U Hjustonu je u 61. godini od raka na pankreasu preminuo astronaut NASA-e Pirs Džon Selers (Piers John Sellers), veteran tri misije spejs šatla. 

1024px Piers sellers v1

Pirs Selers (1955-2016.)

Astronaut Pirs Selers je rođen 11. aprila 1955. u gradu Krouborou (Crowborough), u Engleskoj grofoviji Saseks (Sussex). Diplomirao je 1976. ekologiju na Univerzitetu Edinburg (Edinburgh), a 1981. odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti biometeorologije na Univerzitetu Lids (Leeds). Istovremeno, završio je kadetsku školu pilota.

Godine 1982.  Selers odlazi u SAD gde je radio u Godardovom (Goddard) centru za kosmičke letove NASA-e na istraživanjima međusobne povezanosti biosfere i Zemljine atmosfere korišćenjem kompjuterskih simulacija na osnovu podataka sa aviona i satelita. Autor je više od 70 naučnih radova na ovu i teme vezane za globalne klimatske promene.

Dok je radio u Godardovom centru, Selers je nekoliko puta podeno zahtev za izbor astronauta, ali dok nije dobio američko državljanstvo (1991.) njegove molbe nisu mogle biti razmatrane.  Konačno, u aprilu 1996. Selers postaje astronaut i posle obavezne dvogodišnje obuke prelazi da radi prvo u odseku za kompjutersku podršku, zatim u odseku Kosmičke stanice u okviru departmenta astronauta u Džonsonovom (Johnson) kosmičkom centru u Hjustonu. Povremeno, boravio je u Moskvi kao član grupe kompjuterske podrške astronauta na MKS.

Selers je između 2002. i 2010. tri puta leteo u kosmos (misije STS-112, 121 i 132) kao član posada šatlova "Atlantis" i "Diskaveri" (Discovery). Sve tri misije su bile obavljene u sklopu gradnje Međunarodne kosmičke stanice (MKS) i transporta materijala neophodnog za njenu dogradnju i funkcionisanje. Za vreme njegove prve misije (oktobar 2002.) na MKS je montirana jedna od rešetkastih sekcija nosača sunčevih panela.

Piers Sellers spacewalk

 Selers u otvorenom kosmosu za vreme misije STS-121

Tokom druge misije (jul 2006.) u otvorenom kosmosu obavio je zamenu nekoliko električnih kablova američkog dela MKS. Takođe, testirao je alatke za opravku oštećenih tremozaštitnih pločica na nosu spejs šatla.

1482546307061

Selers pred izlazak u otvoreni kosmos za vreme druge misije STS-121

Selersova treća i poslednja misija u maju 2010. bila je ujedno i zadnji let šatla "Atlantis", pre prekida ovog programa. Tada je šatlom na MKS prebačen ruski modul "Rasvet", a Selers je sa sobom na orbitu poneo parče drveta "jabuke Isaka Njutna" i sliku velikog fizičara. Po predanju, jabuka koja je pala sa ovog drveta inspirisala je Njutna da dođe do univerzalnog zakona gravitacije.           

Screenshot 2016 12 26 13.03.50

Selers u modulu "Kupola" na MKS sa slikom Njutna i parčetom drveta koje je dovelo do oktrića zakona gravitacije

Selers je u kosmosu proveo nešto više od 35 dana. Obavio je šest kosmičkih šetnji u trajanju od više od 41 časa.  Napustio je grupu astronauta 2011. 

U januaru 2016. otkriveno je da ima četvrti stepen raka na pankreasu, o čemu je napisao tekst u "Nju Jork tajmsu". Do kraja života ostao je veliki zagovornik očuvanja čovekove okoline i smanjenja globalnog zagrevanja.

Preminuo je 23. decembra 2016. u 61. godini.  Imao je dvoje dece.         

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... Pre 1 nedelje

Foto...

 
 
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka