29. oktobar. 2009.
Pre 10 godina, 2 meseca i 10 dana, Nasin svemirski brod „Cassini" proleteo je pored Zemlje na udaljenosti od samo 1.171 km, i konačno krenuo ka drugoj najvećoj planeti u solarnom sistemu - Saturnu.
Lansiran oktobra 1997, „Cassiniju" je trebalo ukupno četiri planetarna proletanja da bi dobio dovoljno ubrzanja za put ka prstenastom svetu. Gravitaciona „praćka" se dugo koristi u međuplanetnim letovima, jer iskorišćava masu planete i orbitnu brzini i tako „dodaje" brzinu letilici koja je u preletu.
Pre svoje poslednje posete kraj Zemlje, „Cassini" je dvaput proleteo kraj Venere (20. aprila 1998. i 24. juna 1999.). Prilikom tog poslednjeg preleta kraj Zemlje 18. avgusta 1999, „Cassini" je dobio dodatnu „inekciju" brzine od 5,5 km/s (oko 20.000 km/h), i ubrzao ka poslednjoj meti za finalno ubrzanje, Jupiteru, gde je stigao 30. decembra 2000. godine. Ukupni efekat četiri gravitaciona ubrzavanja letilice - dva sa Venerom, i po jedan sa Zemljom i Jupiterom - činio je dodatnih 21,44 kilometara u sekundi (77.000 km/h) brzine.
„Cassini" je dospeo do Saturna i uhvaćen u njegovu orbitu 30. juna 2004. godine. Od tada neprestano šalje naučne podatke o planeti, njenim prstenovima i satelitima.
NASA je 18. januara 2008. objavila da će odvojiti novac i resurse za produžavanje ove misije za još dve godine. „Cassini" je prva letilica koja je ušla u orbitu oko Saturna, a četvrta koja ga je posetila.
Tokom svih ovih godina, „Cassini" je posetio mnoge znane i neznane članove Saturnove porodice. Svi se sećamo nestrpljenja sa kojim smo očekivali prvi od 45 planiranih poseta Titanu, kada je 27. oktobra 2004. sonda proletela na samo 1.200 km od površine ovog tajanstvenog sveta. Tada je poslat prvi radarski snimak ovog meseca pokrivenog oblacima i maglom, kada smo saznali da je po sredi jedan ravan svet, sa uzvišenjima ne većim od 50 metara.
A onda je usledilo čudo preciznosti u navođenju ove sonde: u vreme dok je 9. oktobra 2008. bila preko 1.400 miliona kilometara daleko od Zemlje (radio signal putuje sat ipo), naučnicima iz JPL u Pasadeni pošlo je za rukom da proteraju letilicu na samo 25 km od površine Enceladusa[1]! Tada je letilica proletela kroz pramenove gasova koji su izlazili iz gejzira, otkrivši vodu, ugljen-dioksid i različite ugljovodonike.
Za nekoliko dana će uslediti još jedan sličan podvig: 2. novembra se planira slična poseta - „Cassini" će proleteti na samo 102,7 km od površine Enceladusa, na 89° severne širine.
To će in situ omogućiti rad instrumenata kao što su spektrometri (Ion and Neutral Mass Spectrometer, INMS) i analizatori (Cosmic Dust Analyzer, CDA), koji će pomoći da utvrdimo istinu o gejirima i sastavu površine, a moći ćemo da uporedimo nove podatke sa onima već prikupljenim u prošlom preletu kroz pramenove gasova.
Ovo će biti sedmi prelet preko Enceladusa, i nosiće naziv „E-7". Pripreme za ovaj manevar otpočele su 29. oktobra.
Tri nedelje kasnije, 21. novembra, „Cassini" će ponovo proleteti kraj Enceladusa („E-8"), ovog puta u potpuno drugoj geometriji, oko 1.606 km iznad površine Baghdad Sulcusa. Odmah nakon toga, „Cassini" će proleteti na 25.000 km od Rhee, snimajući i mapirajući region.
Ovaj perspektivni pogled na Damascus Sulcus dobijen je upotrebom slika visoke rezolucije Enceladusa napravljenih avgusta 2008. (rezolucija 12-30 metara po pikselu), zajedno sa novim topografskim mapama regiona koje je napravio dr Paul M. Shenk (http://www.lpi.usra.edu/lpi/schenk/) sa Planetnog i lunarnog instituta u Hjustonu.
Damascus Sulcus je jedna od nekoliko istaknutih linearnih struktura, nazvanih „tigrove šare", koje sa nalaze u geološki aktivnom južnom polarnom regionu Enceladusa. Damascus Sulcus čine dva velika paralelna grebena razdvojena dubokim sredušnjim koritom V oblika. Grebenovi su visoki 100-150 m, dok je čitava struktura dugačka oko 5 km. Središnji kanal je dubok 200-250 m, i verovatno je nastao usled dnevnih naprezanja uzrokovanih plimskim silama.
Ti središnji kanali glavni su izvor brojnih mlazova vodene pare uočenih na južnom polu Enceladusa. Na dvu središnjeg kanala može da se vidi nekoliko manjih grebenova. Možda su to blokovi kore koji su skliznuli sa strana zidova ili izlomljeni blokovi izgurani odozdo. Sa strana Damascusa vide se brojne slične paralelne strukture visoke nekoliko metara. To je tipično za ravnice koje leže između struktura tigrovih šara i slične su izuvijanim stenama viđenim na Zemlji. Jasnoća reljefa se menja za faktor 10.
Oblici na Enceladusu su nazvani prema likovima i bajkama iz „Priča iz 1001 noći", a četiri upadljive frakture (lat. „sulci") nazvane su Alexandria, Cairo, Baghdad i Damascus. (TIFF 2.5 MB) Slike su napravljene sa visine od 4.200 do 4.724 km od površine.
Još o letelici Cassini
[1] Sama planeta, a sa njom i njen mesec, kretali su se orbitom oko Sunca brzinom od oko 35.500 km/h (9,87 km/s).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
