Japan je postigao novi cilj u istraživanju Sunčevog sistema koji će ući u istoriju. Kapsula sonde 'Hayabusa 2' uspešno je sletela pre neki dan, 5. decembra 2020. u pustinju Woomera u Australiji (tačno vreme sletanja još nije objavljeno, ali bi trebalo biti oko 15:53 po našem). Unutar kapsule se nalazi još uvek neutvrđena količina uzoraka s asteroida Ryugu (iako se procenjuje da će to biti oko sto miligrama). Japan potvrđuje svoju poziciju jedine zemlje koja je donela uzorke asteroida, čekajući da se Nasina sonda OSIRIS-REx vrati s kamenjem s asteroida Bennu 2023. 'Hayabusa 2' je druga misija donošenja uzoraka asteroida nakon 'Hayabuse 1', koja se u junu 2010. vratila s nekoliko zrna – zrna, a ne grama – sa površine asteroida Itokawa.
Kapsula 'Hayabuse 2' u Woomeri nakon što su tehničari proverili da pirotehnički mehanizmi nisu aktivirani.
Kapsula 'Hayabusa 2', praktički identična onoj koju je onomad nosila 'Hayabusa 1', mali je kontejner, prečnika 40 santimetara, visine 20 centimetara i težine oko 16 kg. 5. decembra u 03:30 sonda je odbacila kapsulu sa udaljenosti od oko 220.000 kilometara, nakon što je 'Hayabusa 2' izvela dva manevra za podešavanje orbite na takav način da kapsula sledi prikladnu trajektoriju za spuštanje u Woomeru u zakazano vreme (malo pre lokalnog izlaska Sunca). Ti su se manevri (TCM-3 i TCM-4) dogodili 26. novembra i 1. decembra na 3,6, odn. 1,74 miliona kilometara od Zemlje. Manevri su bili kritični jer kapsula nije imala načina da kontroliše svoju trajektoriju ili orijentaciju nakon razdvajanja. Ubrzo nakon toga, na oko 200.000 km daljine, sonda 'Hayabusa 2' je izvela dodatni manevar (TCM-5) kako bi sprečila njeno uništavanje u Zemljinoj atmosferi. Sonda 'Hayabusa 2' je tada prošla pored naše planete na minimalnoj udaljenosti od 290 kilometara.
Povratna putanja 'Hayabuse 2'.
Manevri 'Hayabuse 2' koji su prethodili donošenjem uzoraka asteroida na Zemlju.
Reentry koridor.
Sekvenca povratka kapsule.
Faze spuštanja kapsule.
Ulazak kapsule u atmosferu.
Kapsula je ušla u atmosferu brzinom od 11,6 km/s, a toplotni štit je dostigao temperaturu od oko 3000ºC, iako u unutrašnjosti nije prelazila 80ºC. Zvanično, reentri je započeo u 15:28 na visini od ~120 kilometara. Kapsulu je lociralo nekoliko aviona koji su snimali zvezdu-padalicu dok je sledila putanju iz pravca severozapada ka sletnoj elipsi u Woomeri, veličine oko 150×100 km. Padobran je aktiviran u 15:32 na 10 kilometara visine, a toplotni štit se odvojio nedugo nakon toga. Zemaljske posade su pratile spuštanje kapsule uz pomoć pet prihvatnih stanica, omogućujući da se zona sletanja triangulira s većom preciznošću od one dobijene od 'Hayabuse 2'. Uz to, četiri stanice, opremljene brodskim radarima, služile su za detektovanje padobrana (sama kapsula je bila premala da bi je radar primetio).
Kapsula posle pada na zemlju.
Kapsula sa članovima tim za spašavanje.
Sistem za lociranje radio-signala sa kapsule.
Kapsula u sanduku za uzorke.
Sanduk sa uzorcima ide ka helikopteru pa u laboratoriju.
Kapsulu su u 17:47 po našem vremenu, nakon lokalnog izlaska Sunca, pronašli zajednički australski i japanski spasilački timovi u Woomeri, uz pomoć helikoptera (da je nisu pronašli u prvim satima, imali su u planu dron za pokrivanje većeg područja pretraživanja). Kada je locirana, kapsuli je prišao specijalista iz japanske kosmičke agencije JAXA u antieksplozivnom zaštitnom odelu kako bi proverio stanje pirotehničkog mehanizma koji bi mogao da eksplodira (ti se mehanizmi koriste za otvaranje padobrana i odvajanje termoštita). Zatim je potvrđeno da je kapsula netaknuta i da nema vidljivog curenja. Za svaki slučaj je prikupljen i uzorak gasova iz kontejnera. Kasnije će se analizirati kako bi se utvrdilo da li u uzorku ima tragova nekih gasova sa Ryuge. Vlasti Woomere su odobrile privremeni transfer kapsule u objekte poligona, kojima se inače služe vazdušne snage Australije. Kapsula će u ponedeljak, 7. decembra, biti avionom prenešena do naučnih laboratorija JAXA u Sagamihari u Japanu.
Sonda 'Hayabusa 2'.
Kapsula za uzorke.
Položaj povratne kapsule na 'Hayabusi 2'. Ona je na kraju bila u blizini Zemlje 5. decembra odbačena od sonde jesnostavnim oprugama.
'Hayabusa 2' (はやぶさ2) lansirana je 3. decembra 2014, pre tačno šest godina, a 27. juna 2018. stigao je do asteroida (162173) Ryugu. O svemu toma sam redovno pisao na sajtu.
Ispostavilo se da je Ryugu asteroid zapravo hrpa kamenja i šljunka. Umesto čvrstog tela, zatečen je objekat od kamenja i kamenčića svih veličina, na površini praktički bez regolita. 21. septembra odbačena su dva mala japanska rovera MINERVA-II-1 (HIBOU i OWL), teška jedva po 1 kg, koji su skakanjem istraživala površinu asteroida, dok je 2. oktobra 2018. na red došao rover nemačko-francuski rover MASCOT, koji je čak 17 sati radio na malom asteroidu. Četvrti rover, MINERVA-II-2, nije uspeo zbog kvara. 21. februara 2019. u 20:30, 'Hayabusa 2' je dodirnula površinu asteroida kako bi prikupila uzorke sa područja Tamatebako. Za razliku od OSIRIS-RExa, koji je mlazom azota skupljao uzorke s asteroida Bennu, sonde 'Hayabusa' su koristile uređaj u obliku surle koja je dolazila u dodir s površinom i tom prilikom ispaljivala velikom brzinom tantalski projektil iz 5 grama kako bi digao oblak kamenčića i regolita koje je surla mogla da zarobi.
Faze misije 'Hayabusa 2'.
Mapa asteroida Ryugu.
Sve ove gedžete je na asteroid donela 'Hayabusa 2'.
Površina asteroida kako ju je video rover MINERVA-II-1.
Rover MASCOT (Mobile Asteroid Surface Scout) nosio je 4 instrumenta.
Slika površine koju je snimio MASCOT. Nema prašine!
Petog aprila u 01:56 UTC lansirana je subsonda SCI (Small Carry-On Impactor) teška 9,5 kg s ciljem detoniranja eksplozivnog naboja kako bi se stvorio krater na površini Ryuge. Otprilike 40 minuta nakon razdvajanja (02:36 UTC), 4,7 kilograma plastičnog eksploziva (PBX) iz SCI-a je ispalilo bakreni 2,5-kilogramski projektil koji je pogodio Ryugu u ekvatorskoj zoni, oko 90° od regije Tamatebako. Udar se izveden brzinom od približno 7200 km/h (2 km/s). Otprilike 18 minuta nakon lansiranja SCI-a, 'Hayabusa 2' je pustila drugu subsondu, kameru DCAM-3, s ciljem beleženja trenutka udara. 11. jula 2019. 'Hayabusa 2' je uspešno izvela i drugi manevar prikupljanja uzoraka iz kratera koji je stvorio SCI.
Slika zone uzimanja uzoraka L08-E1 sa visine 30 m nakon što je 'Hayabusa 2' kontaktirala površinu 21. februara 2019. Vidi se senka sonde na tlu.
Metkić od tantala koji je morao da razbije površinu i podigne oblak krhotina koje bi upale u surlu a odatle u kontejner za čuvanje.
Šematski prikaz eksplozivnog punjenja.
https://twitter.com/i/status/1121381085957509120
'Hayabusa 2' je napustila Ryugu 13. novembra 2019. 17. septembra 2020. sonda je dovršila fazu korigovanja trajektorije na putu natrag ka Zemlji pomoću jonskih motora, fazu koja je započela prošlog maja, a završila pre par dana povratkom kapsule na Zemlju. U međuvremenu, sonda 'Hayabusa 2' je prošla kroz kritični trenutak misije, boraveći 33 minute u senci Zemlje, što je uvek deo trajektorije sa rizikom. Srećom, sve je prošlo u redu i 'Hayabusa 2' je mogla da nastavi svoju posebnu odiseju. Jer, iako je kapsula već na Zemlji, sonda će nastaviti da istražuje asteroide. U julu 2026. proleteće pored asteroida 2001 CC21, a 2031. i pored 1998 KY26, gde će završiti svoju misiju. I o tome sam već pisao ponešto što sa pronašao.
'Hayabusa 2': Gudbaj Rjuga!
'Hayabusa 2' poslala svoj poslednji rover na Rjugu
Prvi naučni rezultati misije 'Hayabusa 2'
'Hayabusa 2' na sigurnom posle stvaranja novog kratera na asteroidu Ryugu
Šta očekivati od pravljenja rupe na asteroidu Ryugu
Odiseja 'Hayabuse 2' pri uzimanju uzoraka sa asteroida Ryugu
Uzimanje uzoraka sa asteroida Ryugu biće veliki rizik
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
