AKCIJA SVEMIR

Велика револуција у физици и астрономији која је довела до модерних наука и убрзаног развоја почела је пре скоро четиристо година, када се појавила група научника, који су се успротивили учењу цркве и почели да стварају једначине које представљају законе природе које су уочавали на основу посматрања. Један од првих научника овог периода био је Галилео Галилеј, веома познат физичар и астроном за кога су везане разне контраверзе.

Године 1609. Галилео је направио први модеран телескоп на основу непотпуне скице која је постојала, који је увеличавао три пута. Касније је направио нови телескоп са увећањем тридесет пута. Посматрања преко телескопа проузроковала су многа нова отрића и покренула истраживања из различитих области.

Настајање телескопа у многоме је значило и самом Галилеу, јер је помоћу њега уочио веома битне особине свемирских објеката и открио нова небеска тела. Откриће које је било најимпозантније за ширу јавност и највеличанственије по својој природи било је налажење Јупитерових сателита. Поред сателита Галилео је први увидео и описао Сунчеве пеге као појаву. Такође, први је посматрао Венерине мене и дискутовао о томе. Ова отркића десила су се између 1609. и 1613. године. Године 1637. само неколико месеци пре него што је ослепео од претераног гледања кроз телескоп без заштитних стакала, Галилео је описао дневну либрацију месеца.

Поред ових отркића која су проузрокована телескопом Галилео је направио хидростатичку вагу 1586. године, објаснио изохронизам клатна 1581. године, а принципе динамике 1586. године. Међузависност кретања и силе, и непроменљивост узрочно-последичних односа која из тога следи, увела је потпуно нову менталну перспективу гледања на свет – перспективу нове филозофије која је почела да се развија. У општој филозофији, Галилеј је сматрао да је атомизам у складу са поменутим процедурама.

Он је био велики научник који се борио за напредне идеје, због чега се и сматра једним од покретача револуције у науци. Дефинитивно је најпознатији по заступању хелиоцентричног система, при чему је тврдио да се Земља као и све остало креће око Сунца. Ова теорија је била веома супротстављена црквено прихваћеним схватањима у којима је Земља центар око кога се све креће. Галилео је због тога дошао у сукоб са црквом и било му је суђено. Осудили су га и послали на утамничење. Морао је јавно да се одрекне својих учења и теорија и да престане да се бави тиме, а казну су му преиначили тако да је издржавао у својој кући у Фиренци. Међутим, велика жеља за сазнањима није му дала мира, тако да је у тајности проучавао појаве и наставио са записивањем својих запажања. Познат је по реченици коју је изговорио пред смрт “Ипак се окреће”, где је мислио на кретање Земље око своје осе и око Сунца.

Овај веома плодан научник заслужан је за данашња достигнућа јер је својим радом допринео развоју физике и астрономије, а својом упорношћу начинио први корак ка одвајању науке од цркве и њених схватања. Због тога је заслужио да у његову част и част његових открића, као и револуције науке 2009. година буде проглашена годином астрономије.

Марија Станојевић