CHaracterising ExOPlanet Satellite, ili kraće CHEOPS je nov instrument, tragač za vansolarnim planetama, Evropske svemirske agencije. Lansiranje je planirano za početak sledeće godine.
Umetnička impresija: Cheops. Credit: ESA / ATG medialab
CHEOPS (Keops, na engleskom se čitakiops) treba da bude lansiran raketom Sojuz sa raketodroma Evropske svemirske agencije, Korou (Francuska Gvajana). Istom raketom biće lansiran i italijanski satelit Cosmo-SkyMed. Dva satelita će se odmah po lansiranju razdvojiti kako bi svaki ušao u svoju orbitu.
Ovaj satelit će posmatrati određene sjajne zvezde, one za koje se već zna da u svojoj okolini imaju vansolarne planete, i to veličine između naše Zemlje i Neptuna. Kako se radi o već poznatim vansolarnim planetama Keops će znati tačno kada i gde treba da se usmeri da bi uhvatio tranzit vansolarne planete preko matične zvezde. Mogućnost da osmatra višestruke tranzite svake planete omogućiće naučnicima da dostignu visoku preciznost merenja tranzita što im je potrebno za dalja merenja veličina malih planeta. Kombinacija tačnih i preciznih veličina koje odreti Keops sa masama određenim drugim metodama merenjima koristiće se za utvrđivanje gustine rasporeda planeta, utvrđivanja njihovog približnog sastava tj. struktura (da li su gasovite ili stenovite) čime će se doprineti ključnom uvidu u formaciju i evolucionu istoriju palenta veličine Zemlja – Neptun.
Keops će biti opremljen optičkim Riči-Kretijen teleskopom od 30 centimetara. Biće postavljen na heliosinhronu orbitu na visini od oko 700 kilometara. Planirano je da misija traje 3,5 godine. Satelit će se napajati solarnim panelima.
|
Heliosinhrona orbita je geocentrična orbita koja kombinuje visinu i inklinaciju (naklon) na takav način da će se objekat na toj orbiti pojavljivati u istom položaju, iz perspektive Sunca, tokom kruženja oko Zemlje. Ili drugim rečima, kruži na takav način da prelazi jednu precesiju jednom godišnje. Ugao senke će biti isti svaki put. Ova dosledna projekcija osvetljenja je korisna i karakteristična za satelite koji slikaju Zemljinu površinu u vidljivim ili infracrvenim talasnim dužinama (npr. meteorološki i špijunski sateliti), a služi i za daljinsku detekciju drugih satelita (npr onih koji zahtevaju sunčevu svetlost). Heliosinhroni sateliti mogu preći preko ekvatora dvanaest puta dnevno, svaki put na približno 15:00 časova po lokalnom vremenu. Ovo se postiže tako što se oskulatorno-orbitalna inklinacija (zakrenuće) ostvaruje približno jedan stepen svaki dan u odnosu na nebesku sferu, na istok, da ide u korak sa Zemljinim kretanjem oko Sunca. |
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
