Astronautika: misije

Nasa je do sada uspešno na Mars spustila sedam svojih rovera i lendera, ali, kažu inženjeri, sletanje još nije postalo rutina i ono je uvek neizvesno, uvek nešto može da krene nepredviđeno. Zato je i ovog puta bilo strepnje. Sletanje je vrlo komplikovan deo misije. Potrebno je da letelica u Marsovu atmosferu uđe pod veoma preciznim uglom. Ukoliko letelica uleti u atmosferu pod velikim uglom, sagoreće u atmosferi; ukoliko uleti pod suviše oštrim, odbiće se od atmosfere i odleteti dalje bez mogućnosti da se ponovo vrati na planirani kurs. Uostalom, tako je i sa sletanjem na Zemlju, samo što je Mars daleko. Posmatrano sa Zemlje on je tačkica 150 miliona kilometara udaljena od naše planete i kontrole leta. Uz to treba napomenuti da signal do letelice, odnosno od nje do kontrole putuje osam minuta (na toj razdaljini). 

Umetnički prikaz sletanja InSighta (NASA)

Sem toga neophodno je ogromnu brzinu letelice u kratkom vremenu drastično smanjiti – kako se ona ne bi razbila o tlo.

Kontakt sa atmosferom odigrao se na 129 kilometara od površine Marsa. Na sedam kilometara otvorio se ogroman padobran koji je dodatno smanjio brzinu. Manje od minuta nakon toga, padobran se odbacio da bi se uključili retromotori koji su dodatno smanjili brzinu letelice.

Umetnička predstava lendara na tlu Marsa (NASA)

Sve to se odigravalo automatski i bez mogućnosti da kontrolori intervenišu. Naravno, čitava ta procedura tokom priprema misije bila je precizno razrađena i testirana. No, testirana je na Zemlji gde su uslovi drastično drugačiji. Zemljina gravitacija je znatno snažnija, a njena atmosfera drastično gušća. 

Dok se na Marosovom nebu odvijao čitav niz operacija sletanja, na Zemlji su inženjeri mogli samo da čekaju signale sa Marsa. Cela operacija sletanja traje sedam, kažu, paklenih minuta, a signali sa te razdaljine putuju osam. Za tih osam minuta u kontrolnom centru vlada neizvesnost puna velikih nada i očekivanja. Nasinom administratoru Bredstejnu ovo je bila prva velika misija pod njegovom upravom. Nakon uspešnog sletanja izjavio je da je bilo puno tenzija, ali je, kako je rekao, u kontroli vladao tokom celog leta veliki entuzijazam.

Više radio teleskopa razmeštenih na našoj planeti osluškivalo je svaki signal sa Marsa i sa njegovih orbitera i vršilo prenos do Nasinog centra. 

Dve male letelice, Mars Cube One, ili skraćeno MarCo (od milja su nazvani EVE i Vall-E po likovima iz sjajnog animiranog filma o svemirskim robotićima),  su pratila sletanje pa čak i prenele prvu sliku misije InSight koja je načinjena odmah po sletanju. 

Prva slika. Crne tačkice na fotografiji su prašina. Izgleda da je lender sleteo na dobro mesto, jer je njemu za kopanje potrebna površine bez stena i kamenja. (NASA)

CubeSat (NASA)

CubeSat su simpatične kockice desetak cm veličine. Oni su posebna priča. O njima imate nešto u Draškovom tekstu o ovoj misiji.

Pogled na Zemlju i Mesec (sa CubeSat, 8, maja sa razdaljine od milion kilometara) (NASA)