’Project Prometheus’
flota atomskih kosmičkih brodova
koja nikad nije poletela
Nakon što je decenijama odbijala da koristi atomske reaktore u kosmosu, NASA je 2003. odlučila da radikalno promeni strategiju i pokrene ambiciozni program pod nazivom ’Projekat Prometej’ koji je trebalo, da je urodio plodom, revolucionarno da promeni naša znanja o Sunčevom sistemu. Projekat je imao nameru da stvori ni manje ni više nego flotilu velikih brodova sa atomskim reaktorima koji bi bili kadri da odlete čak i u međuzvezdane dubine.
Iako NASA naveliko koristi radioizotopske termoelektrične generatore (RTG) na bazi plutonijuma-238 u mnogim svojim sondama i brodovima – uključujući i neke misije sa posadama programa „Apollo“ – upotreba atomskih reaktora u kosmosu je smatrana za anatemu. Visoke cene i složenost tih sistema, zajedno sa lošom slikom koju su imali u javnosti, bili su glavni razlozi koji su opravdavali ovakvu odluku. Istina je da ni nesreće poput nekontrolisanog pada „Космоса 954“ – sovjetskog vojnog satelita „УС-А“ (17Ф16К) sa atomskim reaktorom – u pustare Kanade 1978. nisu puno pomagale popularizaciji fisione energije u kosmosu.
No 2002. godine u Nasi je došlo do neočekivanog obrta formiranjem „Inicijative za Nulearne Sisteme“ (NSI) kao odgovor na ograničenja tradicionalnih pogonskih sistema. Kombinacija koju formiraju nuklearni reaktori i električni propulzivni jonski i plazmeni sistemi (NEP), čini se, predstavljaju jedinu održivu opciju za istraživanje spoljnjeg solarnog sistema. Zanimljivo je da su i u Sovjetskom Savezu i Rusiji takođe odabrali tu kombinaciju u brojnim predlozima, uključujući i projekte za letove s ljudskim posadama na Mars (vidi slike dole). U novembru 2002, tadašnji direktor Nase Sean O'Keefe je javno podržao korišćenje fisionih nuklearnih reaktora za novu generaciju kosmičkih sondi. godinu dana kasnije, 18. marta 2003, NASA je odlučila da preimenuje NSI u nešto snažnije: 'Projekat Prometej' ('Project Prometheus').
Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (17 strana, 2,2 MB) |