1-10  11-20   21-30   31-40   41-50  51-60  61-70  71-80  81-90  91-100  101-110

1-10  11-20   21-30   31-40   41-50  51-60  61-70  71-80  81-90  91-100  101-110

Kod mladih naraštaja postoji interesovanje za astronomiju, astrofiziku i astronautiku. O tome, zašto je to tako može da se spekuliše ali i proučava u okviru razvojne psihologije. Dečiji um je otvoren, slobodan, nije sedimentisan znanjima koje će ih odrastanjem usmeriti i ograničiti. Potrebna racionalnost će im prigušiti bujičnu maštu. 

Svemir koji je stalno pred njima je još uvek velika nepoznanica, pun misterija, hipoteza i teorija koje čekaju da postanu zakoni ili odu u zaborav, on je kao bajka. U njihovim umovima, zagledanim u ogromni prostor se roje pretpostavke koje su obično bliže naučnoj fantastici nego nauci. Puni su pitanja sebi i odraslima.

U planovima i programima osnovne škole nije predviđeno proučavanje ovih nauka. U programima nekih predmeta one se samo dodiruju u kontekstu drugih pojmova. Imajući pred sobom decu iniciranu informacijama i inspirisanu negde izvan škole, nastavnici samovoljno, prema sopstvenim procenama određuju teme i aktivnosti kojima ih organizovano usmeravaju i uvode u osnovne pojmove ovih nauka. Čine ih iskoristivim i praktičnim.

Po prirodi predmeta na tome najviše rade nastavnici fizike, kako na redovnim časovima tako i u vannastavnim akivnostima. Sporadična organizacija izožbi astrofotografije, predavanja i praktična posmatranja pomoću teleskopa bez postojanja programa i kontinualnog rada su najčešće aktivnosti. 

Ovaj prikaz Mesijeovih objekata je urađen sa ciljem da osnovnoškolskoj i srednjoškolakoj deci kao i drugim zainteresovanim licima prikaže Mesijeove objekte i upozna ih sa njihovim osnovnim svojstvima i razvije osećaj za prostor i vreme, kao i za dimenzije objekata i poznatog svemira.

Na vremenskoj liniji Mesijeovog maratona koja se proteže od 2001. godine do danas određenu ulogu ili mesto, u pedagoškom smislu imale su i grupe zrenjaninskih đaka i nastavnika fizike. Đaci i nastavnici osnovnih škola Zrenjanina učestvuju na MM od njegovog početka, kao takmičari, predavači ili posmatrači. Bio je to visoko „podignut plafon“ kako za đake tako i za nastavnike. Ali kako bi to znali da nismo pokušali da ga dohvatimo. Svakim kasnijim dolaskom na MM plafon je bio sve niži jer smo sve više znali. Znanje koje je ovde potrebno ne može brzo da se usvoji, naročito učenicima koji u osnovnoj školi imaju malo dodira sa njim. Ko se uputi na astroamaterske pute potrebne su mu godine rada i učenja. Astronomiji je od Galilejevog otkrića teleskopa,1609. trebalo par stotina godina da se razvije kao ozbiljna nauka

Sa ove vremenske distance bolje se vidi značaj onoga u čemu se učestvovalo i ono što je urađeno. Mnogo se videlo, naučilo, napredovalo u znanju i u posmatračkoj tehnologiji. Na početku smo imali teleskope malih tubusa a od maratona do maratona oni su se povećavali. Sada su to teleskopi sa pristojnim optičkim moćima a sve prisutnija je i primena IKT. Upoznavali smo se međusobno, razmenjivali ideje, znanje, iskustva.  

U susretima sa tadašnjim đacima, sada već odraslim ljudima rado se započne tema o ovim aktivnostima kao o dragim uspomenama koje se  pamte.

Pokazalo se da zvezde utiču na nas samo ako dižemo pogled prema njima i tražimo odgovore na pitanja: Šta su? Odakle su? Kako doći do njih?

Izvor:

Prostudirajte i ovo: Vreme je za Mesijeov maraton

  M maraton: sve na jednom mestu - detaljna obaveštanje, dokumentacija, istorijat...

SVE JE FIZIKA Miša Bracić

Mesijeov Katalog maglina i zvezdanih jata