27. juli. 2009.
Sve velike nacionalne svemirske agencije, uključujući i Nasu, ponovo se fokusiraju na istraživanje Meseca, a u svetlu toga analiziraju se mogućnosti svestranog korišćenja poluautonomnih lunohoda u ispitivanju Mesečeve površine.
Da bi odgovorili na to pitanje, izabrana je R. Ajlin Jingst, naučnica u tuksonskom Institutu za planetna istraživanja, da predvodi jednu grupu veterana koja je radila sa Marsovim roverima, i koji treba da sprovedu istragu na tom polju.
Njihov cilj će biti da zacrtaju operativnu strategiju koja bi maksimizovala naučni povratak rovera na Mesec. To bi podrazumevalo pravi odabir instrumenata koje bi nosili roveri, i način njihove upotrebe tako da analizom podataka sa površine mogu da pruže odgovore o Mesečevoj vulkanskoj prošlosti, eventualnim naslagama vodenog leda na polovima, i mnogim drugim geološkim pitanjima.
„Završili smo petogodišnji cilkus rada poluautonomnih rovera na Marsu, i dobro razumemo, iz dana u dan, kako oni funkcionišu," kaže Jingstova, učesnica u Nasinoj misiji Mars Exploration Rover (MER), kojoj pripadaju MER-A Spirit i MER-B Opportunity. „Naravno da smo svesni neophodnih naučnih izmena u strategiji rada sa Mesečevim roverima, ako ništa drugo a ono zbog razlike u vremenu putovanja signala."
Budući da treba oko 40 minuta da radio-signal sa Marsovog rovera dođe do Zemlje i vrati se nazad, direktna komunikacija nije moguća. Zato su sada naučnici primorani da u samo jednoj poruci pošalju program za brodske kompjutere koji će im odrediti aktivnosti za jedan, dva ili čak i tri dana. Tek na taj način roveri su u stanju da samostalno obavljaju operacije u projektovanom okviru.
Međutim, Mesec je znatno bliži od Marsa i kružna ruta poruke sa Meseca do Zemlje i nazad traje svega oko 3 sekunde, što je jednako vremenskom kašnjenju signala iz Kine preko kablovske televizije. To će znatno pomoći naučnicima da upravljaju roverom ili da mu kažu kako da koristi svoju opremu i alate.
Prema mišljenju Jingstove, takođe postoji velika rzlika između Mesečeve i Marsove geologije, tako da će rover biti usredsređeni na sasvim drugačije stvari. Neprimer, lunarni roveri će tražiti različite tipove bazaltne lave koja bi trebalo da pomogne u objašnjenju Mesečeve termalne evolucije. Oni će takođe tražiti led na polovima, koji može da se pokaže ili kao permafrost ili kao opna oko čestica kamenja i pračine na površini, smatra ona.
Naučnici se takođe nadaju da će moći da provere i svoje procene o starosti Meseca. To je jako važno, jer je starost mnogih drugih planetnih površina povezana sa starošću Meseca i brojem kratera na njemu.
U cilju priprema, Jingstin tim će proučavati vuklanske oblasti u Novom Meksiku i permafrost na Aljasci, jer su to tvorevine na Zemlji analogne onome što naučnici pretpostavljaju da ih čeka na Mesecu. Jedan tim će se pretvarati da je rover i koristiće kameru, spektrometar i slične instrumente - i podatke jedino tako prikupljene - te pokušati da samostalno odlučuju gde treba da odu dalje i kakvu vrstu podataka da traži. Takav tim će biti predvođen naučnicima koji će koristiti tradicionalne metode u proučavanju geologije.
„Sigurno je da geolozi otkrivaju mnogo više činjenica nego bilo koji autonomni rover," kaže Jingstova. „To je ono što već svi znamo. Ali sledeće pitanje glasi: Šta to oni mogu što roveri ne mogu? Kako oni to postižu? I kako možemo te informacije da iskoristimo da bi napravili pametnije i efikasnije rovere?"
Ona povezuje taj metod sa jeftinim načinom da se ispitaju navedena pitanja jer tako nisu potrebne skupe zgrade i skupi prototipovi rovera. „Mi ćemo imitirati metodologiju, bez gubljenja vremena i para na ispitivanje ponašanja rovera i kosmičkih instrumenata na terenu," smatra ona.
Njen stav je da će takve studije pomoći naučnicima i inženjerima da konstruišu mnogo inteligentnije rovere i efikasno upravljaju njima kada jednog dana budu sleteli na Mesec.
Pomenuto istraživanje je preko Nasinog programa za Mesečeve i Marsove analogne aktivnosti obezbedilo sredstva za sledeće tri godine.
Aitkenov basen na Mesečevom Južnom polu predstavlja drugi najveći i najdublji udarni krater u Sunčevom sistemu, i sigurno će biti jedan od budućih ciljeva rovera. Na ovoj slici, koju je napravio lunarni orbiter „Clementine", purpurno i plavo predstavlja nizije, a narandžasto i crveno visije. Basen je oko 13 km dubok i prečnika oko 2.500 km
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
