Astronautika: misije

Astronauti iz Amerike i iz Rusije srećno su sleteli pre dva dana u zaleđenu stepu na severu Kazahstana, nakon provedenih skoro 6 meseci na Međunarodnoj orbitnoj stanici.

Kapsula ruskog Союзa TMA-16", koja je nosila Nasinog inženjera-astronauta Jeffa Williamsa i zapovednika (1958) Maksima Viktoroviča Surajeva (1972), meko se spustila a onda zbog snažnog vetra okrenula na bok. Tako je u blizina malog kazahstanskog grada Arkalika završen 103. po redu let od kako je prvi „Союз" lansiran još 1967. godine[1].

Nekoliko ruskih helikoptera „Ми-8", koji su sve vreme patrolirali u zoni ateriranja, odmah je sletelo u blizinu kapsule u kojoj su vezani čekali astronauti.

Nakon sletanja, Williams i Surajev su brzo izvučeni iz kapsule i na nosilima odnešeni u nabrzinu podignuti šator, gde su bili podvrgnuti medicinskom pregledu lekara ruske i američke svemirske agencije.

Govoreći sa mesta događaja, Nasin zvaničnik Josh Byerly je izjavio da se astronauti nalaze u dobrom stanju obzirom da su proveli 167 dana u svemirskoj stanici.

I Maks i Džef su izuzetno dobro - obojica su tim na zemlji dočekali sa šalom i osmesima," kaže Byerly.

Williams i Surajev su neposredno nakon pregleda odleteli za Moskvu a potom u ruski svemirski centar za obuku astronauta u blizini ruske prestonice.

Temperatura na mestu sletanja bila je oko minus 6 stepeni, a Byerly priča da su robusna terenska vozila svemirskih zvaničnika bila ometana visokim smetovima snega.

Astronauti su na Međunarodnoj svemirskoj stanici proveli oko pet ipo meseci.

Ovaj duo je u svemir odleteo još 30. septembra prošle godine, zajedno sa osnivačem i direktorom Cirque du Soleila, Guyom Laliberteom, sedmim svemirskim turistom na stanici. Privatnik i milioner se vratio na Zemlju 10 dana kasnije.

Dan pred put na Zemlju, Williams je komandu nad svemirskom stanicom predao u ruke Igoru Kotovu, koji će u svemiru ostati do juna, zajedno sa Nasinim astronautom Timothyjem J. Creamerom i Japancem Soichijem Noguchijem. Sledege meseca pridružiće im se Tracy Caldwell Dyson i Rusi Aleksandar Skvorcov i Mihail Kornjenko.

Na svemirskoj stanici, Noguchi je odmah nakon što je primio vest o sletanju kolega, apdejtovao Twitter rečima: „Soyuz TMA-16 successfully landed!"

Prva posada na Svemirsku stanicu je stigla 2000. godine, dve godine nakon lansiranja prvog dela opreme.

Upotreba svemirskih letilica „Союз" će se pojačati u toku sledećih par godine, jer je do odlaska šatlova u penziju ostalo još samo četiri veta. To je za Amerikance vrlo nezgodno, jer će prvi put za pedeset godina ostati bez sopstvene letilice kojom bi mogli da pošalju svoje ljude u kosmos.

r1

Lansiranje Союзa TMA-16" sa lansirne rampe ЛЦ-1/5 u Bajkonuru, odakle je lansiran i Gagarin, sonde za Mesec i Mars, ali i prva na svetu balistička interkontinentalna raketa. Samo do 2000, odatle je poletelo preko 400 raketa.

r2

Moćni "Sojuz" će za 24 časa već biti u kosmosu.

 

r3

Dok raketa-nosač putuje do lansirne rampe, Frank de Winne se raduje (to se ne vidi) jer je izabran da bude prvi Esin astronaut koji će da komanduje u jednoj svemirskoj misiji.

r4

Jeste da je kosmodrom Bajkonur u Kazahstanu i da je star, ali ovo su mogli malo da pažljivije (makar) omalterišu. Nisam siguran šta predstavlja, ali mene neodoljivo podseća na ćenifu, da ne grešim dušu...

 



[1]Союз TMA-16" je lansiran još 30. septembra 2009. kada je odneo 2 člana posade Ekspedicije 21 (jedan je bio privatnik, milioner, Guy Laliberté) i jednog kanadskog eksperta na ISS. Sve vreme je ostao zakačen za stanicu služeći kao mesto za odlaganje otpada posade i kao eventualni spasilački brod.

Kada je lansiran u septembru, bilo je to prvi put od 1969. da se u isto vreme u vemiru nalaze tri „Союза". Koliko čujem, ovo je bio poslednji let nekog turiste na ISS, jer će svi preostali letovi „Союза" biti rezervisani za buduće članove ekspedicije ISS.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 7 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 11 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 23 sati ranije

Foto...