Astronautika: misije

26. novembar. 2009.

Gif animacija

Ova naizgled prosta animacija od neviđene važnosti je Nasi u proceni preduzimanja napora da se Marsov istraživački rover „Spirit" iskobelja iz zamke u koju je upao u aprilu 2009. godine. Naučnici su čvrsti u nameri da pokušaju sve nebi li iskopali zatrpane roverove točkove. Na osnovu višemesečnih analiza i konsultovanja, do sada su preduzeta tri strogo dirigovana pokretanja točkova, koji su ukopani praktično do osovina, pa i dublje. Slika pokazuje stanje kakvo je bilo 2.092 Marsovog dana, ili sola (21. novembra 2009.) od kako je otpočela „Spiritova" misija na Marsu.

Ova dva širokougaona kadra prikazana jedan za drugim slikana su desnim okom „Spiritove" kamere. Jedan je slikan 2090. sola (17. novembra) nakon drugog preduzetog pokretanja točkova, a drugi je slikan nakon trećeg pokušaja 2092. sola. Na animaciji je najočiglednija promena u senci roverove robotske ruke, ali to nažalost nema nikakve veze sa roverovim stvarnim pokretanjem. Slika na kojoj je senka levo, nastala je „pre" (2090. sol), a onda je slika koja je nastala „posle" (2092. sol).

Slika koju ovde vidimo gleda ka severu. Na slici „posle", može se uočiti da se bliža strana humke peska ispred „Spiritovog" prednjeg levog točka malčice odronila, a da je izvesna količina peska dodatno prekrila prednju stranu točka. „Spirit" je tada imao blokadu desnog zadnjeg točka koja se desila tokom drugog od dva planirana manevrisanja u trećem pokušaju vožnje 2092. sola. To nije isti točak koji je stao letos (misli se na levi srednji točak, koji ne radi još od 1899. sola (6 maja[1]). Ipak, svi su se nadali da ovo nije konačna blokada ovog točka. Pre nego što je stao, rover je trebalo da izvršio komandu za okretanje točkova u zamišljenoj dužini od 5 metara. Međutim, nakon samo 4 metra, točak je stao, a telemetrija je sugerisal da je uzrok bio vlaga.

Time je težište rovera pomereno za oko 4 mm napred, 3 mm levo i oko 3 mm na dole. Rover je i dalje ostao čvrsto zarobljen, samo što je došlo do neznatne promene u nagibu.

Nakon toga se pristupilo hitnom dijagnostikovanju razloga za prestanak rada desnog zadnjeg točka. To je podrazumevalo testiranje otpora rotora, proveru upravljivosti, malo pokretanje tog točka unazad i komandovnje neznatnog (za oko 1 metar) pomeranja rovera unapred. Već nakon par dana utvrđeno je da će točak proraditi, a sledeća akcija je preduzeta 2095. sola (24. nov.), kada je kao deo dijagnoze komandovano kratko (1,5 m) kretanje rovera u napred. To je dovelo do pomeranja „Spirita" za još 2,1 mm napred, 1,1 levo i 0,3 mm na dole.

Ukupni rezultati od 2088. sola do 2095. sola (od 17. do 24. novembra) su 8,1 metar komandovanog kretanja, što je dovelo do pomeranja od 15,7 mm napred, 9,9 mm levo i 4,8 mm na dole.

Sledeća seansa je planirana za kraj vikenda, kada su planirane sledeće dve 5-metarska komande za pokretanja točkova unapred iz dva pokušaja. Sola 2095. roverovi solarni paneli su stvarali snagu od 325 vat-časova.

Roverov tim je započeo sa ovim pokušajima spašavanja u novembru, nakon meseci testiranja na Zemlji i analiza moguće strategije oslobađanja „Spirita" sa lokacije nazvane „Troy". Tokom sledećih nedelja, od ovih planiranih vožnji se očekuje, ako ikako bide moguće, spori napredak, ali verovatnoća za uspešno izbavljenje iz „Troya" je vrlo tanka.

Slika koju je stvorio softwere napravljen da pomogne roverovom timu stručnjaka da što realnije procene trenutnu situaciju u kojoj je „Spirit". Ovo je simulirana pozicija od 8. maja 2009.

Ovo je pogled uz pomoć navigacione kamere na vrhu Nasinog Marsovog rovera „Spirit". Vide se tragovi koje je rover ostavio vozeći na jug i unazad, vukući tako za sobom desni prednji točak. Jasno se vidi mesto u koje je rover propao kroz koru u aprilu 2009. godine i od tada ostao zarobljen.

---

[1] Prednji desni točak ne funkcioniše još od 779. sola, u vreme kada je „Spirit" prevalio samo 7 km. Od tada rover se kreće unazad.