Astronautika: misije

NASA se i dalje muči da razvije čvrstu financijsku strategiju - uključujući čvrste zahteve, zrele tehnologije, nabavnu strategiju baziranu na znanju, realne procene troškova, i dovoljno novca i vremena - koja je neophodna da bi se program „Constellation" konačno pokrenuo u napred, u prvu izvršnu fazu. Problemi koji se javljaju u finasiranju uključuju:

constellation_ampblem

-         Značajni tehnički i konstruktivni izazovi koji su vezani za modul „Orion" i raketu „Ares I", kao što su smanjivanje vibracija tokom lansiranja, eliminacija rizika od udaranja u lansirni toranj tokom uspinjanja, i smanjenje težine „Oriona"[1], pretstavljaju značajne prepreke koje se moraju prevazići da bi se ispunili sigurnosni i izvršni zahtevi; i

-         Loše planirano fazno finansiranje dovelo je do rizičnog pada uplaćivanja novca u fiskalnoj 2009. do 2012. godini, što je dovelo do toga da se planirani poslovi nisu obavljali u utvrđenim rokovima niti prema zacrtanim ciljevima. Takav pristup je limitirao Nasinu sposobnost da odmah u začetku umanji tehničke rizike i onemogući opadanje radnih i razvojnih aktivnosti.

Kao odgovor na nastale probleme, NASA je odgodila datum prvog leta sa ljudskom posadom i promenila akvizicionu strategiju projekta „Orion"[2]. Američka svemirska agencija je potvrdila da su financijska kresanja redukovala njihovu fleksibilnost u rešavanju tehničkih izazova (tako oni zovu probleme). Menadžerski sistem programa upozorava da planirani poslovi neće biti završeni prema prvobitnom rasporedu. Sledstveno tome, NASA je sada koncentrisana na opsluživanje i funkcionisanje Međunarodne svemirske stanice, odgađajući planove neophodne za let na Mesec. Iako će ove promene sveobuhvatnih zahteva verovatno da povećaju nivo poverenja u vezi s prvim letom s ljudskom posadom u martu 2015. godine, sve to ne garantuje da će program biti uspešno ispunjen do tog roka. Šta više, NASA predviđa da će „Ares I" i „Orion" pojesti oko \(49 milijardi od preko \)97 koliko je planirano da Senat do 2020. uloži u „Constellation" program[3]. Iako je agencija već dužna više od \(10 milijardi za ugovore, u ovom trenutku NASA ne zna koliko će ih „Ares I" i „Orion" na kraju koštati, i neće to znati sve dok se tehnički i konstruktorski izazovi ne reše.

constellation_mission
Constellation misija na Mesec

Sada vladina knjigovodstvena kancelarija (GAO) preporučuje Nasi da nalaze i preporuke u vezi sa američkim letovima u svemir sa ljudskom posadom uskladi sa preporukama predsednika SAD, novog Nasinog upravnika zaduženog za „Constellation" program, ili njegove naslednike, i razviju zdrav poslovni plan pre nego što reše da pređu u sledeću fazu. NASA je prihvatila ovu preporuku.



[1] Planirano je da Orion Crew and Service Module (CSM) ima dva dela: cilindrični servisni modul (SM), koji sadrži sistem motora i potrebne zalihe, i kupasti modul sa posadom od 4-6 astronauta (CM). CM ima projektovanu masu od 3.700 kg, plus 8.300 kg goriva, a SM ima masu od 8.500 kg.

[2] Već potrošenih \)3,9 milijardi za „Orionov" ugovor (sa „Lockheed Martinom") daleko je više nego što su dobili učesnici alternativnog Commercial Orbital Transportation Services (COTS) programa, koji su ponudili privatne rakete za letove ljudi i tereta do ISS.

[3] Međutim, pronašao sam još jedan Nasin podatak da je do 2025. planirano da se za ovaj projekat izdvoju $217 milijardi. Verovatno su ovde bili obračunati i troškovi razvoja novih raketnih motora za EDS, umesto novije ideje o korišćenju već postojećih derivata motora J-2, koje je koristio drugi stepen (S-II) rakete "Saturn V".

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 6 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...