U intervjuu za lokalno izdanje Nacionalne  geografije programski direktor Istražvačke stanice Petnica Nikola Božić govori o značaju neformalnog obrazovanja, i tome kako je u peridou pandemije ono postalo važan segment obrazovnog procesa.

Za najpoznatiji svetski časopis za promociju nauke gospodin Božić govori i o problemima sa kojima se suočavaju oni koji su zainteresovani za dodatna učenja, kako im pomoći i kako nove tehnologije okrenuti u korist neformalnog obrazovanja.

Nikola Božić

„Period epidemije pokazao je da je svaki pojedinac pronalazio sopstvenu strategiju za obrazovni proces. Bez obzira na televizijski ili onlajn sadržaj, svako je za sebe morao da pronađe način rada i savladavanja gradiva. Ovakva vremena znatno brišu razliku između formalnog i neformalnog obrazovanja, u sadržinskom i metodološkom smislu. Mnogo je primera da nas samostalnost u radu, koju odlikuje učenje tokom epidemije, vodi na sadržaje, teme, metode, ali i nove izvore informacija koji sami po sebi nisu strogo deo kurikuluma ili načina rada u formalnom obrazovanju.“ – kaže Nikola Božić za Nacionalnu geografiju Srbija.

Brzina promene današnjeg društva, i lokalno i globalno gledano, dovodi do toga da je sve teže predviđati njegove potrebe u srednjoročnom, a posebno dugoročnom periodu. Obrazovanje služi da dolazeće generacije pripremi da se uključe na civilizacijski i istroijski tok razvoja, da razumeju osnovne koncepte koji funkcionišu u prirodi i društvu, da svesni prošlosti mogu da sagledavaju budućnost, ali i da se pripreme za nove nepoznate izazove koji će tek da se pojave. Ako je brzina razvoja društva, tehnologije i njihove povezanosti tolika da je teško pogledati u narednu deceniju, a kamoli u naredni vek, postavlja se pitanje kakvo obrazovanje danas treba da imamo da bismo dolazeće generacije pripremili da budu sposobne za opstanak i razvoj.

„Neformalno obrazovanje je dugo bilo nadogradnja formalnog obrazovanja i pratilo specifične potrebe pojedinca. Ipak, danas neformalno obrazovanje postaje nužnost kako bi pojedinac mogao da prati brze promene u društvu, naučna otkrića i tehnološke inovacije. Da bi građanin danas bio uspešan, on mora da razvija svoje veštine, produbljuje svoja interesovanja, istražuje inovacije. Formalno obrazovanje sporije se prilagođava ovakvim brzim promenama pa je značajna uloga neformalnog obrazovanja da pojedinac (p)ostane kompetentan. Neformalno obrazovanje danas je nedvosmisleno i celoživotno.“ – objašnjava gospodin Božić.

Ono što škola današnjice mora da nauči svoje učenike i studente jesu kritičko razmišljanje, rešavanje problema, da su nauke interdisciplinarno povezane, veštine međusobne saradnje, i veštine komunikacije. Današnja škola ne treba da pokušava da učenike i studente nauči svemu što sledi, jer to nije ni moguće. Ona treba sve da pripremi da budu samostalni, sposobni da se adaptiraju, da odgovore svim izazovima... Škola treba da uči pre svega kako se uči. Vreme epidemije je samo sve ovo naglasilo, saznajemo iz intervjua za Nacionalnu geografiju.

Programski direktor Petnice govori i o tome koliko su nove tehnologije važne za savremeno obrazovanje, ali da je suština u ličnoj volji i istrajnosti: „Nove tehnologije su od velike koristi za razvoj neformalnog obrazovanja. One nam dopuštaju da lako pređemo velike udaljenosti i sa svog kompjutera posetimo velike laboratorije, naučne centre, muzeje, galerije, cele gradove... Istovremeno uz pomoć novih tehnologija možemo udaljeno upravljati teleskopima, mikroskopima, pokretati simulacije, pratiti eksperimente koji su u toku... Sadašnji mobilni telefoni omogućavaju nam da pred sobom imamo sve izvore informacija, resurse bez obzira na to gde se nalazili... Inovacije i nova tehnološka rešenja učinili su da (ne)formalno obrazovanje bude nadohvat ruke i na dodir prsta. Sve nam je dostupno zahvaljujući tehnologiji, ali ona ne može uticati na našu volju da se nečemu posvetimo i istrajemo u onome što smo započeli.“.

Zaključujući razgovor Nikola Božić govori i o tome koliko je važno da nastavnici koriste interesantne izvore informacija, da organizuju interaktivnu komunikaciju, ali i da učenike i studente organizuju u grupe kako bi kroz timski rad lakše savladavali gradivo, ostajali posvećeni temi i uspešno rešavali postavljene probleme, a da se kroz vršnjačku komunikaciju, dok je nastavnik samo mentor ili moderator rada, može mnogo toga naučiti na interesantan način.

Ceo intervju programskog direktora Istraživačke stanica Petnica za Nacionalnu geografiju možete pročitati na linku: https://www.nationalgeographic.rs/vesti/15617-neformalno-obrazovanje-u-vreme-epidemije.html