Trenutno na Marsu dva Nasina orbitera i jedan rover imaju ozbiljne probleme. Da le se radi o N1H1 ili jednostavno o sklopu nesretnih oklnosti?
Iako sam jedan od osvedočenih ljubitelja Marsovih a bogme i svih drugih rovera, odavno sam se svrstao u tabor onih koji su ubeđeni da „Spiritu" ovog puta nema spasa. Naročito sada, kada je izgleda i drugi točak definitivno pokvaren, šanse da se rover izvuče iz zamke u koju je upao pre 7 meseci sve više se svode na teoriju. Sve govori da će se nesrećni rover smrznuti tokom nastupajuće marsovske zime.
„Spirit" pokušava da se izbavi iz peščane dine još od aprila. Nagnut je za 12 stepeni, sa tri leva točka koja su potpuno zakopana u pesak i ostvaruju jako malo trenja, dok je prednji desni točak nefunkcionalan još od 2006. godine. (Samo su desni točkovi na relativno čvrstom tlu.)
Sada i desni zadnji točak ima probleme, i možda će zauvek ostati blokiran.
Zadnji desni je počeo da pravi probleme 21. i 28. novembra, tokom prvih pokušaja vađenja rovera iz škripca. Pošto svaki točak ima sopstveni elektromotor, roverov tim iz Pasadene naredio je „Spiritu" da u seriji testova od 3. i 4. decembra ponovo pokuša da okrene taj točak - ali ništa se nije dogodilo.
Tokom prethodnih sličnih blokada, točak je uvek mogao makar malo da se pokrene pre nego što bi se ukočio. Ali u ovim poslednjim pokučajima nije bilo nikakvih znakova okretanja.
„To je znak velikog problema," ističe menadžer projekta iz Laboratorije za mlazni pogon (JPL), John Callas. „Izgleda da smo nemi posmatrači ispadanja ovog točka iz igre."
Ako ovaj točak ne uspemo da vratimo u funkciju, sasvim je moguće da će „Spirit" ostati zarobljen zauvek, kaže Callas.
Premalo svetla
„Bilo je uopšte pitanje da li imamo šanse da izvučemo rover sa samo pet točkova u funkciji," kaže on. „Ako bi raspolagali sa samo četiri točaka, od čega samo jedan pogonski sa desne strane ... onda je vađenje rovera sa trenutne lokacije malo verovatno."
„Spirit" bi mogao i definitivno da umre ukoliko ostane zaglavljen kad nastupi Marsova zima, koja stiže na tu južni hemisferu za oko 6 meseci.
Prethodne zime na Marsu „Spirit" je provodio na pažljivo odabranim padinama koje su obezbeđivale idealni upadni ugao Sunčevih zrakova na solarne panele za napajanje akumulatora. To je omogućavalo napajanje grejača koji su čuvali osetljivu elektroniku rovera od zaleđivanja.
Bez energije
Ali u ovom momentu solarni paneli se ne nlaze pod idealnim nagibom. Takođe se ponovo polako nakupio i sloj prašine na panelima, smanjujući njihovu efikasnost. Ako rover ne uspe da se skloni, mogao bi da ostene bez energije i umre tokom neke od ledenih Marsovih noći.
„Ako ektrapoliramo trenutu nakupljenost prašine na period od sledećih 6 meseci, stanje je problematično," smatra Callas. „Postoji realna šansa da 'Spirit' ostane bez dovoljno energije za preživljavanje surove zime u takvom stanju."
Dalji testovi koji treba da budu obavljeni danas, u utorak, trebalo bi da utvrde uzroke kvara na točku. Za sada se čini da je mala verovatnoća da je u pitanju neki kamen koji se zaglavio u točku, jer prethodna zaglavljivanja nikada kao sada nisu sprečavala u potpunosti rad motora točka, mišljenja je Callas.
Još kvarova
Druga mogućnost je da su četkice unutar elektromotora točka jednostavno dotrajale, što je, što danas svi veruju, bio razlog trajnog otkaza prednjeg desnog točka 2006. godine, smatra Callas.
Ako se ipak ispostavi da će „Spirit" ostati trajno nasukan, naučnici već imaju spremljen spisak eksperimenata koje će rover obavljati dokle god je živ. Tu je uključeno praćenje „Spiritovog" radio-signala radi merenja kretanja samog Marsa. Merenja nevidljivih kolebanja planetne ose moglo bi da otkrije detalje o unutrašnjoj strukturi planete, a za takva merenja neophodno je da rover bude potpuno nepomičan.
Tim će takođe moći da prati rad roverovog akcelerometra, tragajući za vibracijama koje prave udari malih meteorita o Marsovu površinu.
I Nasin orbiter, „Mars Odyssey orbiter" takođe privremeno ne radi još od novembra, tj, ne može da šalje podatke sa „Spirita" i „Opportunityja" na Zemlju, ali će taj problem uskoro biti otklonjen[1].
"Mars Odyssey" ima probleme sa "kočenjem" kompjutera. Svi to povremeno imamo i sa svojim kompjuterima, kad ništa ne može da ga pokrene sem restart. Očekuje se da će to uskoro biti popravljeno.
U slučaju potrebe, i evropski orbiter „Mars Express" može da posluži kao posrednik u komunikaciji sa roverima. Ali pošto on ima jako izduženu elipsastu orbitu, količina informacija koje može da šalje je oko 4 puta manja, otkriva Callas.
[1] Prošle nedelje čitav Mars je bio suočen sa prekidom veze sa Zemljom, jer su oba orbitera imala tehničke probleme. „Mars Odyssey" je dospeo na Mars još 2001. i bio je primarni relej za rovere od kako su sleteli 2004. 28. novembra njegovi kompjuteri su registrovali grešku u memoriji, i prebacići sve radnje u „save mode", čine su je praktično ugasili.
Drugi orbiter, „Mars Reconnaissance Orbiter" (MRO) predstavlja pomoćni komunikacioni relej, i na stand-byu je još od avgusta, nakon što se ove godine.spontano restartovao već 4 puta.
..Roveri mogu svojim antenama i direktno da komuniciraju sa Zemljom, ali preko orbitera to ide 10 puta brže.
Srodni članci
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
