Kao što i naslov kaže 2009. godina je proglašena od strane UNESCO-a za Međunarodnu godinu astronomije, a ceremonija svečanog proglašenja održana je u Parizu od 15. do 16. januara 2009. godine. O ovome pišem zato što sam se na toj ceremoniji našao, baš u Parizu, i ja. Našu državu predstavljali su Nikola Božić, kao predsednik Nacionalnog organizacionog odbora za Međunarodnu godinu astronomije u Srbiji, a moj prijatelj iz Istraživačke stanice Petnica, Andrej Obuljen i moja malenkost, kao izabrani studenti.

Kliknite na fotografiju

Program koji je održan u UNESCO zgradi, tik pored Ajfelovog tornja, uglavnom se sastojao od predavanja koja su održana od strane ličnosti koje su bitno doprinele napredku astronomije. Tako su u svečanoj sali, nakon dobrodošlice direktora UNESCO-a, predsednice Međunarodne astronomske unije, predsednika firme Thales Alenia Space i pozdrava ministara Francuske i drugih važnih ličnosti, počele prezentacije astronomije od ranih početaka, pa do današnjih dana. Od predavanja sa naslovima "Neba naše planete", "Prvi astronomi", "Astronomija kod Maja", "Islamska astronomija", preko onih "Od Galileja do Ajnštajna", "Istraživanje Sunčevog sistema", "Ekstrasolarne planete", pa sve do naslova "Pozadinsko kosmičko zračenje", "Potraga za vanzemaljskim životom", "Paralelni univerzumi", "Pulsari", "Planetarne nebule", "Supernove", "Masivne crne rupe". Takođe je bilo predavanja o svemirskim misijama koje je čovečanstvo obavilo i koje planira da realizuje u cilju daljeg istraživanja kosmosa. Sva predavanja su održana od strane vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima, pa smo imali priliku da slušamo i Nobelovce, poput Roberta Vilsona (Robert Wilson), Žoselin Bel Burnel (Jocelyn Bell Burnell), kojoj je svet dao Nobelovu nagradu, ali ne i Nobelov komitet.

Kliknite na fotografiju

Pored predavanja bilo je programa kao što su uživo praćenje rezultata najvećeg zemaljskog radio teleskopa e-VLBI (koji je zapravo ujedinjenje velikih radio teleskopa na 6 kontinenata u Međunarodnoj godini astronomije), za vreme dvadesetčetvoročasovnog snimanja jednog kosmičkog izvora, a za studente je organizovana i poseta Pariskoj observatoriji.

U pauzama bili smo zasuti marketinškim materijalima raznih firmi (ESA, NASA, Thales Alenia Space...), među kojima se moglo naći svega, od golf loptica sa logoima Međunarodne godine astronomije, preko livenih znački, lentikulara, pa do sfernih displeja koji su na interaktivan način prikazivali informacije o raznim sfernim objektima u Sunčevom sistemu i specijalizovanih teleskopa. Jak utisak na mene je ostavio gospodin koji se zove Johan Kepler (Johannes Kepler), čak mu je i na identifikacionoj kartici ime pisalo, tako da sam siguran da se nisam prevario. Lepo smo proćaskali, a iskoristili smo priliku i da se slikamo.

Kliknite na fotografiju

Takođe smo bili očarani predavanjem Žoselin Bel, gospođe koja je otkrila pulsare. Demonstrirala je Doplerov efekat kod signala primljenog od dvojnog sistema pulsara, vrteći pištući, kuhinjski alarm na konopcu. To je trebalo videti... tako složen sistem, objašnjen tako da ga i dete može razumeti... savršen predavač.

Gospodin Andre Brahik (Andre Brahic), otkrivač Neptunovih prstenova između ostalog, a sada član fotografskog tima letelice Kasini (Cassini Imaging Team), pored jako brzog i efikasnog predavanja (gde je prevodilac odustao od svog posla), napravio je odličnu šalu. Rekao je da kada ga pitaju za svoju sliku, on nudi čuvenu fotografiju pomračenja Sunca Saturnom, jer se na njoj, između ostalog vidi i Zemlja kao mala tačkica, a pošto je u doba kada je fotografija napravljena Francuska bila okrenuta ka kameri, i on je dakle na toj slici, čiji je i autor ujedno.

Kliknite na fotografiju

Ceremonija koja je trajala samo 2 dana ubrzo se približila kraju. Završnica zajedničkim fotografisanjem, koktelom i kulutrnim događajem, odnosno koncertom Kronos kvarteta i UNESCO hora, pod imenom "Sun Rings" je bila potpuno primerena ovakvom događaju. Na kraju krajeva, slobodno vreme sam uspeo da iskoristim za druženje i povezivanje sa studentima koji su prisustvovali ceremoniji iz drugih zemalja. Razmenili smo ideje i sada ostaje da realizujemo planirane projekte Međunarodne godine astronomije u našim zemljama.

Zahvaljujem se Istraživačkoj stanici Petnica, Rotari klubu Valjevo, gradu Valjevu i Mašinskom fakultetu Univerziteta Beograd za podršku

Fotografije sa ovog grandioznog događaja možete pogledati na mom webalbumu