Astronautika: misije

Noćas u 2 sata i 49 minuta po istočnoamerkčkom vremenu (8 sati i 49 minuta po našem) sa Nasinog lansirnog centra Kenedi na Floridi poletela je raketa nosač Falkon 9 noseći sa sobom kapsulu Dragon. Cilj ovog leta je Međunarodna svemirska stanica, a sama misija treba da pokaže da li će Amerika konačno moći da svoje astronaute u svemir šalje sopstvenim vasionskim brodovima. Treba naglasiti da je ovo još uvek samo test let. Dragon u sebi ne nosi živu posadu, već velik broj senzora koji prate svaki segment leta. 

Falkon 9 na lansirnoj rampi

Do sada je kompanija SpaceX, vlasnik Falkona i Dragona, imala 16 letova na Svemirsku stanicu, a ovog puta je kapsula Dragon redizajnirana. U nju su ugrađena sedišta za šest članova posade, sistemi za održavanje života kao i dodatni bezbednosni sistemi koji se aktiviraju ukoliko lansiranje ne bude uspešno te raketa ne uđe u planiranu orbitu. Tu su i trasteri, tj. pomoćne rakete koje dejstvuju ako let mora da se prekine pre nego što se letelica vine u svemir. 

Postoji još jedna bitna razlika ovog leta u odnosu na prethodne. Dragon će se sam usidriti. U prethodnim letovima kapsula je stizala u blizinu Stanice nakon čega bi je posada Stanice hvatala robotskom rukom i tako vezivala za Stanicu. Sada Dragon treba sam, svojim pogonom i svojim upravljačkim sistemima da se spoji sa Stanicom. 

Ali, Dragon još, kako rekosmo, ne nosi živu posadu. U njega je ukrcan samo jedan astronaut, ali to je robot nazvan Ellen Ripley po liku iz čuvenog filma Alien. Dakle, Repley na ovom letu ima zadatak da prati i nadzire sve faze leta sa stanovišta živog astronauta te da prati uslove samog leta. Ovim će se steći utisak kako će se ljudi osećati tokom budućeg leta, kada se oni budu ukrcali na brod. A to se, u slučaju uspeha ovog leta, očekuje već jula ove godine (možda i nešto ranije). Dakle, u slučaju uspeha Amerika će se konačno osposobiti za letove astronauta svojim brodovima. Ona je sada zavisna od ruskih Sojuza u kojima iznajmljuje mesta za svoje astronaute po ceni od gotovo 80 miliona dolara po sedištu. Nakon što je 2011. ukinula letove čuvenih spejs šatlova Amerika nema svoja vozila za ljudsku posadu u svemir. 

Kako izveštaji govore za sada let Dragona se odvija po planu. Desetak minuta nakon lansiranja, prvi stepen rakete Falkon 9 se odvojio i spustio na specijalnu platformu sjajnog imena Of Course I Still Love You (Naravno i dalje te volim). Minut posle toga Dragon se odvojio od drugog stepena rakete i krenu ka Svemirskoj stanici do koje treba da stigne sutra, 3. marta oko podne po našem vremenu. Stanici će isporučiti 180 kilograma zaliha koje nosi sa sobom.

U ovom letu nema puno nauke jer je sve usredsređeno na testiranje ponašanja broda. Sama misija zato nosi naziv Demo-1. Ona treba da se okonča u petak, 8. marta, kada će, u 8.30 da napusti Stanicu i da bi, nakon šest sati sletela u Atlantik nedaleko od Floride.

Ista kapsula uskoro treba opet da poleti. Ako ovi testovi budu kako je planirano to će se desiti kasnije tokom ove godine kada će u svemir poneti i četiri člana posade. To je za jedan više nego što sada prevozi Sajuz i to je značajna razlika jer će time biti omogućen veći broj radnih sati na Stanici. Sada to vreme iznosi 40 do 50 sati nedeljno, a očekuje se da broj sati naraste na 80 do 90. 

Ako bude uspešan do kraja ovo će biti istorijski let. On ne samo što će osloboditi američku zavisnost od ruskih raketa kad se radi o prevozu astronauta, nego će povećati nosivost i broj članova posade, sem toga, zbog mogućnosti ponovne upotrebe pojedinih delova broda on će biti i znatno jeftiniji od svojih prethodnika. Svemu ovome treba dodati još i to da SpaceX nije usamljena kompanija u Americi koja planira da preuzme lansiranja u kosmos. Ali o tome će tek biti reči.

Jedno od ranijih lansiranja nosača Falkon