Brojač čestica prašine Venišija Barni, koji se nalazi na „New Horizonsu“ u Nasinoj misiji na Pluton, oborio je svetski rekord u daljini u kategoriji svemirskih detektora prašine.
Još pre tri meseca, tačnije 10. oktobra prošle godine, „Venetia Burney Student Dust Counter“ (VBSDC) oborio je prethodni svetski rekord kada je, presekavši Uranovu orbitu, premašio udaljenost od 18 astronomskih jedinica, odn. 2,7 milijardi kilometara.
Jedini instrumenti koji su merili kosmičku prašinu nakon Jupiterove orbite – koji je bliža Suncu od Uranove – nalazili su se pre četrdesetak godina na sondama „Pioneer 10“ i „Pioneer 11“. Pored toga, SDC je prvi naučni instrumenat na jednoj planetnoj misiji koji su projektovali, testirali i napravili studenti.
Raspored instrumenata na „New Horizonsu“. Detektor čestica SDC se nalazi napred. Spada u red „sekundarnih instrumenata“ misije.
Levo: Članovi studentskog tima pored završenog instrumenta i uređaja za testiranje. Bela odela su služila da zaštite uređaj od prašine, prljavštine i mrtvih ćelija koje otpadaju sa ljudske kože. Zato može da se vidi da je i sâm brojač zaštićen crvenom folijom pre nego što dospe u svemir.
Desno: Deo utrobe NH. Sve ove žice su povezane sa drugim instrumentima na letilici i sa samom letilicom, tako da podaci mogu da se šalju na Zemlju preko glavne brodske antene (HGA).
Levo: Tehničar kleči ispred mesta na NH gde će biti pričvršćen brojač čestica. Detektuje čestice mase do 1 pikograma (10-12 g). Detektor se nalazi na antisolarnoj strani letilice (čeonoj, u pravcu kretanja).
Desno: Tehničar instalira detektor u Fizičkoj laboratoriji univerziteta Johns Hopkins u Laurelu avgusta 2004. Uređaj ima 2 komponente: detektor dimenzija 47 × 32 cm i težine samo 1,6 kg montiran spolja, i elektroničku kutiju unutar letilice koja utvrđuje masu i brzinu svemirskih čestica koje pogađaju detektor. Instrument je promenio naziv u junu 2006. u čast devojčice Veniše Barni koja je 1930. Plutonu dala ime.
„Misija ’New Horizons’ će oboriti mnoge rekorde, ali ovi prvi su nam najslađi,“ priznaje glavni istražitelj misije Alan Stern, naučnik sa Istraživačkog instituta Southwest iz Kolorada.
„Vrlo smo ponosni na činjenicu da prikupljamo podatke o prašini u solarnom sistemu sa veće udaljenosti od bilo koje prethodne misije, a još smo ponosniji što je to prvi naučni instrument ikad poslat na jednu planetnu misiju napravljen i kontrolisan od strane studenata.“
Instrument je rad studenata iz Laboratorije za atmosfersku i svemirsku fiziku (LASP) fakulteta Kolorado. Andrew Poppe, diplomirani student LASP koji rukuje detektorom i analizira podatke, kaže da je „biti član jedne takve grupe studenata stvar koja se doživljava jednom u životu. Napravili smo izuzetno uspešan instrumenat koji će unaprediti naša znanja o ulozi prašine u našem solarnom sistemu.“
Poppe i nekoliko njegovih saradnika nedavno su objavili prve rezultate SDC-a u izveštaju Geofizičkoj istraživačkoj laboratoriji. „SDC merenja prašine unutar 5 astronomskih jedinica u potpunosti se slažu sa merenjima koja su ranije izvodile misije ’Galileo“ i ’Ulysses’.“ kaže Poppe. „Takođe smo prvi put uspeli da u spoljnjem solarnom sistemu ulovimo i izmerimo čestice prašine manje od hiljaditog dela milimetra.“
Poppe je jedan od petoro studenata u trenutnom SDC timu, i jedan od 32 koji su radili na instrumentu od kada je projekat pokrenut 2002. godine.
Originalni tim od oko 20 studeneta i diplomaca je vremenom porastao, i pojavili su se, i pojavljivaće se, novi studenti koji će pratiti i naredne faze leta.
„Detektor SDC je bio sastavljan i testiran po istim Nasinim inženjerskim standardima kao i profesionalno pravljeni instrumenti, neprestano nadziran od strane Nasinih profesionalaca,“ kaže Mihaly Horanyi, LASP istraživač i profesor na Koloradu, inače glavni istraživač na SDC instrunetu.
„Studenti su imali glavne uloge počev od nauke i konstrukcije do novinarstva, marketinga i računovođstva; mnogi od njih su diplomirali i nastavili karijere u svemirskoj industriji. Pored toga, dali su i značajan doprinos samoj nauci, jer se SDC pokazao kao odlična investicija za buduće naučnike i inženjere.“
SDC je lansiran na sondi „New Horizons“ u januaru 2006. godine; šest meseci kasnije instrumenat je preimenovan u Venetia Burney, u čast 11-godišnje engleske učenice koja je predložila da se tada nova, deveta planeta, koja je otkrivena 1930., nazove Pluton.
SDC će nastaviti da nam šalje informacije o prašini koja se sudara sa detektorom i tokom približavanja sonde Plutonu, ali i nakon toga. Ta prašina je nastala u Kajperovom pojasu, ogromnom moru asteroida koji kruže oko Sunca van Neptunove orbite.
Precizna merenja koja sprovodi SDC unaprediće naša shvatanja o poreklu i evoluciji Sunčevog sistema, kao što će pomoći i naučnicima koji proučavaju nastanak pojasa prašine oko drugih zvezda.
Ako načisto ne propadnemo, onda ćemo već na proleće 2015. doživeti da ova umetnička vizija prolaska NH kroz Plutonov sistem bude stvarnost. Vidi se Pluton (desno) i džinovski mesec Haron. Dva manja izgleda da nisu bila interesantna za slikara ...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
