Kvadkopter dron će izvesti više desetina letova širom Saturnovog najvećeg satelita proučavajući hemiju i tragajući za znacima prošlog i sadašnjeg života.
Dagonfly (vilin konjic), sa osam rotora istraživaće Titan. Johns Hopkins APL
Nasa je upravo najavila svoju sledeću misiju u okviru programa istraživanja Sunčevog sistema Nove granice (New Frontier). Ta misija posvećena je najvećem Saturnovom satelitu Titanu.
Titan je jedini mesec Sunčevog sistema sa bogatom atmosferom, čvrstim tlom i tečnošću na svojoj površini. Po mnogo čemu Titan je sličan Zemlji iz perioda kada se na njoj stvarao život.
Titan je već jednom bio posećen i to 2005. godine kada je na njega, u okviru misije Kasini, spušten lender Huygens. Tada je priroda Titana očarala astrobiologe jer se pokazalo da je Titan složen svet pun jezera metana i etana, prekriven peščanim dinama i organskim materijalom. Na njemu je uočen ceo metanski ciklus poput ciklusa vode na Zemlji. Letelica Cassini koja je godinama obletala Saturn povremeno je prilazila i Titanu i na Zemlju slala podatke do kojih je iz orbite mogla da dođe. Videla je kako jezera rastu i opadaju u skaladu sa sezonskim promenama.
Dron će biti lansiran 2026. godine, a na Titan će da sleti 2034. Tako je dizajniran da će moći da napravi više desetina samostalnih letova. Ukupno, u radu na Titanu treba da provede dve i po godine istražujući geologiju i hemiju i tragajući za nekadašnjim, ali i sadašnjim životom jer astrobiolozi ne isključuju takvu mogućnost. U tom cilju dron će prevaliti više stotina kilometara krstareći nad dalekim mesecem.
Letelica
Dron će biti težak oko 400 kilograma i veličine manjeg automobila. Zbog guste teško prozirne atmosfere i velike udaljenosti od Sunca on neće moći da se osloni na solarne panele te će za napajanje energijom koristiti radioizotopski generator, sličan onom koji koji koristi rover Curiosity na Marsu.
Dron će nositi više kamera kako bi snimio fotografije na svom putovanju i to i iz daljine i iz blizine kada sleti na neku površinu. Nosiće maseni spektrometar koji će mu omogućiti da detaljno analizira materijal s kojim će se sresti tokom istraživanja satelita i kako bi ispitao njegov hemijski sastav. Takođe izvršiće meteorološke studije dok krstari atmosferom. Prikupljaće i seizmičke podatke kako bi naučnici nešto saznali i o tlu ispod površine satelita.
Destinacija
Dron će prvo sleteti na peščane dine Titana u blizini ekvatorijalnog područja. On nema točkove, ali će moći da napravi po nekoliko kratkih skokova od nekoliko decimetara do najviše jednog metra u slučaju da nađe nešto zanimljivo u blizini. Što se letova tiče, moći će u letu da prevali 10 do 15 kilometara odjednom.
Glavni cilj drona biće krater Selk. Ovaj krater je zanimljiv jer je on u prošlosti bio spoj tečne vode, organske materije i energije, tri osnovna faktora na kojima se zasniva život.
Krater ima prečnik 80 kilometara, a nosi ime egipatske boginje prirode.
Misija će trajati skoro dve godine. Titan se sporo okreće i na njemu dan traje otprilike 16 zemaljskih dana, što znači da će rover čitavih osam zemaljskih dana, tokom Titanove obdanice leteti, komunicirati i obavljati naučne zadatke, dok će tokom noći puniti baterije.
U okviru programa New Frontiers do sada je Nasa realizovala misje New Horizons (ka Plutonu i iza njega), Juono koji trenutno izučava Jupiter i OSIRIS-Rex koji orbitira oko asteroida Bennu.