Astronautika: misije

Juno

Poslednje zbogom radnicima i tehničarima koji su zapakovali „Juno“ i poslali ga na rampu No41 u Kejp Kanaveral.

Nasina svemirska letilica „Juno“ je prošle nedelje završila svoje poslednje veliko putovanje na Zemlji – prešla je put od 25 km od laboratorija „Astrotech Space Operations“ u Titusvilu do lansirne rampe u vojnoj bazi u Kejp Kanaveralu. Ova sonda, jedinstvena po tome što će biti na solarni pogon, već je postavljena na vrh rakete.

Juno“, koji do sada košta preko milijardu dolara, stićiće do Jupitera u julu 2016. godine i tokom 33 planirane orbite pomoćiće nam da naučimo nešto više o atmosferi, unutrašnjosti i aurorama ovog džina. „Ovom posetom Jupiteru otvorićemo tajnu knjigu o ranom solarnom sistemu,“ kaže Skot Bolton, glavni naučnik projekta sa Istraživačkog instituta Southwest u San Antoniju. „Nakon osam godina priprema, sonda je spremna za ovu važnu misiju.“

Sada kada je „Juno“ smešten na vrh najsnažnije „Atlas“ rakete ikada napravljene – United Launch Alliance Atlas V 551 – mogu započeti opsežna testiranja i provere pre nego što se da zeleno svetlo za lansiranje. Finalna serija provera započeta je u prošlu sredu („on-pad test“), a osmišljena je tako da potvrdi da je svemirska letilica dobro nakon punjenja gorivom i operacija transporta i zatvaranja u lansirni kontejner na vrhu rakete.

Ovaj test je prvi od sedam testova kroz koje ’Juno’ i njegov tim moraju da prođu u ovih poslednjih 10 dana na Zemlji,“ kaže Jan Čodas, menadžer projekta iz Nasine laboratorije JPL u Pasadeni. „Pored toga, postoje još brojne predlansirne aktivnosti na koje moramo da se koncentrišemo, ali tim je stvarno uzbuđen što su finalni dani priprema, na koje smo čekali godinama, konačno tu. Spremni smo za polazak.

Period lansiranja „Juna“ otvara se 5. avgusta i trajaće do 26. avgusta. Za lansiranje 5. avgusta, prozor će biti otvoren od 11:34 do 12:43 po lokalnom vremenu.

Ko ne zna da podsetim da je „Juno“ deo programa New Frontiers koji nadzire Nasin Maršalov svemirski centar u Alabami. Samu letilicu je napravila kompanija Lockheed-Matrin Space Systems.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 19 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...