Astronautika: misije

21. februara u 16:47 UTC raketa 'Союз 2.1б/Фрегат-М' je sa bajkonurske lansirne rampe ПУ-6 ponela u kosmos satelit 'EgyptSat A'. Lansiranje zamalo da ne uspe zbog kvara III stepena – БлокaИ– rakete, koji je poneo satelit na nižu od planirane orbite, samo zato što je rezervoar sa tečnim kiseonikom bio pod nižim pritiskom od neophodnog. Srećom, dodatni stepen 'Фрегат-М' je mogao da kompenzuje feler, te je satelit dospeo do orbite visine 650 km i nagiba 98°. 'EgyptSat A' je Zemljin osmatrački satelit vojne primene konstruisan u ruskoj kompaniji РКК 'Энергия' uz korišćenje modula '559ГК'.

e1
Plazmeni ksenonski motori SPD-70 satelita 'EgyptSat A'.

Za RKK 'Energiju', proizvođača brodova 'Sojuz' i 'Progress', to je projekat kojim bi kompanija želela da se vrati na svetsku scenu proizvođača satelita nakon nekoliko neuspeha (poslednji je bio 'AngoSat 1', lansiran u decembru 2017, koji je prestao da radi ubrzo pošto se obreo u orbiti). 'EgyptSat A', težak 1 tonu, treći je egipatski satelit za osmatranje Zemlje nakon 'EgyptSata 1', lansiranog 2007. i proizvedenog u ukrajinskoj kompaniji KB 'Južnoje', i 'EgyptSata 2' napravljenog u RKK 'Energiji' korišćenjem busa '559GK'. 'EgyptSat A' je lansiran pomoću 'Sojuza-U' 16. aprila 2014, ali se posle godinu dana pokvario zbog dvostrukog problema sa kontrolnim sistemom.

e2
'EgyptSat A'.

e3
Spoljnji izgleda egipatskog satelita.


Nadajmo se da će 'EgyptSat A', koji košta oko $100 miliona, imati više sreće od prethodnika, ali ono što je sve iznenadilo to je da je 'Energija' instalirala nekoliko kamera na 'EgyptSat A' da bi proveravala operacije satelita u orbiti. Rezultat je spektakularan. kao što možemo da vidimo na snimku koji je 'Roskosmos' montirao i okačio na mrežu:


https://youtu.be/opM5pEkMuWs

Ovo je prvi put da smo videli ovakve video-zapise sa nekog satelita proizvedenog u Rusiji. Bez sumnje, najveću pažnju su pobudili plazmeni motori SPD-70 kalinjingradske kompanije OKB 'Fakel', koji osvetljavaju noćne slike kao neka dva svetionika. Motori SPD-70 su ksenonski i ponekad ih nezvanično svrstavaju među tzv. jonske motore, iako spadaju u plazmene motore, koji se nazivaju i motorima kod kojih je primenjen Hallov efekat, što je velika razlika. bilo kako bilo, oba tipa spadaju u električne pogonske motore. Skraćenica SPDdolazi od ruskog 'Стационарный Плазменный Двигатель', dok se na engleskom javljaju kao SPT(Stationary Plasma Thruster).

e4
'Fakelov' plazmeni motor.

e5
Delovi plazmenog motora. Snaga mu je 650 W a potisak 40 mN (~4 grama).

e6
Elektro-plazmeni motori u akciji. Danas se retko pominje da su prvi put ovakve motore napravili inženjeri SSSR-a pre više od 50 godina.

e7
Kamere za snimanje je napravila beloruska kompanija OAO 'Peleng'.

SPD-70 je imao debi 1982. godine, a svaki motor težine 2,7 kg troši oko 650 W i stvara potisak od 40 milinjutna. Svi znamo iz prethodnih misija (npr. 'Dawn') da su elektromotori visokoefikasni – veliki specifični impuls (1510 sekundi u slučaju SPD-70) – ali da ih karakteriše jako mali potisak. Plazmeni motori OKB 'Fakel' se koriste na brojnim satelitima, kako ruskim tako i zapadnim, kao pomoć glavnom pogonskom sistemu (obično hipergoličnom) ili kao sistem za kontrolu orijentacije letilice, iako u slučaju 'EgyptSata', a u poslednje vreme i kod sve većeg broja drugih satelita, kao glavni pogonski sistem. Pogonski sistem koji nam je, pored svega, pružio i divne slike[1].

e8
Lansiranje satelita sa Bajkonura.

 

[1]Na neki način se krije (podatak znamo samo Trump, ja i još par ljudi J) da će Nasina buduća misija na gvozdeni (!) asteroid Psyche koristiti 'Fakelov' plazmeni motor SPD-140!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... Pre 1 nedelje

Foto...