će uočiti neviđeni prizor: divovski Mars, koji je 2.500 puta svetliji i 6.400 puta veći od Meseca posmatranog sa Zemlje. Marsov disk će na nebu zahvatati ¼ neba, što je 90 puta veća površina nego što Mesec pokriva na našem nebu. Sa Dejmosa, Mars je 1.000 puta veći i sija 400 puta jače nego nama pun Mesec, pokrivajući jedanaesti deo čitavog neba. To mora da je čarobna slika...“ |
Mali izvod iz prvog toma moje enciklopedije „Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva“, štampane 2008. godine |
Kako otići na Mars? Sa ljudskom posadom ili bez nje?
PUTOVANJE NA MARS