Astronautika: misije

Dobro pogledajte fotografiju u nastavku. Ako sve bude išlo prema planu, može da se desi da prva osoba koja će hodati po Mesecu bude žena. NASA je 9. decembra 2020. najavila 18 muškaraca i žena koji će sudelovati u misijama programa 'Artemis', programa koji planira povratak ljudi na Mesec pomoću modula 'Orion' i rakete SLS. Prema planu koji je trenutni Nasin direktor Jim Bridenstine predložio trenutnom predsedniku Trumpu, svemirska agencija namerava da pošalje čoveka na Mesec 2024. Zapravo, onaj koji je bio zadužen za najavu 18 kandidata za put na Mesec bio je potpredsednik Mike Pence, 'otac' programa 'Artemis'. Međutim, najava je u medijima prošla uglavnom nezapaženo jer se slučajno poklopila s velikim skokom SpaceX-ovog prototipa SN8, nešto što je još uvek paradoksalno obzirom da lansirni sistem 'Starship' mnogi vide kao alternativu skupom SLS-u. U svakom slučaju, 18 astronauta koji bi mogli da putuju na Mesec su sledeći:

1

'Team Arthemis'

NASA nije objavila kriterijum odabira za 'Tim Artemis'. Među 18 imena upečatljiv je velik broj 'rukija', praktički polovina, kao i neke upečatljive odsutnosti. Što se tiče žena, među astronautima koji će prvi zakoračiti na Mesec njih je šest: Christina Koch, Jessica Meir, Stephanie Wilson, Nicole Mann, Anne McClain ili Kate Rubins (poslednja je trenutno na ISS). Što se tiče muškaraca, na spisku vidimo neke favorite poput Josepha Fina, Kjella Lindgrena ili Victora Glovera (potonji je takođe sada na orbitnoj stanici zajedno s Kate Rubins). No očito da ništa ne garantuje da će finalna posade uključivati ove astronaute. Najava 'Artemisovog tima'upoređena je s odabirom astronauta za program 'Apollo', ali istina je da postoje značajne razlike. 'Apollo' se bazirao na konkretnom planu i s tačno definisanim sredstvima za putovanje na Mesec. Međutim, u ovom trenutku 'Artemis' nastavlja da se vrti oko prilično difuzne arhitekture u kojoj su jasna samo dva elementa: brod 'Orion' i raketa SLS.

2
Raketa SLS Block 1 u misiji 'Arthemis I'.

Još ne znamo kako će izgledati odabrani lunarni modul, niti znamo preciznu ulogu koju će igrati lunarna stanica 'Gateway'. Tačno je, ima mnogo predloga i glasina, ali ne i razvijen i detaljan plan kakav je imao 'Apollo'. I, naravno, najveći znak pitanja je šta će nova Bajdenova administracija učiniti s 'Artemisom'[1]. Čini se da je od samog početka sve ukazivalo na to da će se datum prvog sletanja na Mesec odgoditi sa 2024. na 2026. ili 2028. (ovaj poslednji datum je bio onaj koji je prvobitno Pence predložio prošle godine pre nego što je odlučio da ubrza poslove). Odlučno i striktno otkazivanje nije verovatno, ali ništa ne sprečava da program bude stopiran zbog kašnjenja i nedostatka konkretnih ciljeva, koji će se sam ugasiti nakon izvršavanja jedne ili dve misije. Izbor astronauta za 'Artemis' je gest Pencea i ostatka Trumpove administracije usmeren prema njihovim nasljednicima s ciljem da otežaju eventualno otkazivanje. Jedno je otkazati anonimni program, ali kad postoje ljudi i žene poznati poimence, stvari se menjaju.

3
Brod 'Orion' za misiju 'Artemis I'.

Očito je da, čak i ako 'Artemida' krene napred, neće svi ovi astronauti moći da putuju na Mesec. Brod 'Orion' ima samo četiri sedišta i predstoji velika borba. Jer ne zaboravimo da će, osim Nasinih astronauta, 'Orion' moći da koriste i astronauti iz ESA, Japana i Kanade, savezničkih država Sjedinjenih Država koje učestvuju u programu 'Artemis' (ESA, koja proizvodi 'Orionov' servisni modul , ima sva prava da ima rezervisana mesta u prvim misijama). 'Artemis I' – NASA je odlučila da upotrebljava rimske brojeve za misije programa, kao u vreme 'Geminija' i 'Apolla' – poleteće u novembru 2021. sa bespilotnim 'Orionom' koji će obleteti Mesec. Prva misija s posadom u programu biće 'Artemis II', koja će poleteti sredinom 2023. uz pomoć SLS Blocka 1. 'Artemis II' će nositi četveročlanu posadu koja će putovati oko Mjeseca slobodnom povratnom putanjom. 'Artemis III' će biti lansiran sa SLS Blockom II u drugoj polovini 2024. Spojiće se sa lunarnim modulom koji kruži oko Meseca i izvršiće prvo sletanje na Mesec s ljudskom posadom još od 1972. U modul će se spustiti dve osobe, od kojih će barem jedna biti žena. Još nije odlučeno hoće li u ovu misiju činiti samo dvoje astronauta ili četvoro (u potonjem slučaju, dvoje bi ostalo u orbiti u 'Orionu').

5
Deo srećnih 18. Ko će prvi stupiti na Mesec?

Počevši od 2024. godine, planirano je lansiranje misija 'Artemis' sa još nedefinisanom učestalošću koje će najpre sletati na lunarnu orbitnu stanicu 'Gateway'. Konačne verzije jednog ili dva lunarna modula o kojima NASA trenutno razmišlja (predlozi 'Blue Origina', 'SpaceX-a' i 'Dyneticsa') odvešće do četiri osobe na površinu Meseca. To je, naravno, bio plan do sada. Šta će biti na kraju ne znam, ali svi znamo da je rok do 2024. jednostavno fantazija koju je nemoguće realizovati sredstvima dodeljenim programu. Bilo kako bilo, izbor Bajdena potpuno menja okruženje i treba videti hoće li volja za povratkom na Mesec o(p)stati.

6
Logo Nasinog programa 'Arthemis'.

Spisak 18 astronauta izabranih za program 'Artemis': Joseph Aca, Kayla Barron, Raja Chari, Matthew Dominick, Victor Glover, Warren Hoburg, Jonny Kim, Christina Hammock Koch, Kjell Lindgren, Nicole Mann, Anne McClain, Jessica Meir, Jasmin Moghbeli , Kate Rubins, Frank Rubio, Scott Tingle, Jessica Watkins i Stephanie Wilson..

7
'Orion'
 u orbiti oko Meseca.

Reference:

 

[1] Sećamo se da je Obamina administracija otkazala Bušov lunarno-marsovski megaprojekat 'Constelation', iako su radovi već odmakli a bilo je uludo stucano brdo milijardi. Projekat je trebalo da košta oko $250 milijardi.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    To sa najbližom zvezdom je skoro kao... 9 sati ranije
  • Miroslav said More
    Vojni avion na snimku očito neuspešno... 21 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao sam na najbližoj zvezdi i na... 21 sati ranije
  • kizza said More
    Vole bih da mi neko objasni sta ovaj... 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 4 dana ranije

Foto...