Astronautika: misije

Kada sam nedavno pisao o budućim privatnim misijama za istraživanje Meseca, prisetio sam se nagrade koju je pre dve godine Google nudi prvom privatniku koji dospe svojim robotom na Mesec[1]. Kome to pođe za rukom, dobiće nagradu od \(20 miliona. Meni izgleda premalo, ali ne i ruskom timu Селеноход", koji je nedavno obznanio da se priključuje borbi za tu nagradu - projektovaće privatni mobilni robot koga će poslati raketom na Mesec. Trenutno u trci ima 20 timova iz 44 zemlje.

Projekat Lunar X PRIZE pokrenut je još u septembru 2007. godine. Cilj ovog međunarodnog takmičenja je slanje robotskog vozila na Mesec, a ukupni fond nagrada je \)30 miliona (prva nagrada iznosi \(20 miliona, druga \)5 a postoji i bonus od \(5 miliona).

Prema uslovima konkursa, pobediće onaj tim koji uspe da do 31. decembra 2014. godine na površinu Meseca pošalje svog robota i ispuni nekoliko zadataka: lunohod će morati da prevali najmanje 500 metara i da na Zemlju pošalje paket podataka, koji uključuje video i foto zapise visokog kvaliteta. Pri tome, ekipe koje učestvuju u kreiranju i lansiranju lunohoda (ili kako se to na Zapadu kaže, „rovera") neće smeti da budu finansirane iz državnih budžeta.

lunohod1

Ovako Rusi zamišljaju svoj budući „Selenohod" na površini Meseca.

 

Trenutno ekipa „Selenohod" predstavlja jedinog ruskog učesnika u takmičenju. „Ne samo da očekujemo da pobedimo u trci za Mesec, već i da svemirsko istraživanje učinimo unosnim biznisom, kao što je to već učinjeno u nekim zemljama," kaže šef tima Nikolaj Dzis-Vojnarovski (rus. Николай Дзись-Войнаровский).

Lansiranje „Selenohoda" ka Mesecu biće izvedeno uz pomoć rakete-nosača tipa Днепр"[2] (uz pomoć rusko-ukrajinske kompanije „Космотрас") sa kosmodroma u Rusiji ili u Kazahstanu. Posle starta lunohod će ući u orbitu oko Zemlje i nekoliko dana biti njen veštački satelit - da bi se prekontrolisali svi sistemi.

lunohod2_200 Balistička vojna tehnologija u komercijalne svrhe - raketa „Dnjepar". Može da ima 3, 4 ili 5 stepeni, u zavisnosti od namene. Visina: 34,3 m; prečnik: 3,0 m; masa: 211 tona. Na LEO orbitu može da ponese 4,5 t, do ISS 3,2 t, a ka Mesecu (TLI) 550 kg. Do sada je lansirano oko 160 ovih raketa, a stepen uspešnosti je 97%.

Zatim će „Selenohod" uz pomoć osnovnog modula ubrzati do potrebne brzine i krenuti ka Mesecu radi ispunjenja svoje misije. Njen prvi deo posvećen je ispunjavanju uslova konkursa Google Lunar X PRIZE, a drugi detaljnom snimanju Mesečevog pejzaža, fotografisanju Zemlje i brojnim drugim zadacima (u periodu od 45 dana).

lunohod3

Osnovni modul, čiji je zadatak da ubrza „Selenohod" do brzine neophodne za oslobađanje od Zemljine gravitacije, a na kraju puta da zakoči i uvede letilicu u orbitu našeg satelita. Činiće ga pogonski sistem za let ka Mesecu, navigacioni sistem i elektronika, lender, kao i jedan ili više lunohoda.

 

Za sada, ekipa „Selenohod" je još uvek otvorena za sve stručnjake koji bi želeli da se pridruže projektu[3]. Pored toga, traže se i sponzori koji bi stali iza ovog projekta.

Možda će šansa koju pruža Google (i njeni pojedini predstavnici[4]) za osvajanje svemirskog prostranstva pružiti Rusiji šansu za revanš u „trci za Mesec" od sredine prošlog veka. S druge strane, u poslednje vreme i rusku vladu takođe privlači kosmos - tako da nije isključena pojava i državnog programa za istraživanje Meseca.

lunohod4

Nakon mekog spuštanja lendera, na površinu će izaći jedan ili dva lunohoda. Biće opremljeni takvim softveroma da će moći samostalno da se kreću i izbegavaju prepreke. Izvršavaće različite zadatke, kao što je fotografisanje u visokoj rezoluciji. Prikupljene informacije će slati lenderu, a ovaj dalje, ka Zemlji.

 

lunohod5

U Moskvi je 9, 10 i 11. oktobra održan IV Festival nauke. Tu je tim „Selenohod", koga su predvodili tehnički direktor Nikolaj Romanov i konstruktor Nikita Golikov, prvi put prikazao prototip svog lunohoda.

 



[1] Misli se na nagradu Google Lunar X PRIZE (ponegde piše i „Moon 2.0"), koju će dobiti prvi privatni tim koji pošalje robota na Mesec, koji pređe određeni put i pošalje film, slike i podatke nazad na Zemlju. Ko to uradi do kraja 2014. dobiće \)15 miliona. Ako do isteka roka ne bude dodeljena prva nagrada, fondacija će dodeliti drugu, „utešnu" nagradu od \(5 miliona.

Dodeliće se i dodatnih \)5 miliona onom ko na Mesecu prevali makar 5 km, snimi neki uređaj sa Zemlje (npr. opremu sa „Apollo" letilica), otkrije vodeni led i ostane u funkciji tokom lunarne noći (oko 14,5 naših dana).

[2] Domaća teška balistička trostepena raketa RS-20 (prema NATO klasifikaciji, SS-18 „Satan"), koja će biti upotrebljena u miroljubive svrhe.

[3] Ruska svemirska tehnologija više nije jaka kao što je bila u sovjetsko vreme i potrebna joj je pomoć. Za sada, timu su potrebni stručnjaci za svemirsku balistiku, kao i stručnjaci za razvoj elektronike otporne na zračenja. Ako se prepoznajete, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

[4] Suosnivč i direktor Googlea, Sergey Brin, poleteće 2011. u svemir sovjetskom raketom „Sojuz". Odleteće u posetu ISS. To će obaviti kompanija za svemirski turizam Space Adventures, koja od njega dobila avans od $5 miliona.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 5 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 23 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...