Kina i Rusija su potpisale sporazum o saradnji u istraživanju Meseca. Za razliku od drugih nedavnih bilateralnih obaveza, čini se da se ovog puta suočavamo sa solidnijim paktom i dubljim planovima od prethodnih inicijativa, koje nisu išle dalje od puke izjave o namerama. Pa, hoćemo li uskoro da gledamo lunarne baze s Kinezima i Rusima kako hodaju po Mesecu? Ne tako brzo. Sporazum potpisan između Dmitrija Rogozina i Zhang Kejiana u proncipu je namenjen bespilotnim misijama. Tačnije, reč je o stvaranju Međunarodne lunarne naučne stanice, MNLS prema njenoj skraćenici na ruskom jeziku (Международная Научная Лунная Станция) ili Guójì Yuèqiú Kēyán Zhàn (国际 月球科研 站) na mandarinskom. MNLS će biti 'eksperimentalni istraživački kompleks' bez posade koji će se nalaziti u Mesečevoj orbiti i/ili na površini našeg satelita i koji će poslužiti kao put za buduće misije s ljudskom posadom.
Dinamički morel za testiranje ruske lunarne sonde 'Luna 25' (lender 'Luna-glob') koja će poleteti u oktobru ove godine. Mada ... s Rujama se nikad ne zna. Cilj je južni pol (krater Boguslavski). Težina – 1750 kg; korisni teret (9 instrumenata) – 30 kg.
OK, vrlo dobro. Ali kako će sve to biti oblikovano? Tehnički detalji nisu otkriveni, ali sve ukazuje da će MNLS više biti kao okvir saradnje u kojem će kosmičke agencije dveju zemalja pokušati da prilagode svoje kosmičke misije na Mesec. U tom smislu sporazum je prilično asimetričan, jer Kina ima vrlo aktivan i ambiciozan program istraživanja Meseca, dok Rusija već više od decenije pokušava da lansira sonde na Mesec, mada do sada nije uspela da pošalje niti jedna. Nije iznenađujuće što azijski div trenutno ima sondu 'Chang'e 4' i rover 'Yutu-2' koji rade na udaljenoj strani Meseca, a pre nekoliko meseci sonda 'Chang'e 5' je donela 1,7 kilograma kamenja i regolita sa Mesečeve površine, i to je prva misija donošenja lunarnih uzoraka u 44 godine.
Ruski lunarni polarni orbiter 'Luna-resurs O' ('Luna 26'). Težina – 2100 kg. Zanimljivo je da je do 2017. bilo priče da će u ovim misijama 'pomagati' NASA.
Površina druge strane Meseca kako ju je video rover 'Yutu 2' kineskog rovera 'Chang'e 4'.
Jedini konkretni podaci sporazuma su da će Kina sarađivati u misiji 'Luna-Resurs-O', dok će Rusija to činiti u slučaju kineske sonde 'Chang'e 7' na Mesečevoj površini. Priroda ove saradnje nije jasna, ali bi verovatno svaka zemlja mogla da, naprimer, doprinese novim naučnim instrumentima i podrškom preko zemaljskih pratećih stanica. 'Luna-Resurs-O', poznata i kao 'Luna 26', trebala bi da poleti 2024. godine i biće klasičan orbiter, dok će misija 'Chang'e 7', koja će poleteti 2023, biti složena sonda za istraživanje južnog Mesečevog pola koja uključuje lender, rover, orbiter, 'hooper' i mali relejni satelit. Dmitri Rogozin, direktor 'Roskosmosa', takođe je najavio da će Zhang Kejian, direktor kineske svemirske agencije (CNSA), posetiti Rusiju ove godine kako bi pratio lansiranje sonde 'Luna 25', prve ruske misije na Mesec u ovom stoleću. S druge strane, ne zaboravimo da Rusija već surađuje u kineskom lunarnom programom isporučujući joj plutonijum-238 za radioizotopske generatore (RTG-ove) koje su koristili 'Chang'e 3 i 4'. Kina namerava da stvoriti bespilotnu bazu od sondi kao što su 'Chang'e 7', i vrlo je moguće da će se MNLS na kraju integrisati s ovim projektom. Kina namjerava stvoriti bespilotnu bazu od sondi poput 'Chang'e 7' i sasvim je moguće da će se MNLS na kraju integrirati s ovim projektom.
Elementi sonde 'Chang'e 7'. Nosiće 23 instrumenta
Ruske lunarne sonde.
A što je s programom sa posadom? Kina želi da do 2025. godine napravi 'Raketu 921' za izvođenje misija u lunarnoj orbiti sa brodom nove generacije, koja je prošle godine izvela prvi let bez posade u orbitu Zemlje. Ovim brodom i raketom Kina planira da postavi stanicu s posadom, 'kineski Getaway', u Mesečevu orbitu, koja bi poslužila kao platforma za misije s posadom na površinu. Odnosno, arhitektura slična arhitekturi Nasinog programa 'Artemis'. Rusija ima sličan plan, iako je nedavno revidiran, a brod 'Arjol' zamenjen je manjom verzijom sa nadimkom 'Arjolnok'. 'Roskosmos' se takođe poigravao idejom pokretanja vlastitog 'Gatewaya', ali, barem u početku, okrenut je saradnji sa Nasinim 'Gatewayom' ili seriji sondi 'Korvet' u misijama za donošenje uzoraka od 2030.
Još je prerano znati znači li saradnja sa Kinezima konačni raskid 'Roskosmosa' s Nasom i kraj sudelovanja na 'Gateway' orbitnoj stanici (Rusija je trebala da isporuči ulaze za ovu lunarnu stanicu). Kina planira da 2030. predstavi divovsku raketu 'Dugi marš CZ-9', koja će joj omogućiti da se bavi ambicioznijim misijama s ljudskom posadom na Mesečevu površinu.
Kineski plan sletanja na Mesec pomoću rakete '921', svemirske letilice nove generacije i malog lunarnog modula (http://www.spaceflightfans.cn/).
Elementi kineskog lunarnog programa s posadom: raketa '921', svemirska letilica nove generacije, lunarni modul, lunarna stanica i rover pod pritiskom (posljednja dva za kasniju fazu) (http://www.spaceflightfans.cn/).
Model novog kineskog lansera s posadom, 'Rakete 921', (levo) uz 'Dugi marš CZ-9' (desno) (Weibo).
Ruska sonda za donošenje uzoraka s Meseca.
Spajanje dva programa s ljudskom posadom vrlo je složeno obzirom na razlike u resursima i ciljevima. Kina ima sredstva – u toku su dokazani projekti svemirskih letilica nove generacije i teških raketa – kao i novac i vrlo jasan plan za putovanje na Mesec, dok Rusija nema niti jedno od toga. Međutim, još uvek ima prostora za saradnju na bespilotnom programu, pogotovo ako Kina pronađe način da nadopuni ruski program sondi svojim sondama.
Potpisivanje sporazuma između Rusije i Kine.
Sonda 'Chang'e 4' na daljoj strani Meseca viđena sa rovera 'Yutu 2'
Ovako će da izgleda spuštanje Kineza na Mesec.
Reference:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
