Astronautika: misije

Kina je 15. septembra 2016. u 22:04č po vremenu u Pekingu (14:04 UTC), lansirala kosmičku laboratoriju (KL) “Tjan gong-2” (Tiangong), kao deo ambicioznog plana gradnje permanentne orbitalne stanice do kraja 2022.

stanica6

Lansiranje je obavljeno pomoću rakete-nosača CZ-2F (“Dugi marš“) sa rampe No43 kosmodroma Czju Cjaun (Jiuquan). Jedanaest minuta kasnije, KL je uspešno odvojena od poslednjeg stepena rakete-nosača i dospela na početnu orbitu visine 200 x 347 km, sa nagibom od 42,8o. Kada se stručnjaci Kontrole leta u Pekingu uvere da svi sisteme rade bez problema, planirano je da se obavi korekcija orbite posle čega će KL “Tjan gong-2” biti prebačena na kružnu orbitu visine 380km. U sledećoj etapi, biće obavljena još jedna korekcija formiranja konačne operativne orbite visine 393 km. Poređenja radi, MKS kruži oko Zemlje na srednjoj visini od oko 400 km, ali pod drugim nagibom (51,6 stepeni). Na ovoj orbiti će KL “Tjan gong-2” (“Nebeska palata”) dočekati svoju prvu i jedinu posadu. Njeno lansiranje je planirano za sredinu oktobra. Kosmičkim brodom “Čen žou-11” dva kineska tajkonauta će se spojiti sa kosmičkom laboratorijom i tamo provesti trideset dana, što će biti najduži kineski pilotirani kosmički let. Tokom misije, biće obavljeno 14 naučno-tehničkih eksperimenata. Posle njihovog odlaska, stručnjaci planiraju seriju tehničkih eksperimenata sa laboratorijom dok ona bude, do kraja misije, letela u automatskom režimu.

Osnovni cilj tih eksperimenata, kao jednomesečnog boravka dvojice kineskih tajkonauta na laboratoriji, je da se ovlada svim kritičnim aspektima gradnje velike orbitalne stanice i dugotrajnog boravka ljudi na njoj. Jedan od ciljeva je na primer testiranje sistema prepumpavanja goriva čime je moguće održavati stanicu na orbiti praktično neograničeno vreme. Za ove operacije planirano je da aprila 2017. sa laboratorijom bude spojen teretni brod “Tjan žou-1” (“Nebeska lađa”).

stanica5

Laboratorija “Tjan gong-2” se sastoji od dva odseka – hermetičkog, namenjenog boravku tajkonauta, i instrumentalnog, nehermetičkog odseka. U njemu se nalaze rezerovari sa gorivom, motori, akumulatorske baterije i sistemi komunikacije, dok su na njegovoj spoljašnjoj strani montirani sunčevi paneli. Masa nove kineske kosmičke laboratorije iznosi 8,6 tona, dužina je 10,4 metara i maksimalni prečnik 3,35 m. Očekuje se da će “Tjan gong-2” biti operativan na orbiti tokom najmanje dve godine.  

stanica7

Prva kineska kosmička laboratorija “Tjan gong-1” je bila lansirana septembra 2011. Primila je dve tročlane posade i funkcionisala na orbiti do marta 2016, dve i po godine duže od planiranog roka.

“Tjan gong-1” još uvek, kao pasivni aparat, kruži oko Zemlje. Očekuje se da će prirodnim putem ući u guste slojeve atmosfere u prvoj polovini 2017. gde će sagoreti.         

Uspešnim lansiranjem KL “Tjan gong-2” Kina je za samo tri meseca ostvarila nekoliko izuzetno značajnih dostignuća u sferi kosmičkih letova:

1. Novi kosmodrom Ven čan je pušten u eksploataciju, čime se broj operativnih kineskih kosmodroma popeo na četiri

2. Nova raketa-nosač CZ-6 nosivosti 14t je lansirana sa novog kosmodroma

3. Nova kosmička laboratorija “Tjan gong-2” je lansirana sa starog kosmodroma.  

Za koji nedelju očekujemo još dva veoma značajna događaja - lansiranje najjače kineske rakete-nosača CZ-5 nosivosti 25t i, kao što smo nagovestili lansiranje dvočlane posade prema laboratoriji “Tjan gong-2”.

Prvi, osnovni modul kineske permanentne orbitalne stanice biće lansiran 2018, dok se njeno kompletiranje dodatnim naučno-istraživačkim modulima duplo većih dimenzija od laboratorija “Tjan gong” planira do kraja 2022.

Prema nekim procenama, na godišnjem nivou, budžet kineskog kosmičkog programa iznosi 5,8 milijardi dolara, što je posle SAD najveći nacionalni “kosmički budžet”.     

Kina krupnim, hrabrim i veoma samouverenim koracima korača u kosmos.

Na slikama se vidi KL “Tjan gong-2” i njeno lansiranje

stanica1
stanica2
stanica3
stanica4
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 5 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 8 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 20 sati ranije

Foto...