Juče smo objavili da Draško Dragović, naš vrli saradnik i autor bezbroj članaka piše knjigu za vas, o moćnoj, istorijskoj misiji, misiji koja menja udžbenike astronomije, misiji čije će rezultate izučavati naredne generacije naučnika i misiji koja je, iako još nije okončana, već ušla u istoriju istraživanja svemira.
To je misija koja traje bezmalo 5000 dana i još joj se na vidi kraj. Kada je izvršila svoj primarni zadatak, nastavila je dalje svoja istraživanja, putujuću sve dublje u bespuća Sunčevog sistema istražujući njegove neslućene predele. Reč je o misiji: NEW HORIZONS
KRATAK IZVOD IZ KNJIGE
|
Drago I. Dragović: NEW HORIZONS Početkom milenijuma, Pluton je bio jedina zvanično priznata planeta Sunčevog sistema koju nije posetila nijedna kosmička sonda. Razvoj automatske međuplanetne stanice koja bi ispravila tu 'nepravdu', NASA i Laboratorija za primenjenu fiziku (APL) započeo je početkom 90-ih. Tokom 2000.-2002. projekat je bio pred gašenjem zbog uskraćenog finansiranja: američka vlada i Senat su davali prioritet putničkim misijama na Mesec i Mars. Međutim, usled pritiska naučne zajednice, Kongres je ipak izdvojio sredstva. Bila je to poslednja šansa za misiju, jer su astronomi izračunali da ako se ne požuri sa posetom, Plutonova atmosfera će se zaledi i nestati, jer se planeta polako ali sigurno udaljava od Sunca. Uz to, postojala je mogućnost da se kasnije, ako ostane goriva, istraže i neka tela Kajperovog pojasa! Ne sećam se da sam o nekoj planeti i nekoj misiji pisao češće i više nego o Plutonu i 'New Horizonsu'. Kada sam na Googleu upisao 'dragovic misije pluton', misleći da pogledam nešto što sam ranije pisao o istorijatu ove misije, video sam da samo to ima preko 570 rezultata pretraživanja! Iz mnogo ličnih, emotivnih, ali i čisto 'naučnih' razloga, ta misija mi je prirasla za srce i na neki način je fizički produžetak i instrument realizacije mojih maštarija još iz detinjstva. Da li se pre 40 godina iko nadao da će lično moći da gleda slike sa Plutona praktično u realnom vremenu, da ćemo čitati i slušati o svetovima o kojima ni najpametniji naučnici na svetu nisu znali više od dve rečenice! Kada sam otišao u Ameriku 2003. da prisustvujem lansiranju spejs šatla (dan pred lansiranje grad je ubio termoizolaciju glavnog rezervoara i raketa je otišla na popravku a s njom i moja nada da ću videti to što nisam), prva knjiga koju sam kupio iz astronautike bila je jedna o budućoj misiji na Pluton, koju su, gle čuda, pisali njeni konstruktori! Koja poslastica za mene. U njoj je bilo more poslastica iz prve ruke, jer su inženjeri pisali o konstrukciji, pominjali su brojeve, objavljivali crteže i slike buduće sonde. Za mene su tada postojali samo 'Voyageri' i sve drugo je bio luk i voda, ali ovo... ovo je bilo čudo! Posetiti svet o kome ne znamo gotovo ništa, koji se čak i ne vidi, koji od kada je otkriven nije prešao ni trećinu svoje putanje oko Sunca jer po astronomskim standardima prosto mili: samo je tri puta brži od našeg Meseca oko Zemlje! |
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
