Neke stvari teško je razumeti. Na primer, urednica na Radio Pančevu vam sugeriše da promovišete Udruženja građana iz Pančeva.  Vi odaberete neku NVO,  pošaljete E- mail  sa pozivom za saradnju,  posle mesec ipo dana vam stigne odgovor da im pojasnite šta hoćete. Vi odgovorite, pošaljete broj fiksnog telefona da vas pozovu, napišete zašto ih tražite i  tako još nekoliko puta. Posle otprilike 9-10 nedelja od vašeg prve poruke, oni odgovore da dođete u neku kafanu u centru Pančeva za konačan dogovor.

Sa prof. dr Slobodanom Dankom Bosancem, predsednikom Hrvatskog astronomskog društva, ovo nije bio slučaj. Za manje od  48 sati sam dogovorio intervju.  Posle je bilo neverovatno lako i brzo.

Profesore, kada ste počeli da se interesujete za astronomiju?

Krenuo sam sa društvom u Zvjezdarnicu Zagreb, društvo je bilo jako dobro, a pogotovu voditelj Zvjezdarnice.  Bio je izvanredan popularizator, znao je pristupiti deci i objasniti lepotu svemira. Kasnije sam prešao u fiziku. Ne mogu da se nazivam da sam astronom, u smislu opažačke astronomije.  Više bi se moglo reći astrofizičar, i u neku ruku astrokemičar.

Gde ste zaposleni?

Sada sam na Institutu Ruđer Bošković u Zagrebu.  Radim kao znanstveni savetnik.  To je u našoj hijerarhiji ekvivalent  profesora na sveučilištu, odnosno, najviše zvanje koje se može steći na našem institutu.  Institut se nalazi u ulici Bijenička 54.

Profesore, na kojim  projektima  ste sada angažovani?

Zadnjih godina, pored znanstvenih projekata, počeo sam se angažirati i u društvenim aktivnostima.  Imam velikih aktivnosti oko Hrvatskog astronomskog društva, oko svetlosnog onečišćenja, sve u biti povezano sa  aktivnostima u vezi znanosti. Bavim se interakcijom elektro magnetskog zračenja sa atomima i molekulama, dinamikom sudara i prenosa energija atoma i molekula, pa onda recimo to primenjeno na ranu evoluciju svemira.  To znači recimo,  modeliranje,  ono što se naziva tamni period, ili crno doba, svemira. To je period od razdvajanja radijacije od materije (najvise protona i elektrona), stvaranje (rekombinacija) vodikovih atoma, a zatim stvaranje prvih zvijezda (reionizacija), prvih galaktika i onda međuzvezdanih oblaka. To su oblaci koji nastaju nakon eksplozija super nova, nesto kao svemirska prašina, gdje se stvaraju atomi i molekuli iz iona izbačenih iz tih umirućih zvijezda. U modernom svemiru, nakon njegovog tamnog perioda koji prestaje eksplozijom prvih zvijezda,  meduzvijezdani oblaci su mestu mjesta gde se stvaraju zvijezde. Uz to se bavim i temeljnim istraživanjima kvantne i klasične mehanike, imam dosta aktivnosti.

Gde su Vam objavljivani  naučni radovi radovi?

Pretežno su objavljivani u: Physical Review  i onda Journal of Physics, a od kemijskih, budući da se bavim atomima i molekulama, u fizikalno kemijskim časopisima kao što je Journal of Chemical Physics i Molecular physics i po koji puta pošaljem članak u manje poznate časopise sa nekim tehničkim detaljima, na koje se onda pozivam u radovima značajnijih časopisa.

HAD i HAS,  hoćete li nam objasniti razliku?

Astronomija je specifična jer u njoj uz profesionalce učestvuju i amateri, koji su izuzetno  važni za popularizaciju astronomije i zbog rada sa školskom djecom.  HAD (Hrvatsko astronomsko društvo) je društvo profesionalaca,  kojima je astronomijom struka, i to je njihova strukovna udruga. HAS (Hrvatski astronomski savez) je osnovan relativno nedavno i namjera mu je da okuplja amaterska društava u Hrvatskoj kao njihova krovna organizacija.

Kada je osnovano Hrvatsko Astronomsko Društvo i kada ste Vi došli na čelo HAD-a?

HAD je osnovan 1992. od strane 10-15 astronoma koji su prije 90-ih bili u okviru Hrvatskog prirodoslovnog društva i Zvjezdarnice Zagreb.  Zajedno smo se udružili i osnovali HAD.  Ja sam na čelo HAD došao prije tri godine.  To je moj drugi mandat.  Po statutu predsednik se bira na dvije godine i može  biti samo jedanput reizabran.  Ovo je moj drugi termin, to znači da sam predsednik još godinu dana, do leta sledeće godine. Nakon toga biću  promatrač i pomagati sa strane novom predsedniku.

Hoćete li nam nešto više reći o Brijunskoj konferenciji ? Čija je ideja?  Kada se održava?

Da ne ispadne samo hvala itd., mogu reći da je to isključivo moja ideja.  Počelo je 1986. godine.  Ideja je bila ta, da se na stanovit način zajedno oko jedne problematike dovedu znanstvenici iz raznih područja,  pretežno fizike i kemije,  i naravno sa podpodručjima. Zašto?  Zato što i dan danas znanstvenici su usko specijalizirani.  Onda me je  jako frustriralo,  ja recimo,  bavim se atomima, molekulama,  a zapravo diplomirao sam na elementarnim česticama.  Procesi su neki zajednički,  mi možemo istraživajući atome molekule nešto preneti na čestice i u razgovoru sa svojim kolegama koji se bave česticama počnem diskusiju u vezi toga, a oni kažu: ne, ne, ja ti to previše ne razumijem, ja ti se samo bavim kvarkovima ničim više ili strunama. To je neverovatno!  Teorijski fizičar bavi se strunama, a recimo neće govoriti recimo,  o  drugim modelima iz elementarnih čestica. On samo strune i gotovo!  To me je dosta frustriralo i onda sam rekao,  hajde idemo sa jednom test konferecijom. To je bilo 1986. Brijuni su odabrani slučajno i postignut  je veliki uspeh, premda sam mislio samo jednom organizirati,  sudionici su rekli ne, ne, mora se ići dalje i tako već 25 godina imamo veliki uspeh.

Da li na ovaj veliki skup dolaze i nobelovci?

Biraju se pre svega znanstvenici koji su vrhunski u svijetu. Ima jako mnogo onih kojima je promakla Nobelova nagrada. Evo, upravo sam dobio danas potvrdu, jednog astrofizičara sa Oxforda  Joe Silca ,piše drage volje dolazi i biće sretan da dođe.  Spisak tih vrhunskih znanstvenika je impresivan. Odabiramo predavače po kriteriju vizije, kako drži predavanje, međutim otvoreni smo i za mlade predavače tako da je bilo slučaja da recimo jedan nobelovac nije mogao doći, pa je poslao svog postdoktoranta koji je upravo doktorirao te godine. Ja sam bio malo  skeptičan, a ispalo je jedno od najboljih predavanja na toj konferencij. Znači čovek ne bi smeo imati predrasude. Dešavalo se da pozovemo predavače koji su kasnije dobili nobelovu nagradu, recimo Ted Haensch.

Ovaj skup znanstvenika se održava svake druge godine. To je kompromis između mog posla i organizacije, to nije trivijalna organizacija kao i svugde uvek je novac u pitanju.

Da li su penezi  veliki problem, kod nas se kaže pare nisu problem  jer para nema?

Kao i svugdje, uvek je novac u pitanju. Moja je filozofija imati previše peneza, isto nije dobro. Treba biti neki optimum između potreba i hoštapleraja.

Ko je najbolji hrvatski astronom, koji je živeo i radio u Hrvatskoj, po vašem mišljenju ?

To je dobro pitanje, koji je živeo i radio u Hrvatskoj. Ja bih volio reći jednu stvar.  Mi se hvalimo mogli bi spomenuti Ruđera Boškovića, on je doprineo astronomiji, ne, ali on je imao školovanje u Dubrovniku i otišao u Rim i  zapravo samo se jedanput vratio u Dubrovnik i to na par dana. Sav njegov opus,  sve je to bilo vani. Mi moramo na stanovit način biti ponosni i tako dalje, međutim  mi se moramo pitati kakva je to korist za naše društvo?  Samo po sebi  treba ceniti ljude koji su otišli vani i probili se , međutim puno je teže biti ovde i u našoj situaciji doprinjeti okolini. Da stvorimo nobelovca u Zagrebu u Hrvatskoj ili u Srbiji, ili bilo gdje, to je veličina, to znači da mi trebamo stvoriti okoliš, društvo u kojem se znanost, kreativnost, cijeni i potiče.  To je odraz toga.  Ti ljudi koji su otišli, samo je znak, da ti ljudi ne bi uspeli kod nas. Evo jedan primer čoveka koji nije astronom, Tesla.  On je otišao. Da je ostao u Evropi, ne bi se za njega čulo. Mi možemo na Nikolu Teslu biti ponosni,  ali kakve mi koristi od toga imamo? Ima Amerika,  jer je on tamo stvorio,  on je tamo doprineo tom društvu.. itd.

Nakon takvog uvoda bi rekao, mi u Hrvatskoj, mi zapravo nismo imali nekog istaknutog astronoma koji se probio,  ali imamo izvanrednog edukatora.  To je bio Oton Kučera (vidi: http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:hb45Fum3AHIJ:hr.wikipedia.org/wiki/Oton_Ku%C4%8Dera+&cd=1&hl=en&ct=clnk&source=encrypted.google.com)

koji je ovdje živio i radio.  On  nije imao velikih astronomskih rezultata , on je napisao jednu od temeljnih popularnih knjiga “Naše nebo”, koja je odigrala kolosalnu ulogu u promociji astronomije u Hrvatskoj.

Mnogi gradovi u Srbiji nemaju ulicu Milutina Milankovića. Hrvatsko astronomsko društvo je podnelo predlog da se jedna ulica u Zagrebu nazove po našem najvećem naučniku koji je rođen u Dalju. Vi cenite Milankovića?

Da, iz dva razloga, po rezultatima i po tome što je došao  u Beograd i tamo radio, ne ono što sam rekao u uvodu što cijenim kod ljudi, a to je da se u jednoj svojoj sredini doprinosi svojoj sredini. Zbog njegovih rezultata bila je inicijativa, a i rođen je u Hrvatskoj. Imao je početno školovanje u Osjeku. Inicijativa je bila da se u jednom zagrebačkom kvartu daju imena ulicama po astronomskim stvarima. Nažalost čitav projekat je propao, bar je bio pokušaj.

Najbolji svetski astronomi (vaše mišljenje)?

Možda sam staromodan, ja cijenim znanstvenike koji naprave zaokret . Recimo jedan od kojih cenim je indijac Chandrasekhar, koji je došao u Englesku početkom 20. stoleća sa novim idejama. On je jedan od začetnika ideje o crnim rupama. Imao je dosta velikih borbi  da se ne samo te  ideje, nego i druge probiju. Kada je dobio Nobelovu nagradu on je ignorirao, čak nije išao u Štokholm da je uzme.

Jedan drugi astrofizičar koga cenim je Fred Hoyle,  mada je on u svom kasnijem periodu počeo govoriti o bakterijama u međuzvjezdanim oblacima na način koji nema veze sa znanošću. On je definitivno od velikana astrofizike  (vidi http://en.wikipedia.org/wiki/Fred_Hoyle)

Naravno tu je I Edwin Hubble (http://en.wikipedia.org/wiki/Edwin_Hubble) I dan danas se  hablov zakon koristi kao temelj za razumjevanje evolucije svemira.

Ja sam imao jednog prijatelja, to je bio Bill McCrea (http://en.wikipedia.org/wiki/William_McCrea_(astronomer). On je isto bio jedan od velikana astrofizike. On možda nije ranga Chandrasekhara ili Hoylea,  ali je sigurno jedan od velikana. Ono što sam kod njega cenio je sto je uvek bio otvoren za nove ideje. Bio je veliki protivnik opće teorije relativnosti, imao je svojih argumenata.

Da li ste dolazili u Beograd, i gde su Vaši beogradski prijatelji ?

Nažalost, ja od devedesetih nisam dolazio u Beograd.  Vi verovatno znate, dosta fizičara iz Beograda su jednostavno emigrirali. Pre rata smo imali svake godine sastanke jedanput u Hrvatskoj, drugi put u Srbiji. Ti kontakti su izgubljeni,  međutim ponovo se pokreće saradnja. Evo, više puta je bila iz Beograda jedna fizikalna kemičarka financirana od našeg ministarstva, moja kolegica je otišla u Beograd. Tako da postoje ti kontakti.

Što se tiče suradnje,  ja bi rekao barem u znanosti nema nekih što bi se reklo predrasuda. To mogu tvrditi poznavajući svoje kolege. Temeljni problem je taj što nema novaca. Prekid suradnje nema veze sa stvarima koje čoveku prve padnu na pamet , neću ni spominjati,  to su gluposti.

Sa profesorom lako možete uspostaviti kontakt:

Preslusajte jedno interesantno profesorovo  predavanje

http://www.irb.hr/korisnici/bosanac-dav/zivot%20u%20svemiru/zivot%20u%20svemiru.html

Brijunska Konferencija

http://www.brijuni-conference.irb.hr/index.html