Šta je to Mesijeov maraton, kako ja nastao "M" katalog, koji su objekti u njemu popisani, kako je nastalo takmičenje...

Takmičenje

Mesijeov maraton je osmatračko takmičenje u kome je cilj da se u toku jedne noći na nebu pronađe što više od 110 nebeskih objekata iz čuvenog „Kataloga maglina i zvezdanih jata“ francuskog astronoma Šarla Mesijea (Charles Messier, 1730 –1817).

Kako je nastao Mesijeov katalog?

Mesije je bio „lovac na komete“ (otkrio ih više o deset). Da bi sebi i drugim posmatračima olakšao traganje za kometama u Katalog je beležio objekte koji su zbunjivali lovce jer su u okularu ličili na komete ali to nisu bile. On, i nekoliko njegovih nastavljača su pribeležili ukupno 110 takvih objekata.

Svi ti objekti imaju u Katalogu oznaku koja se sastoji od slova M i rednog broja (M 1, M2, M3…M110). Osmatrači sve te objekte zovu i jednostavno M objekti (em objekti).

Koji su to objekti?

Objekti iz Kataloga su galaksije, magline, zvezdana jata, ostaci supernovih.... Velik broj njih spada u najlepše objekte koji se mogu videti na noćnom nebu Zemlje i mnogi popunjavaju stranice brojnih ilustrovanih časopisa: Plejade (M45), Maglina Orion (M42), Krab maglina (M1), Sombrero galaksija (M104) itd.

Kako je nastalo takmičenje?

Većinu nebeskih objekata možemo da vidimo samo u pojedinim periodima godine jer se u ostalim nalaze na dnevnoj strani Zemlje (pa nam njihovo posmatranje onemogućava svetlost Sunca). Međutim, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka neki osmatrači su primetili neobičnu slučajnost da se svi objekti iz Kataloga, pod idealnim osmatračkim uslovima, mogu videti u toku jedne jedine noći oko prolećne ravnodnevice.

To je postao izazov za posmatrače i tako je nastalo takmičenje, prvo u Španiji ili SAD (neizvesno je), a zatim i u drugim zemljama.

Gde se održavaju takmičenja?

Takmičenje u Mesijeovom maratonu mogu da se održavaju u području geografskih širina sa kojih je posmatrao i Mesije (Evropa, severna Amerika, Azija). Na južnoj Zemljinoj polulopti većina tih objekata se na vide pa se tamo održavaju slična takmičenja po drugim katalozima.

Uslovi

Idealni uslovi za Maraton su kristalno vedro nebo, bez Meseca (čija svetlost ometa opažanje objekata) i bez svetlosnog zagađenja. Takvi uslovi su izuzetno retki i zato je u takmičenjima od preko tri decenije svega nekoliko puta zabeležen maksimalni rezultat (opažanje svih 110 objekata).

Šta je potrebno za takmičenje?

Što bolje poznavanje rasporeda nebeskih objekata, odlično poznavanje instrumenta s kojim se takmiči, dobro poznavanje nebeskih karti, dobro isplanirana potraga kako se ne bi slučajno propustili objekti koji su na zalasku za horizont i fizička izdržljivost. Takmičenje traje, zavisno od dužine noći 6 do 8 sati i u proseku svakih nekoliko minuta treba uloviti jedan objekat što podrazumeva stalnu aktivnost.

Vrste takmičenja

Postoje razne varijacije Maratona, kada se takmičenje uslovljava poštovanjem nekih ograničenja, recimo takmičenje bez pomoći nebeskih karti, korišćenjem samo određenih instrumenata i sl. Postoji i foto maraton u kome je cilj da se fotoaparatom snimi što veći broj objekata.

Koji instrumenti?

Ukoliko pravilnikom takmičenja nije drukčije određeno takmičenje se vrši teleskopom ili dvogledom. Pravilo je da se ne mogu koristiti pomagala za samonavođenje instrumenta na željeni objekat.

Takmičenja u Srbiji

Prvo takmičenje u Srbiji održano je 2001. (godinu dana ranije održano je test, tj. probno takmičenje). Sva dosadašnja takmičenja održana su u naselju Letenka na Fruškoj gori (izuzev takmičenje 2011. koje je održano na Andrevlju).

Ko je organizator?

Organizatori takmičenja u Maratonu su AD “Lira”(Astronomiski magazin), AD “Novi Sad” i AD „Kosmos“

Sve o MM