Astronautika: misije

"Roskosmos" nije zadovoljan rezultatima prvog eksperimentalnog leta američkog privatnog teretnog kosmičkog broda "Dragon" koji je obavljen decembra 2010. i moguće je da ne prihvati plan njegovog spajanja sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS) tokom drugog leta. Kao što je poznato, proizvodjač kosmičkog broda "Dragon" (i njegovog lansera rakete "Falkon 9") kompanija "SpejsX" (SpaceX) je predložila NASA-i da se dva sledeća leta objedine u jedan i time obavi pokušaj spajanja sa MKS-om već za vreme drugog leta (a ne trećeg, kako je ranije planirano).

spacex_photo
Space X

Svoje protivljenje ovom planu je izneo pre nekoliko meseci Aleksandar Krasnov, direktor Programa pilotiranih kosmičkih letova u "Roskosmosu". Posle toga su usledile glasine da će Rusija ipak popustiti i prihvatiti spajanje "Dragona" sa MKS tokom njegovog drugog leta. Međutim, posle uvida u tehničke detalje prvog eksperimentalnog leta "Dragona" (taj let je trajao samo tri časa), stručnjaci "Roskosmosa" će po svemu sudeći odbiti ovaj plan i predložiti spajanje tokom trećeg leta "Dragona". Posle ove vesti, sasvim je moguće da drugi let "Dragona" planiran januara 2012. bude obavljen prema starom planu - brod će se nekoliko dana posle lansiranja približiti MKS-u, izvesno vreme leteti blizu stanice, a onda vratiti na Zemlju bez spajanja. Ako sva ispitivanja "Dragona" budu uspešna, on će postati osnovno američko transportno-teretno sredstvo za prevoz do šest tona opreme, hrane, vode i vazduha do američkog segmenta MKS-a, a sa njega natrag na Zemlju do tri tone rezultata istraživanja astronauta NASA-e na stanici. Zapremina hermetičkog dela teretnog brod iznosi 10 kubnih metara (nešto više od ukupnog volumena ruskog "Sajuza").

spacex-falcon9-second-stage-and-dragon
Space X / Falcon

 

Problemi sa Rusijom nisu jedini sa kojima sa suočava "SpejsX". Ova kompanija, kao i njen glavni konkurent "Orbital sajens korporejšn" (OSC) koji gradi teretni brod "Signus" (Cygnus - na latinskom "Labud") i njegov nosač raketu "Taurus II" imaju dosta problema kod kuće. U nameri da ojača privatni sektor u sferi kosmičkih letova, NASA je potpisala ugovore sa dvema kompanijama - "SpejsX" i OSC - u okviru programa Komercijalnih usluga snabdevanja (CRS) MKS-a. Ugovor sa "SpejsX" je vredan 1,59 milijardi dolara i obuhvata ne manje od dvanaest misija transporta tereta kosmičkim brodom "Dragon" do i sa MKS-a do kraja 2015. Sa OSC NASA je potpisala ugovor od 1,88 milijarde dolara za osam misija "Signusa" do MKS-a. Ugovorima su obe kompanije obavezne da razviju projekte teretnih kosmičkih brodova "Dragon" i "Signus", dok su razvoj i testiranje njihovih raketa-nosača "Falkon 9" i "Taurus II" finansirano novcem kompanija. Znajući da oba programa kasne (prvi let "Dragona" je usledio 18 meseci posle planiranog roka, dok je prvi let "Signusa" prebačen prvo sa decembra 2010. na mart 2011., pa na decembar 2011.) NASA je za svaki služaj sa ESA-om i JAXA-om dogovorila transport dodatnog materijala za američke astronaute tokom 2012. koji će, očekuje se biti dovoljan da održi boravak šestočlane posade na MKS-u tokom cele naredne godine. Međutim, NASA ne namerava da u slučaju dodatnih kašnjenja "Dragona" i/ili "Signusa" ponovo potpisuje nove ugovore sa Evropljanim, Japancima i Rusima za prevoz opreme za američke astronaute. Umesto toga, ako se sa privatnim teretnjacima kasni i posle 2012. NASA planira da uvede kurs "blagog smanjenja" ("graceful degradation") američkog prisustva na MKS, znači smanjenje naučnih istržiavanja i broja američkih astronauta na MKS do minimuma, dok se situacija ne stabilizuje.

OrbitalSpacePlaneLaunch600x450
Umetnička vizija OSC nakon lansiranja

"SpejsX" ima problema sa nezavisnim analitičarima pouzdanosti rada njihove rakete "Falkon", koji su objavili da je kompanija sakrila neke problematične detalja rada oba stepena rakete-nosača "Falkon 9". Takođe, pojedini analitičari američke raketne tehnike i ekonomije sve više kritikuju NASA-u zbog čega se toliko novca daje upravo ovoj relativno mladoj (i vrlo maloj) kompaniji. Iz "SpejsX" stižu odgovori da su neki od tih analitičara lobisti "Lokid martina" (Lockheed Martin), avio-kosmičkog džina koji za NASA-u gradi kosmički brod "Orion". "SpejsX" je čak pokrenuo sudski postupak protiv jednog konsultanta koji je u otvorenom pismu menadžeru NASA-e za bezbednost bivšem astronautu Brajanu O' Konoru (Bryan O'Connor) izrazio sumnju da je kako je to naveo "SpejsX" sve išlo bez problema tokom lansiranja "Dragona" pročlog decembra.

Za to vreme, OSC ima problema sa nazemnim ispitivanjima rakete-nosača "Taurus II". Nedavno je na primer na ispitnom stolu Stenisovog kosmičkog centra doslo do pozara za vreme testiranja raketnog motora  AJ-26-62 prvog stepena (koji je modifikovani ruski motor NK-33).

CCDevOrbitalTaurusII
Taurus II

Sve u svemu, "Dragon" i "Signus" su prekopotrebni SAD-u za nastavak američkog prisustva na MKS-u u čiju je gradnju NASA utročila preko stotinu milijardi dolara.

 


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...