Astronautika: misije

NASA je vrlo blizu da otkrije na koji način solarna toplota proždire komete. „Prvi put ćemo posmatrati istu kometu pre i posle njenog prolaska pored Sunca,“ objasnio je J. Veverka, glavni istraživač Nasine misije Stardust-NExT.

LINKOVI

15. januara 2006. godine, svemirska letilica „Stardust“ je kompletirala jednu istorijsku misiju a započela drugu. Vraćajući se sa randevua sa kometom Wild 2 (čita se Vild) i prevalivši do tada 3 milijarde kilometara, letilica se približila Zemlji i izbacila kapsulu koja je sadržala čestice prikupljene direktno sa komete, kao i trunke međuzvezdanog medijuma. Kapsula je sigurno sletela u pustinju[1] u blizini Salt Lake Cityja, zaokruživši time prvu misiju donošenja uzoraka sa komete u svetu.

Sada je ova ista letilica, lansirana još u prošlom milenijumu, u novoj misiji: poseti kometi Tempel 1. Ako vam ovo ime zvuči poznato, to je zato što je ovu kometu 2005. već posetila jedna sonda – Nasina letilica „Deep Impact“.

Novi zadatak stare sonde je od juna 2007. dobio naziv „Stardust-NExT“ (New Exploration of Tempel), i kulminiraće na Dan zaljubljenih (u Americi), 14. februara 2011[2], kada ćemo baciti drugi pogled na već poznatu nam kometu. Dve posete će pokriti jednu kompletnu orbitu ove komete oko Sunca – i ponovo će je suočiti sa solarnom vrelinom.

shema
Svemirski istraživač „Stardust-NExT“ (prikazan bez Kaptonskog zaštitnog sloja). Ukupna težina sa hidrazinskim gorivom bila je pre 6 godina 380 kg. Sada je ostalo manje od 20 kg hidrazina. Dužina korpusa je 1,7 m, a napravio ga je „Lockheed-Martin“ iz Denvera.

 

 aerogel
Uređaj sa silicijumskim aerogelom za prikupljanje prašine na bivšem „Stardustu“. Površina je bila preko 1.000 cm2. Čestice prašine iz repa komete letele su skoro 10 puta brže od puščanog metka pre nego što su uhvačene „reketom“ uređaja. Današnja sonda to više nema, jer je gel već stigao sa kapsulom na Zemlju.

Blizak susret sa Suncem nikad nijednoj kometi nije doneo ništa dobro,“ objašnjava Joe Veverka. „Žestoka vrelina Sunca isparava različite ledove u kometinom jezgru, izazivajući time mlazeve gasova i prašine. Ciklično gubljenje materijala može na kraju da dovede i do njenog umiranja.“

Istraživači sumnjaju da se blistavi raspad događa ravnomerno na čitavoj površini komete, ali do sada jednostavno nisu imali načina da dokumentuju gde se to tačno dešava. „Stardust-NExT“ će snimiti neke od istih površina koje je pre 6 godina fotografisao i „Deep Impact“, i otkriti kako su se te oblasti promenile i gde je nestao taj materijal.

’Deep Impact’ nam je dao primamljive snimke Templa 1,“ podseća Veverka. „Tamo smo videli čudne i neobične stvari koje bi ovog puta želeli pobliže da pogledamo.“

Na konferenciji za štampu organizovanoj prošlog meseca, Veverka i ostali članovi „Stardust-NExT“ tima naveli su spisak stvari koje su za njih najinteresantne i koje bi voleli ponovo da vide:

Za početak, delove površine komete koji leže u slojevima kao palačinke.

Na Zemlji imamo slojeve zato što voda i vetrovi raznose zemlju i ostatke okolo, ali slojevi na kometi su za nas čisto iznenađenje – i prava misterija,“ priznaje Veverka.

Jedna od ideja je da su se dva protokometna tela sudarila malom brzinom i spljeskala, stvorivši nešto što podseća na sloj palačinki,“ kaže Pate Shultz, zamenik glavnog istraživača misije „Stardust-NExT“.

Da li je to tačno? Podaci koje će pribaviti „Stardust-NExT“ obezbediće nam dokaze i eventualno otkriti šta je uzrokovalo „kometsku palačinku“.

Jedna oblast još više intrigira istraživački tim.

kometa
U julu 2005. „Deep Impact“ je poslao impaktor težak 370 kg u kometu, ali neočekivano veliki oblak prašine sprečio je naučnike da izmere novi krater.

Postoji jedna velika visoravan koji podseća na nekakav tok,“ priča Shultz. „Ako je stvarno u pitanju tok, to znači da su se odatle nedavno odlili gasovi i prašina sa površine.“

Stardust-NExT“ će otkriti način na koji se plato promenio (da li je otekao?), što će pomoći timu da utvrdi njegovo poreklo. Bez obzira na poreklo, visoravan i slojevitost pokazuju nam da komete imaju mnogo komplikovaniju geološku istoriju nego što smo ranije mislili.

Tempel 1 nije samo rastresita lopta,“ kaže Shultz. „Ona ima istoriju“.

U toj istoriji ima udela i NASA. Tokom svoje posete 2005. godine, „Deep Impact“ je ispalio u kometno jezgro bakarni projektil težine 370 kg. Na iznenađenje naučnika, udarac je podigao toliko materijala da je nastali krater bio potpuno sakriven od pogleda. Kamere sa „Deep Impacta“ nisu uspevale ništa da vide kroz ogroman oblak puderaste prašine koje je impaktor podigao. „Stardust-NExT“ bi konačno mogao da omogući naučnicima dugoočekivani uvid u mesto udara.

Prašina se konačno slegla, tako da ako bude okrenuta prava strana ka nama, moćićemo konačno da vidimo krater i izmerimo njegove dimenzije.“ kaže Veverka. Konačno ćemo moći da odgovorimo na neka ključna pitanja. Recimo, da li je kometina površina čvrsta ili mekana?“

U nekoj sledećoj misiji, letilica bi mogla da se spusti na kometu i pokupi uzorke za analizu. Za dizajniranje odgovarajućeg lendera, naučnicima je neophodno da znaju kakva ih površina tamo čeka. Takođe je bitno da znaju kakav alat da šalju – bušilicu za tvrde materijale ili lopaticu za nešto mekše.

Kao i „Deep Impact“, i letilica „Stardust“ je već imala produktivnu karijeru. Lansirana 1999. godine, prišla je 2004. kometi Wild 2 toliko blizu da je mogla da slika zanimljivu površinu pa čak i da izme čestice prašine iz kometine atmosfere. (Glavni prokalazak u uzorcima je bila amino-kiselina glicine– jedan od glavnih sastojaka života.)

Mogli smo mi da jednostavno ostavimo ovu staru letilicu da se odmara na lovorikama i ostane večno u orbiti oko Sunca,“ smatra Veverka. „Ali umesto toga, učestvujemo u prvorazrednoj kometnoj nauci – ponovo.“

Što se tiče same komete Tempel 1, gladno Sunce je čeka.

 snimci
Prvi snimci komete Tempel 1 koje je napravila Nasina sonda „Stardust-NExT“ 18. i 19. januara 2011. Slike su napravljene od nekoliko slika koje je napravila „Stardustova“ navigaciona kamera (NavCam). Ovakve slike pomažu naučnicima da precizno utvrde putanju komete, ali i da ih uporede sa slikama od pre 6 godina i vide šta se promenilo u sjaju komete. Na Dan zaljubljenih (14. februara), sonda će proleteti na samo 200 km od kometnog jezgra. Svakog dana, rastojanje do komete se smanjuje za oko 950.000 km.

 

optika
Navigaciona kolor-kamera je podsistem koji optički navodi „Stardust-NExT“ n kometu Tempel 1. Ona će pomoći da letilica ostane na sigurnoj udaljenosti od komete, ali i za stvaranje 3D mape jezgra komete. Kamera ima žižinu daljinu od 200 mm (f/3,5), a mehanizmi i filteri su vrlo slični Voyager/Galileo tipu.

orbite
Gde se danas nalazi „Stardust-NExT“ (tamnije plavo). Na sajtu http://stardust.jpl.nasa.gov/mission/scnow.html pozicija se ažurira svakih 10 minuta. Zemlja je udaljena oko 337 miliona kilometara. Predposlednja korekcija putanje je bila 1. februara, kada su motori radili 130 sekundi, potrošili 300 grama goriva i promenili brzinu letilice za 2,6 m/s (9,4 km/h). To samo izgleda beznačajno, jer kometa juri 39.000 km/h, ali time je sonda pomerena bliže mesti sastanka sa kometom za 3.000 km. Poslednji manevar je bio 7. II, ali nema podataka, ali znam da od tada sonda slika kometu svaka 2 sata i to će se nastaviti sve do preleta. Poslednji manevar će biti 2 dana pred kontakt, tj. sutra.



[1] Tom prilikom, kapsula je letela u skoro pravoj liniji i dostigla je brzinu od 12,9 km/s (46.500 km/h), što je do danas najbrži ulazak u atmosferu ikad postignut jednim objektom koji je napravio čovek.

[2] Susret će biti 14. februar u 23:56 po američkom istočnom vremenu. Tada će kod nas biti 15. februar u 04:56 ujutro!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Okavango said More
    Nisam siguran, ali kontam da ne postoji... 13 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Letela ptica ili ne, ukupna masa celog... 13 sati ranije
  • Qaurk Mark said More
    Eto nama superpozicije i narušavanje... 13 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 21 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 23 sati ranije

Foto...