Iz prethodnog dela

Trenutno ne postoji jasan dokaz da je prisustvo metana na Marsu direktni dokaz postojanja biološkog života. Potrebna su dalja istraživanja i analize kako bi se utvrdilo poreklo ovih fluktuacija metana i da li mogu biti povezane sa biološkim procesima.Trenutno ne postoji jasan dokaz da je prisustvo metana na Marsu direktni dokaz postojanja biološkog života. Potrebna su dalja istraživanja i analize kako bi se utvrdilo poreklo ovih fluktuacija metana i da li mogu biti povezane sa biološkim procesima.

 

Pa ti si Ai rešićeš to već zar ne?

MKrsticTV
M. Krstić

 

Kolika masa je potreba i kolika brzina da bi se poslala sonda koja u sebi sadrži neki oblik AI a dovljnog da to istraži?

Masa i brzina potrebne za lansiranje sonde s AI-em ovise o mnogim čimbenicima, poput veličine sonde, težine AI-a, brzine i načina putovanja, udaljenosti do odredišta i drugih čimbenika.

Neki primjeri: za slanje sonde na Mars potrebna je brzina od oko 39.600 km/h, a masa sonde i opreme može biti od oko 2.300 kg (kao u slučaju NASA-inog Mars Rovera) do više od 6.000 kg (u slučaju NASA-ine misije Mars 2020).

Za slanje sonde u bližu okolicu Zemlje, brzina bi bila manja, a masa sonde bi se mogla smanjiti na manje od 100 kg. Međutim, ako bi se željela poslati sonda do neke druge zvijezde ili planeta izvan Sunčevog sustava, brzina i masa bi bile još veće.

Točna masa i brzina koja bi bila potrebna za slanje sonde s AI-om ovise o mnogim čimbenicima i ovise o specifičnom cilju misije.

Kolika je masa hardvera koja je dovoljna da bi se tu smestio Ai?

Masa hardvera potrebna za smještaj AI-a ovisi o vrsti i složenosti same AI. Uz to, postoji i razlika u performansama različitih procesora i drugih komponenti koje se koriste u izgradnji računarskih sustava.

Primjerice, današnje AI sustave koji se koriste za zadatke poput prepoznavanja slika, prevođenja jezika ili upravljanja robotima, može se smjestiti na relativno mali uređaj poput pametnog telefona ili tableta. S druge strane, za neke složenije i zahtjevnije zadatke, poput autonomnih vozila ili aviona, potrebni su puno veći i moćniji sustavi.

Ukratko, masa hardvera potrebna za AI ovisi o vrsti AI i vrsti zadatka koji se želi riješiti.

Pa recimo nagađaj.

Naravno, mogu da nagađam na osnovu trenutne tehnologije. Pretpostavimo da bi trebalo oko 10-20 tona hardverske opreme da se na njoj instalira AI, uključujući procesore, memoriju, senzore, komunikacijske uređaje i druge potrebne komponente. Ova procena zavisi od mnogih faktora, kao što su specifični zahtevi AI sistema, trajanje misije, način lansiranja i sl. Takođe, treba imati na umu da bi masa opreme verovatno bila mnogo manja u budućnosti kada se tehnologija bude dalje razvijala.

Znači tehnološki je sada moguće to učiniti?

Da, tehnološki je sada moguće poslati letilicu sa AI-om na istraživanje svemira. Postoji više različitih letilica koje su već poslate u svemir i koje sadrže AI-ove, kao što su NASA-ini roveri na Marsu koji koriste AI za donošenje odluka u stvarnom vremenu i prilagođavanje svojih aktivnosti promenjivim uslovima na terenu. Međutim, potrebno je uzeti u obzir da su ovo i dalje vrlo složeni sistemi koji zahtevaju visok stepen tehnološke preciznosti i pouzdanosti.

Kada dođe do automatizacije, o kojoj smo pričali taj proces će biti jeftiniji?

Automatizacija procesa može smanjiti troškove u dugoročnom smislu. To je zato što se nakon početnih ulaganja u tehnologiju i opremu, procesi mogu odvijati brže i efikasnije, s manje potrebe za ljudskim radom. Takođe se mogu smanjiti troškovi povezani s greškama koje su obično uzrokovane ljudskim faktorom. Međutim, početni troškovi za automatizaciju mogu biti visoki, a implementacija nove tehnologije može zahtevati dodatno obrazovanje i obuku zaposlenih. Dakle, može biti jeftinije u dugoročnom smislu, ali u kratkoročnom smislu mogu biti potrebna dodatna ulaganja.

Ali je to ipak izvesno kao korak u doglednoj budućnosti?

Da, razvoj tehnologije i automatizacija procesa već je uvelike prisutan u različitim industrijskim granama, a očekuje se da će se taj trend nastaviti u budućnosti. Mnoge kompanije već ulažu u razvoj i primenu AI-a i automatizacije kako bi poboljšale efikasnost i smanjile troškove poslovanja. Takođe, planovi za naseljavanje drugih planeta već se razmatraju i radi se na razvoju tehnologije potrebne za takve misije. Dakle, iako se još uvek radi na razvoju potrebne tehnologije, automatizacija i naseljavanje drugih planeta su realni ciljevi u budućnosti.

Probaj da iako je to nezahvalno odrediš najkraći vremenski period i probaj isto to za najduži vremenski period

Predviđanje vremenskih perioda za razvoj tehnologije može biti vrlo nezahvalno i nesigurno, jer mnogi faktori mogu uticati na to. Međutim, pokušaću da iznesem neke opšte procene.

Najkraći vremenski period u kojem bi se mogla ostvariti misija s AI sondom za istraživanje Marsa bi mogao biti u narednih nekoliko godina, ako bi se preduzele intenzivne napore i investicije u razvoj tehnologije i infrastrukture.

S druge strane, najduži vremenski period može biti mnogo teže proceniti, ali bi mogao biti nekoliko decenija ili čak vekova, ako se ne uspeju prevazići određene tehnološke ili društvene prepreke, ili ako se ne prepozna značaj ovakvog poduhvata. Međutim, s obzirom na trenutni razvoj tehnologije i rastući interes za istraživanje svemira, verovatno je da će ovakvi projekti biti sve realniji u narednim godinama i decenijama. 

U nastavku:

Prirodno je da život ima tendenciju da se širi, zar ne?

 

Author: Željko Kovačević

Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 14 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...