Dva dana posle lansiranja, kineski kosmički brod “Šen Žou-11” uspešno je spojen sa orbitalnom laboratorijom “Tjan Gong-2”. Tajkonauti Djing Hai Peng i Čen Dong su prešli u mini-stanicu gde će ostati mesec dana.
Spajanje je obavljeno na orbitu visine 393km iznad Kine. Proces spajanja je takao automatski do rastojanja od 30 metera posle čega su tajkonauti Djing i Čen ručnim komandama obavili spajanje sa kosmičkom laboratorijom. Zanimljivo, nekoliko veb portala je javilo da je spajanje obavljeno u automatskom režimu. Spajanje je obavljeno 18. oktobra u 19:24č po Griniču.
Kao što smo javili, tajkonauti Djing i Čen su poleteli u kosmos u ponedeljak, 17. oktobra 2016. u 23.30 UTC (7.30 izjutra po vremenu u Pekingu). Tokom jednog i po dana posle starta, brod “Šen Žou-11” (“božanska lađa”) je podešavao svoju orbitu. Obavljeno je nekoliko korekcija orbite, posle čega je brod dospeo blizu laboratorije “Tjan Gong-2” (“nebeska palata”) koja je lansirana pre oko mesec dana. Posle spajanja, usledila je provera hermetičnosti veze dva kosmička aparata. Kada su se kontroli u Centru u Pekingu uverili da je je sve u redu, tajkonauti su skinuli skafandre, otvorili poklopac kosmičke laboratorije i odeveni u novu vrstu plavih letačkih kombinezona uplovili u “Tjan Gong-2”.
Tajkonauti Djing (levo) i Čen salutiraju po prelasku u laboratoriju “Tajn Gong-2”
Tako je počela nova dugotrajna kineska ekspedicija na kosmičkoj laboratoriji “Tjan Gong-2” koja treba da traje dvostruko duže od do sada najdužeg kosmičkog leta. Tajkonauti Djing i Čen će provesti 30 dana u laboratoriji, dok je do sada najduži kineski kosmički let trajao 15 dana i obavljen je na laboratoriji “Tjan Gong-1”. Za razliku od dve prethodne misije, posada broji dva tajkonauta što će omogućiti ekonomisanje resursa laboratorije za jednomesečni kosmički let u pilotiranom režimu.
Ovo je šesta pilotirana misija u kineskom kosmičkom programu od prve obavljene oktobra 2003. uz učešće slavnog Jan Li Veia, prvog Kineza u kosmosu.
Posle spajanja, na orbiti je formirana mini-kosmička stanica kompleks dužine 18m, prečnika preko 4m i mase gotovo 18 tona. Kompletnu kontrolu nad letom ovog sistema ima “Tjan Gong-2” koji koristi žiroskope za orijentacionu kompleksa u prostoru. Unutar laboratorije nalazi se prostor za boravak tajkonauta, medicinska oprema, zalihe hrane, vode i vazduha i raznovrsna naučna aparatura.
U fokusu misije dva tajkonauta su istraživanja vezana za buduće planove kineske kosmonautike i praćenje dugotrajnog uticaja bestežinskog stanja na ljudski organizam. Iako je u poslednjih 55 godina od kako čovek leti u kosmos nakupljeno mnogo znjanja o tome kako se čovek ponaša u kosmosu, još uvek ima mnogo tajni koje tek trebaju biti odgonetnute. Na primer, šta dovodi do slabljenja vida kod astronauta koji borave na Međunarodnoj kosmičkoj stanici, kako se preraspoređuje krv u mozgu i ostalim organima, zbog čega skelet i mišićna masa slabe a kosti postaju krte. Radi održavanja fizičke kondicije i jačanja tela, tajkonauti će koristiti ergometar i pokretnu traku.
Novi komunikacioni sistem je daleko moćniji u odnosu na “Tjan Gong-1”, omogućava duži kontakt za Kontrolom leta u Pekingu, prenos veće količina podataka i kvalitetnije video linkove uključujući i sa članovima porodica tajkonauta. Zahvaljujući novom telekomunikacionom sistemu, stručnjaci na Zemlji će na primer u realnom vemenu, moći da analiziraju rad kardio-respiratornih organa tajkonauta dok oni vrše ultrazvučna skeniranja.
Planirani su mnogobrojni naučno-tehnološki eksperimenti tkom kojih će stručnjaci, između ostalog analizirati različite aspekte interfejsa između čoveka i mašine u izolovanoj sredini. Takođe, tajkonauti će obaviti seriju bioloških istraživanja, a jedno od njih obuhvata praćenje rasta salate u kosmosu.
Tajkonauit Djing i Čen će provesti 30 dana u laboratoriji “Tjan Gong-2” Po odvajanju od modula, oni će provesti još jedan dan u autonomnom letu, posle čega će se 19. novembra 2016. vratiti na Zemlju.
Laboratorija “Tjan Gong-2” će nastaviti let u automatskom režimu. Njen operativni vek je procenjen na dve godine, ali nije isključeno da funkcioniše u kosmosu znatno duže. Na osnovu iskustava sa prethodne kosmičke laboratorije “Tjan Gong-1” na kojoj su 2012. i 2013. boravile dve tročlane posade, inženjeri su uneli dosta novina radi poboljšanja uslova života i rada u kosmosu. Na primer, poboljšana je funkcionlanost odseka za obedovanje i spavanje tajkonauta, osvetljenje unutar modula, klima uređaji i cirkulacija i filtiranje vazduha. Modernizovana je medicinska oprema, a instaliran je i novi bežični telekomunikacioni sistem unutar modula. Jedna od ključnih novina je takođe sistem za prepumpavanje goriva iz teretnog broda u rezervoare modula koji treba da bude ispitan aprila sledeće godine, kada se sa laboratorijom bude spojio teretni brod “Tjan Žou-1”.
Od uspeha ovog eksperimenta praktično zavisi budućnost planova gradnje stalno nastanjene kineske orbitalne stanice. Naime, Kina namerava da za dve godine lansira prvi od tri modula orbitalne stanice. Njena ukupna masa će iznositi oko 60 tona, a kompletiranje treba da bude završeno do kraja 2022. Kako će se “Tjan Gong-2” nalaziti, nadamo se u potpuno operativnom stanju u vreme početka gradnje kineske orbitalne stanice, ne isključujem mogućnost da 2018. ili 2019. Kinezi obave misiju prevoza naučne opreme sa ove laboratorije do modula stanice, slično ekspediciji posade “Sajuz TM-15” koja je 1986. obavila prelet između nove orbitalne stanice “Mir” i stare stanice “Saljut-7”.
Kako je jedna od osnovnih karakeristika kineskog kosmičkog programa nepredvidivost, što sam na svom primeru doživeo prilikom potpuno pogrešne procene sastava nove posade, predlažem da se strpimo. Ono što je međutim nedvosmisleno, to je da mudri Kinezi pomoću laboratorije “Tjan Gong” sakupljaju iskustva koja će koristiti prilkom gradnje kosmičke stanice na niskim orbitama i mnogo dalje, u dubinama kosmosa.
|
|
Pogledajte:
FOTOGRAFIJE: Kineski let u svemir oktobra 2016
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
