Astronautika: misije

Jako retko pišem o kineskim kosmičkim misijama. Ne znam zašto. Ne bih ni sada, ali me je zainteresovao jedan podatak. Kada je njihova sonda 'Chang'e-2' (嫦娥二号) krenula 2010. put Meseca, posetila je asteroid Tutatis, ali čitavih dve godine kasnije! Kako je to bilo moguće? Šta su otkrili? O kakvom svetu je reč?

Kineska sonda 'Čane-2'je praktično ista kao 'Čane-1' ('Chang'e 1') koja je bila lansirana 2007, s tim što je tehnološki bolje napravljena i imala je bolje kamere. 'Čane-2' je na lansiranju ima 2450 kg.

UVOD

Ukratko: 'Čane-2', tako se čita, predstavljao je lunarnu sondu, ili kako to Kinezi vole da kažu, 'tehnološki demonstrator'. Bio je opremljen kamerama i trebalo je da snima Mesec sa visina oko 100 km. Nakon što je obavio sve primarne zadatke, sonda je napustila Mesečevu orbitu i otišla do zamišljene tačke sistema Zemlja-Sunce koju iz milošte nazivamo Lagranžovom libracionom tačkom L₂. Tamo je stigla u leto 2011, i to je bio ogroman uspeh za Kinu jer je tako postala tek treća zemlja u galaksiji kojoj je to pošlo za rukom. Odatle je 'Čane-2' slao podatke šest meseci, a onda krenuo u posetu malom neistraženom asteroidu (4179) Toutatis, do koga je dojezdio u decembru 2012. Bila je to nova referenca za kinesku kosmičku agenciju CNSA, jer je Kina postala tek četvrta zemlja koja je direktno istražila neki asteroid. Od 2016. sonda se nalazi na preko 200.000.000 km od Zemlje, ali ima dovoljno goriva da funkcioniše i na većoj daljini. Zvanično, sonda danas služi za proveru kineskih deep-spaceantena i mogućnosti kontrole letilice. Ponovo će doći u blizinu Zemlje tek 2029. godine...

Sonda prilikom sastavljanja. Težina – 2480 kg (prazna 1175 kg); dimenzije – 2000×1720×2200 mm.

Priprema, montaža i testiranja su obavljana u Satelitskom lansirnom centru Xichang.

ASTEROIDNA MISIJA

13. decembra 2012. u 16:30 po pekinškom vremenu (10:30 po obrenovačkom), međuplanetna stanica 'Čane-2' je, posle dve godine proučavanja Meseca, uspešno proletela pored asteroida Tutatis i izvršila snimanje. Kineski aparat je proleteo od cilja na izuzetno malom rastojanju – svega 3,2 km– sa relativnom brzinom od 10,73 km/sec (38.600 km/h).

Računarski model asteroida Tutatis na osnovu ranije dobijenih podataka putem radioteleskopa.

OSNOVNI DATUMI I DOGAĐAJI TOKOM MISIJE PREDSTAVLJENI SU U SLEDEĆOJ TABELI:

Mogućnost slanja sonde 'Čane-2' ka asteroidu nakon što se obavi osnovni zadatak – detaljno snimanje Meseca sa orbite – razmatrana je još pre lansiranja sonde, ali kineske antene za kosmičku vezu na rastojanju većem od 3 miliona km tek su se postavljale a njihovi stručnjaci u oblasti upravljanja nisu imali dovoljno iskustva u određivanju parametara orbite i upravljanju letilicom na velikim daljinama. Zato je odlučeno da se usput napravi 'pauza' u blizini tačke libracije L₂, koja se, kao što znamo – nalazi na 1,5 miliona km od Zemlje u pravcu Sunca.

Tačka L₂sistema Zemlja-Sunce, koja leži iza Mesečeve orbite oko Zemlje.

(4179) Tutatis– asteroid u blizini Zemlje iz grupe Apolon, čija orbita se nalazi u rezonanci 3:1 sa Jupiterom i 1:4 sa Zemljom. Zbog malog nagiba svoje orbite (0,47°) i kratkog perioda okretanja (oko 4 godine), Tutatis se često približava Zemlji, pri čemu to rastojanje može minimalno da bude 0,006 AJ (samo 2,3 puta dalje od Meseca). Posebno blizu asteroid je bio 29. septembra 2004, kada je asteroid prišao na rastojanje od 0,0104 AJ (4 poluprečnika lunarne orbite), što je bilo idealno za posmatranje, jer je asteroid imao zvezdanu veličinu 8,9. Poslednje veliko približavanje (na 0,0502 AJ) bilo je 9. novembra 2008. 

Tutatis rotira haotično, što znači da gledano sa njegove površine Sunce izlazi i zalazi na različitim mestima i u različito vreme.

Tatutis je prvi put viđen u zimu 1934, ali je posle izgubljen. Tada je dobio oznaku 1934 CT. Ponovo su ga otkrili Francuzi u januaru 1989. godine. Posle potvrde otkrića, utvrđivanja parametara orbite i upoređivanja sa posmatranjima iz 1934. objekta 1934 CT – dobio je kataloški broj 4179. Ime je dobio po keltskom bogu rata Teutatu(Teutates).

Radiolokacija Tutatisa (radarom), koju je 1992. izveo dr A.L. Zajcev[1], bila je prva lokacija malog tela radarom izvedena van granica SAD.

Radar je pokazao da Tatutis ima nepravilan oblik i da se sastoji iz dva 'dela' veličine 4,6 i 2,4 km. Naučnici veruju da je Tatutis nastao od dva odvojena tela, koji su se u jednom trenutku 'slepili' u jedan objekat.

Tutatis pripada asteroidnoj grupi Apolon, čiji periheli zalaze unutar Zemljine orbite do 0,937 AJa afeli dostižu 4,12 AJ od Sunca. Period rotasije oko Sunca iznosi 4,02 godine; time je kretanje Tutatisa sinhronizovano sa okretanjem Jupitera i još više, sa Zemljinom godinom. Svake četvrte godine Tutatis prolazi blizu naše planete. Najmanje rastojanje može da bude oko 0,88 mil. km, a 2004. je to bilo oko 1,56 mil. km. Prolazak 2012. nije bio tako tesan: minimalno rastojanje je iznosilo 6,93 mil. km a recimo 2069. biće 3,0 mil. km.

Predvideti putanju tako malog tela na duže od nekoliko decenija je nemoguće, jer na njega utiču gravitacije okolnih tela. Postoji neki mali rizik i od sudara sa Zemljom.što bi imalo katastrofalne posledice po sve. Zato se trajektorija Tutatisa aktivno prati prilikom svakog prolaska pored nas.

Nakon što je 25. avgusta 2011. stigla u područje tačke L₂, sonda 'Čane-2' se okretala oko nje po tzv. Lisažovoj orbiti(trodimenzionalna kvaziperiodična trajektorija, bez tačnog ponavljanja karakteristiočnog za uobičajnije Halo orbite), praveći 1,3 revolucije za 234 dana. Eksperimenti su pokazali da je za proračun njene orbite sa dovoljnom preciznošću potrebno neprekidno praćenje leta od 30 dana, ali da uz upotrebu antena kineskog podsistema radioteleskopa VLBIu Kunmingu(40 m) i Mijunu(50 m) u blizini Pekinga to razdoblje je bilo moguće smanjiti na 20 dana. Istovremeno su uz pomoć brodske naučne aparature vršena merenja u repu Zemljine magnetosfere i registrovanje solarnih rentgenskih bljeskova i kosmičkih eksplozija gama zračenja.

Jedan od velikih kratera na Mesecu koje je vredno snimala kineska sonda od 6. oktobra 2011. do 8. juna 2011. godine

U to vreme svetski mediji su bili zatrpani 'otkrićina' na Mesecu. Dobar marketinški trik, jer je tako raslo interesovanje za kinesku lunarnu sondu.

LET

U januaru 2012, posle četvoromesečnog istraživanja sa pozicije tačke L₂, izdat je zvanični zahtev nadležnima za predloge za drugi, dopunski program 'Čanea-2'. Razmatrane su varijante o posetama libracionim tačkama L₁i L₄, višekratnim proletanjima pored Zemlje i Meseca i istraživanjima malih tela Sunčevog sistema... Osnovno ograničenje je predstavljala skromna rezerva goriva na brodu (u jedinicama brzine, za dolazak na Mesec i let do tačke L₂bilo je potrošeno više od 700 m/sec, a ostalo je još oko 120 m/sec) i velika udaljenost broda od Zemlje, koje je pravazilazilo mogućnosti 18-metarskih antena u Kašijui Cindauu. Kao rezultat toga, u martu je Kineskoj istraživačkoj akademiji za kosmičku tehnologiju stigao predlog za susret sa Tutatisom na udaljenosti od čitavih 7 miliona km od Zemlje. Procene su govorile da bi letilica mogla da sa postojećom rezervom goriva stigne do cilja sa greškom ne većom od 30 km.

Zvanično, međutim, zadatak je bio formulisan drugačije: 'održavajući kontrolu nad letilicom, dostići daljinu od 10 miliona km od Zemlje'. Operacija prebacivanja stanice na trajektoriju susreta sa asteroidom započeta je 5. aprila 2012. U skladu sa kineskom tradicijom (a ni Japanci nisu bolji), detalji te operacije nisu ni do danas objavljeni, ali je izvesno da su razmatrane najmanje dve varijante leta sa različitim potrošnjama goriva prilikom manevra: osnovni (107,5 m/sec) i optimizovani (85,6 m/sec). Korekcija trajektorije od 6,2 m/sec, koja je izvršena 15. aprila, bila je zajednička za obe varijante, i posle nje sonda je još uvek boravila na orbiti bliskoj Lisažovoj. 'Čane-2' je ostala na njoj do 1. juna, a na putu ka asteroidu izvršena je još jedna značajna korekcija.

Nažalost, datumi dva manevra poznati su nam samo za optimizovanu šemu – 31. maj (povećanje brzine za 32,9 m/sec) i 24. septembra (46,5 m/sec). Nakon susreta sa Tutatisom, zamenik glavnog konstruktora Žou Đijanlijanje saopštio da je goriva ostalo manje od 10 m/sec, ali nije poznato da li je to zbog izbora osnovne šeme ili netačne realizacije optinizovane trajektorije.

U zvaničnim kineskim medijima o planu susreta sa Tutatisom nije bilo ništa do samog dana proletanja – 13. decembra. Istupanje akademika Oujana Đijuana15. juna, u kojem je prvi put najavljen plan istraživanja asteroida, prošlo je nezapaženo. 30. juna izdanje 'China Dailyja'je prenelo sve ono što je izjavio Oujana – da je 15. aprila 'Čane-2' započeo let ka Tutatisu – i to je, izgleda, bilo jedino saopštenje na engleskom jeziku o ovoj temi.

Na kineskom jeziku, ovaj let je pomenut samo u izveštajima Kineske akademije nauka 17. septembra i 28. oktobra o završetku radova u rejonu Šangaja, na planini Šešan u provinciji Sunđjan, 65-metarskog radioteleskopa(najvećeg u Aziji!) za sistem VLBI(Very-long-baseline interferometry). Kako se pokazalo, pušten je u stroj baš na vreme da bude testiran tokom preletanja 'Čane-2' pored asteroida.

Radioteleskop iz Šešata ima 2700 tona i najveći je teleskop ne samo u Kini... Korišćen je za praćenje misije 'Čane-2' na asteroid.

Putanja kretanja 'Čane-2' od lansiranja do asteroida, sa zadržavanjem u tački L₂. (Simulacija orbite Tutatisa (credit JPL): http://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=4179%20Toutatis;orb=1;cov=0;log=0;cad=0#phys_par)

U tekstu povodom projekta 'Čane', objavljenom u decembru, saopšteno je da se sonda 9. oktobra 2012. nalazila na rastojanju od 2,61 milion km od Zemlje. Do tada je već bila izvršena i druga korekija trajektorije, a svi brodski sistemi su radili normalno. 'Nadalje, sonda će biti korišćena za proveru dve stanice za daljinsku kosmičku vezu,' pisalo je u tekstu. Radilo se o novim stanicama VLBI sistema u Kašijui Điamusisa antenama prečnika 35 i 66 metara, uvedenih u rad pre vremena i bez velike reklame.

Od 29. novembra započele su u interesu projekta rad i dve šangajske antene – 65- i 25-metarska. Združene mogućnosti svih novih objekata omogućavali su preciznost određivanja položaja kosmičke sonde sa greškom do 11 kilometara!

Orbita Tutatisa je bila precizirana tokom maja-novembra 2012. posmatranjima sa tri kineske opservatorije i pozajmljenim uređajima na Havajima i u Čileu. Dobivši podatke sa više od 300 seansi snimanja, astronomi nanđinške balističke Purple Mountain Opservatorijenapravili su model koji je mogao da predskazuje kretanje asteroida sa tačnošću od 5 km.

Najbolje rezultate do tada davala su radarska osmatranja (pogledaj). Ona su omogućila utvrđivanje oblika asteroida – nepravilan, jako izdužen, dužine oko 4,6 km i širine oko 2,1 km. Masa Tutatisa je procenjena na 50 mld. tona, a prosečna gustina – 2,1 gr/cm³. Zanimljiv detalj: dve 'polovine' Tutatisa su načinjene od različitih materijala, a manja ima za 15% veću gustinu od veće. Utvrđeno je vreme rotacije (5,38 dana) i precesija duže ose (7,38 dana).

Rezolucija radarskih osmatranja sa 300-metarskim teleskopom Arecibo dostizala je 7,5 metara; 2012. taj radioteleskop nije korišćen, ali je Nasina stanica u Goldstounupovećala rezoluciju na 3,75 metara. Preletanje 'Ćane-2' je omogućilo da se na osvetljenoj strani vide detalji veličine oko4,5 metara!

Poređenje veličine nekih asteroida. Kleopatra je uglavnom sastavljena od metala, a otkrio ju je češki astronom sa opservatorije u Puli. Kleopatra ima čak 2 satelita!

Uveče 13. decembra kineska televizija je konačno objavila da traje let 'Čane'ka Tutatisu. A onda – tišina... Ujutro 14. decembra osvanula je štura vest pod naslovom 'Čane-2 započela izučavanje asteroida №4197', koja je navela jedino ciljeve istraživanja: snimanje i proučavanje asteroida, određivanje njegove orbite, veličine, oblika i sastava.

Najverovatnije, razlog kašnjenja je bio vrlo jednostavan: ograničena sposobnost slanja radio signala (20 kbita/sec) usporavala je slanje podataka zapisanih na brodu, jer im je za to trebalo čitava dva dana.

PRELETANJE PORED CILJA

Konačno, ujutro 15. decembra kineska televizija je objavila da je proletanje proteklo uspešno i prikazala seriju snimaka asteroida. Najveći broj njih, kako je objavljeno, napravljeno je sa rastojanja od 47 km, dajući relativno skromnu rezoluciju od 5 metara. No najfantastičnija vest je bila da iako je proračun nagoveštavao da će 'Čane-2' proleteti na oko 15 km od asteroida, on je prošao na samo 3,2 km, skoro se očešavši o površinu!

Niko nikada nije učinio ništa slično u međuplanetnom programu. Zašto su se Kinezi odlučili na tako drsku varijantu – i zašto se i pored svega kvalitet 'slike' pokazao ne baš vrhunskim? Pratiti logiku rukovodstva projekta nije bilo osobito teško.

Prva fotografija asteroida sa 'Čanea-2'. Svi su rekli da ih oblik podseća na đumbir.

Na površini je uočeno puno kamenja. Leva strana je pokrivena solarnim panelom. Na slikama (površina je  ~6,68 km²) je uočeno 222 kamenova, prosečne veličine oko 22 m. Dva najveća su veća od 50 metara i obeležena su strelicama. Oko 90% nije veće od 30 metara.

Susret sa asteroidom nije bio deo primarnih zadataka misije. Osnovna naučna CCD stereokamera sonde projektovana je da snima Mesec sa visine od 100 km i sa rezolucijom do 7 metara. Sliku su beležila dva CCD poluprovodnika, i to pri orbitnoj brzini od oko 1,6 km/sec. Koristiti tu kameru za snimanje asteroida pri brzini koja je sedam puta veća, praktično je bilo nemoguće: kao prvo, sa relativno male udaljenosti bilo je moguće napraviti samo jedan jedini snimak, jer letilica nije imala jednostavno vremena da promeni vidno polje kako meta promiče; a kao drugo, pojedinačne linije koje su sačinjavale sliku imale su značajno različite rezolucije...

Kineski specijalisti su pronašli pametno rešenje: snimanje su poverili tehničkoj kameri. Ova kamera u boji (vidi donju tabelu) – jedna od četiri na 'Čane-2' – napravljena u Pekinškom institutu kosmičke elektromehanike, pratila je odmah po lansiranju delikatnu proceduru otvaranja solarnih panela kosmičke letilice. Za razliku od naučne stereokamere, njen prijemnik je bila CMOS-matrica dimenzija 1024×1024. Proračuni su pokazali da će prilikom snimanja sa rastojanja od 300 km slika osvetljenog dela asteroida imati oko 55 piksela. Ali za snimak u boji sa rezolucijom veličine 35 metara trebalo se potruditi: on bi omogućio da se potvrde radarski snimci i da se dobiju informacije o strukturi površine Tutatisa. Osim toga, kamera je mogla da snima kratke videe, iz kojih je posebnom obradom bilo moguće dobiti još bolju rezoluciju.

Prethodno, kamera i softver za snimanje testirani su nekoliko puta na sistemu Zemlja-Mesec, te je donešena odluka da bi takav program bio čist bonus u ionako već vrlo uspešnoj misiji. Međutim ostao je problem sa ograničenim vidnim poljem i nemogućnošću operativnog navođenja letilice na cilj. 'Čane' je prilazio asteroidu sa neosvetljene strane pa je snimanje moglo biti izvedeno jedino prilikom udaljavanja. Sa veće udaljenosti – recimo, 200 km – bilo je moguće ili napraviti bukvalno tri-četiri snimka 'sa strane' (ako se posreći!), ili napraviti seriju snimaka sa velike udaljenosti.

Doneto je rešenje da se proleti na najmanjoj mogućoj udaljenosti i Tutatis snimi tokom udaljavanja: od njegovog pojavljivanja u vidnom polju pa do beskonačnosti. Uzimajući u obzir rezoluciju i širinu vidnog polja, odabrano je da se asteroidu priđe na samo 15 km – tako će se asteroid pojaviti u kadru na udaljenosti od oko 250 km. U slučaju proletanja na još većoj udaljenosti, asteroid bi ušao u vidno polje na još većoj daljini od sonde. Proračunat je i rizik od sudara: procena od 10^-7(jedan prema deset miliona) smatrana je prihvatljivom.

Ali Kineze je ogrejalo Sunce sreće: male netačnosti u proračunima i neplanirane perturbacije u trajektoriji su doveli da je 'Čane-2' proleteo pored asteroida pet puta bliže nego što je isplanirano!

Operacija fly-bya je započela 13. decembra u 15:25 po pekinškom vremenu (9:25 po mladenovačkom). 'Čane-2' je okrenuo panele solarnih kolektora za 180° da ne bi fotoelementi reflektovali svetlost ka kameri i upropastili slike asteroida. Od tog momenta aparat je počeo da troši struju sačuvanu u akumulatoru, tako da je seansa snimanja bila vremenski veoma ograničena. U 15:30 stanica je prešla u režim inercijalne orijentacije, a u 15:45 i 15:48 izvršila je i dve isprogramirane korekcije položaja na osnovu položaja zvezda. Kamera je uključena u 16:20 i radila je 25 minuta, obuhvativši 10 minuta pred susret i 15 posle toga. U 16:45 isključeno je njeno napajanje a sonda je vraćena u normalni režim rada.

Zbog različitih tehničkih razloga, asteroid je sniman tokom odlaska od njega i to sporednom kamerom.

REZULTATI

Kako je javljeno 15. decembra, 'Čane-2' je prošla na minimalnom rastojanju od cilja u 16:30:09, nalazivši se u tom trenutku na impozantnih 7,02 miliona km od Zemlje. Zbog velike blizine proletanja, Tutatis je ušao u kadar ranije nego što je planirano – na rastojanju od svega 38-40 km. Rezolucija snimka je procenjena na 4,5 metara, ali je slika bila blurovana (mutna), jer je promicanje asteroida tokom ekspozicije iznosilo nekoliko piksela, dok je levi deo površine bio pokriven ivicom solarne ploče.

Tutatis je uhvaćen na više od 500 snimaka napravljenih tokom više od 100 sekundi, ali je 15. decembra objavljeno njih samo 8: nepotpuni snimak sa udaljenosti od 47 km sa 5-metarskom rezolucijom, i serija od 7 kadrova, napravljenih sa rastojanja od 93 do 240 km. Rezolucija prvog od njih je iznosila oko 10 metara.

Ravno posle mesec dana, 15. januara, na zasedanju Grupe za mala tela Sunčevog sistema u Vašingtonu predstavljeni su rezultati leta 'Čane-2' ukljčujući i susret da Tutatisom. Tom prilikom je prikazana još jedna serija od 11 kadrova. Podaci prikazani sa tim slikama predstavljeni su u tablici:

Zašto navodim ove podatke? Činjenica je da je zbog nepreciznog vremena svakog pojedinačnog snimka (i do jedne sekunde) i vrlo približne procene udaljenosti nemoguće povezati ih u preciznu geometriju preleta. Iz podataka objavljenih za dva krajnja snimka prve serije (iskošena udaljenost i pređeno rastojanje za 15 sekundi) možemo formalno da izračunamo najmanju udaljenost, a ispada da je ona bila 59 km. Ta vrednost je neverovatna ne samo zato što je u suprotnosti sa objavljenih 3,2 km i najmanjom udaljenosti snimanja od 38 km, već i zbog fizičkih razloga. Dalja geometrijska objašnjenja nisam razumeo, ali koliko sam shvatio podaci za svaku sliku su navođeni prilično proizvoljno, u granicama od 10%.

Sem toga, u decembarskim i januarskim publikacijama data su različita vremena. Na gornjoj slici, vreme nastanka prvog snimka je dato malo ranije nego u januarskoj publikaviji, i očigledno pre druge. Vreme je iz nepoznatog razloga pomereno za skoro 5 sekundi, iako je vreme nastanka svakog frejma sigurno poznato i ne može da varira. 

Poređenje geologije asteroida između optičkih slika koje je napravio 'Čane-2' (u boji, levo) i radarskog modela iz 2003.[2](sivo, desno). 

To ne znači da ne verujemo slikama koje su poslali kineski specijalisti – međutim, očigledno je da nešto sa njihovom dokumentacijom nije u redu. 

Slike Tutatisa u boji lepo se slažu sa trodimenzionalnim modelom koji su napravili američki naučnici na osnovu radarskih snimaka, ali se razlikuju u finim detaljima. Opšti utisak je da se asteroid sastoji od dva dela relativno labavo povezana preko 'vrata'. Na površini su vidljivi krateri različitog stepena svežine i depresije, kao i brojne stene, ali u manjem broju nego što je japanska sonda 'Hayabusa' uočila na (25143) Itokawi[3]. Generalno, površina Tutatisa je prilično glatka i verovatno prekrivena slojem regolita.

Tako je Kina postala četvrta kosmička sila koja je uspela da istraži jedan asteroid, posle SAD, Japana i Evrope. Ali jedno je neobično: jedinstvena poseta Tutatisu je ostala strogo unutarkineska stvar. Kako ističu američki stručnjaci, on nije postao značajna vest ni u jednom svetskom niti lokalnom specijalizovanom časopisu – kako kosmičkom ('Aviatiom Week & Space Technology') tako ni naučnom ('Science', 'Nature' ...).

ČEKA SE KRAJ

5. januara 2013. u 23:46 po pekiškom, 'Čane-2' je prešao zamišljenu granicu od 10 miliona km od Zemlje, a 17. januara je došao do oznake na kilometraži od 12 mil. km. Po rečima glavnog konstruktora lunarnog programa U Veižena, u sondi je tada ostalo još oko 5 kg goriva, što je bilo dovoljno za sprovođenje još nekoliko dopunskih eksperimenata rukovođenih sa Zemlje. 

2014. sonda je bila udaljena preko 100 miliona km, a 2016. je prešla granicu od 200 miliona. Još to malo goriva koliko ima nagoveštava da će biti funkcionalna i na udaljenosti od 300 miliona km. Nije zgoreg da podsetim da je planirani radni vek sonde bio šest meseci...

Asteroid u poređenju sa Sidnejom, gradom od 5 mil. stanovnika.

Hipotetički pad Tutatisa na Zemlju bi konačno doneo mnoga rešenja na našoj planeti...

[1]Za to je koristio 70-metarski radioteleskop u Jevpatoriji u Rusiji i 100-metarski radioteleskop Effelberg u Nemačkoj.

[2]Pre ovog leta, Kineska akademija je sponzorisala radarska snimanja Tutatisa od maja do septembra 2012.

[3]Japanska sonda je lansirana 2003. a do asteroida je stigla 2005. Posle bezbroj peripetija, vratila se na Zemlju 2010. i donela manje od 1 grama prašine.

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:

• 2010-03-10 - CIVILIZACIJE
• 2024-08-15 - Koliko ima čestica u kosmosu?
• 2018-01-24 - Bor na ispitu
• 2021-08-15 - Može li da se čita uz zvezde?
• 2017-02-14 - Kako da deaktivirate atomsku bombu?