Intervju sa Zoranom Pomoriškim, projekt-menadžerom Bioelektre
Dobar dan!
Mi smo učesnici Prirodnjačkog kampa Botoš 2018. koji od 20- 23. 8. 2018.organizuje Regionalni centar za talente Zrenjanin. Prema programu kampa imamo zadatak da se upoznamo sa bionerganom, njenim načinom rada, perspektivom i značajem ovakvog načina proizvodnje električne i toplotne energije. U tom cilju molimo Vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja.
Molim Vas da se predstavite.
Dobar dan! Ja sam Zoran Pomoriški, projekt-menadžer u firmi Bioelektra iz Botoša.
Šta je bioelektrana?
Bioelektrana je postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije iz zelenih obnovljivih izvora.
Da li možete da nam objasnite kako radi bioelektrana?
To je postrojenje koje koristi različite otpadne materije i biljke koje sadrže organsku i organsku suvu materiju. Biogasno postrojenje uz pomoć bakterija u fermentoru razlaže biomasu pri čemu se oslobađa biogas, metan koji se dovodi do motora sa unutrašnjim sagorevanjem gde se njegova hemijska energija pretvara u toplotnu energiju. U motoru se toplotna energija pretvara u mehaničku koja pokreće generator u kom se mehanička energija pretvara u električnu energiju. U tom procesu nastaju dve korisne energije, električna i toplotna.
Koje su karakteristike Botoške bioelektrane?
To je četvrta po redu izgrađena bioelektrana u Srbiji. Kapacitet joj je 600kW, sa planom da se sledeće godine proširi na 990kW, dakle skoro 1MW. Botoška elektrana prevashodno koristi silažu raži i kukuruza. Koristi i otpadne materije koje kupujemo od jedne firme koja se bavi sakupljanjem i preradom otpada. To je uglavnom otpad iz prehrambene industrije, najčešće iz ugostiteljskih objekata. Taj otpad se prerađuje i nama se prodaje. Mi taj otpad, zajedno sa biomasom, koju proizvodimo na našim njivama koristimo za proizvodnju električne i toplotne energije.
Zbog čega je bioelektrana izgrađena baš u Botošu?
Elektrana je izgrađena baš ovde iz par razloga. Jedan od razloga je što se naša kompanija bavi poljoprivredom, njeno sedište je u Botošu, ona tu i radi i posluje. Drugi aspekt nije komercijalne prirode. Botoš je moje rodno selo i rodno selo mog oca, koji je direktor ove kompanije. Njegova želja je bila da jedno ovakvo postrojenje i ovakvu investiciju dovede u svoje rodno mesto, Botoš.
Za Botoš je dobro što je jedno od prvih pet sela koje je ovakvo postrojenje dobilo. Botoš je pogodan za ovakvu vrstu investicije budući da je pretežno poljoprivredno mesto, gde postoji dosta zelene materije, a u blizini je Zrenjanina, jednog velikog grada. U Zrenjaninu postoji prehrambena industrija i sekundarni prehrambeni otpad kojim možemo da se snabdevamo i prozivodimo struju, rešavajući dva problema, otklanjamo otpad i čuvamo prirodu, proizvodnjom električne energije na ekološki način. Biogas se danas koristi u svetu. To je prevashodno značajno za rešavanje problema otpada, čak više nego za proivodnju električne energije.
Možete li nam reći čija je ovo tehnologija?
Tehnologija za koju smo se opredelili je holandska. Kompanija Host iz Enšedea, je u Holandiji, ali i u celoj Evropi lider u proizvodnji biogasnih postrojenja. Ova tehnologija omogućuje da naša kompanija kao njen korisnik bude dosta fleksibilna i samim tim možemo da se prilagodimo nekim novim imputima i sirovinama.
Ko je gradio bioelektranu?
Gradila ju je holandska fima Host. Bilo je podizvođača iz Nemačke, ali i iz naše zemlje. U zajedničkoj saradnji uspeli smo da izgradimo ovo postrojenje.
Koliko se dugo gradila ova bioelektrana?
Biolektrana se gradi u proseku između 9 i 12 meseci. Najduže se čeka motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji se pravi u Nemačkoj, pa se posle doprema do Srbije. On se čeka 6 meseci. To je motor u agregatu koji još sadrži i generator. On se tamo sklapa, ugrađuju mu se softveri. Zatim mi idemo u Nemačku da proverimo na licu mesta kako on funkcioniše, oni ga tamo stavljaju u test mod, potom ga šalju u Srbiju, dolaze njihovi ljudi i montiraju ga.
Koliko energije dnevno proizvede bioelektrana?
Biolektra proizvede 600kW na sat, to jest 14 400kW na dan.
Na samom fermentatoru ugrađeni su motori. Kakva je njihova funkcija?
To su elektromotori koji pokreću mešače. Ova tehnologija je jedna od najboljih upravo zbog tih mešača. Mi imamo 3 mešača. Jedan se nalazi na samom dnu, jedan na sredini, jedan je sa pedalama, dva su sa kašikama. One prevrću biomasu na određenoj temperaturi i tim mešanjem se uspostavljaju 4 procesa. Poslednji je metanogeneza koja na kraju stvara biogas metan. Mešači su jako bitni, jer bez njih biomasa u fermentatoru stoji, bakterije ne mogu da izađu na površinu i ne može se pokrenuti proces razlaganja.
Kako se održava pritisak od 5mbar?
Kupola na vrhu fermentatora je dupla membrana. Donja kupola je ta koja skuplja gas. Pritisak tog gasa je 5mbar, on se sam stvara i održava taj pritisak. Kada tog gasa ne bi bilo membrana bi se zaljuljala, što nam se par puta i desilo.
Kakvi su vam razvojni planovi?
Planiramo proširenje postrojenja sa 600kW na 990kW i dogradnju još 600kW do 2019. ili 2020. godine, u zavisnosti od mogućnosti. Tako ćemo da zaokružimo naš kapacitet na 1,6MW. Ovo proširenje od 600kW uradilo bi se u blizini kao zasebna elektrana, ali tehnološki potpuno odvojena od ove postojeće.
Koliki procenat stanovnika sela se može snabdeti energijom iz bioelektrane?
Mogu vam reći da 1MW može da greje površinu od 7000m2. U zavisnosti od toga kolika je prosečna potrošnja toliko se domaćinstava može snabdeti. To je otprilike trećina sela. Mi, kao kompanija, nemamo pravo da struju prodajemo direktno potrošačima. Mi imamo potpisan ugovor sa EPS-om. Struju predajemo na njihovu mrežu.
Mogla bi tako i škola da se snabdeva energijom?
Da, ali pošto mi nemamo pravo na isporuku električne energije mi smo se odlučili da to radimo sa toplotnom energijom. U saradnji sa Nemačkom agencijom Giz napravili smo studiju. Giz je nemačka agencija za međunarodnu saradnju, pri nemačkoj Vladi. U poseti nam je bio državni sekretar za zaštitu životne sredine iz nemačke pokrajine Baden-Virtemberg. To je bilo u okviru delegacije ove pokrajine, koja je ovog proleća posetila, našu Vladu, predsednika i naše zvaničnike. Budući da Giz sa nama sarađuje na tom projektu, državni sekretar je odlučio da dođe ovde, upozna se sa postrojenjem, vidi šta mi radimo i pruži nam podršku.
Kada završimo taj 1,6MW projekat mi bismo zagrevali šest javnih objekata u Botošu: obdanište, osnovnu školu, dom zdravlja, policijsku stanicu, vatrogasni dom, fiskulturnu salu i hotel. Ovim projektom bi se stekla ekonomska isplativost i mogućnost da hotel ponovo oživi i vrati se u funkciju. Tako ćemo na trasi toplovoda, toplotnom energijom snabdeti i privatna domaćinstva. Trasa toplovoda bi bila postavljena odavde do centra sela u dužini od 1300m.
Kolika je ta investicija?
Investicija je u vrednosti od 500 000 evra. Vrednost bi bila dovoljna da se projekat završi, da se toplovod instalira, postave cevi i priključci.
Da li vi, kao firma koja se bavi i agrobiznisom, planirate da podignete plastenike u blizini bioelektrane i bavite se povrtarstvom?
Postoje dva koloseka koja su realna za upotrebu toplotne energije. To je upotreba u smislu izgradnje toplovoda i zagrevanja sela i u smislu izgradnje plastenika. Prema našoj računici, sa 1MW možemo da grejemo otprilike 3000m2 plastenika. Ali mi smo ipak više okrenuti projektu sa toplovodom, mada ako on ne uspe okrenućemo se realizovanju ove priče o plastenicima.
Ovde se ljudi više bave proizvodnjom standardnih biljnih kultura kao što su pšenica, kukuruz, šečerna repa, suncokret. One ne iziskuju zagrevanje ili neki dodatni posao. Ako biste realizovali taj projekat sa plastenikom, postali biste primer ostalima.
Pa da, imamo u planu neki manji deo, ali zasad nam je primarni cilj toplovod. Već smo duboko zagazili, sve smo to isprojektovali, napravili tehno-ekonomsku analizu. Ali jedan deo toplotne energije koji se ne bi koristio za zagrevanje bio bi slobodan za izgradnju nekog omanjeg plastenika koji bi služio kao neko ogledno polje. Ono što je jedna od naših komparativnih prednosti je ta što sarađujemo sa Holandijom, koja je uprkos svojoj veličini, lider u oblasti poljoprivredne proizvodnje u svetu.
Koje struke su potrebne za rad u ovakvom postrojenju?
Ovde bi mogao da radi neko ko završi elektrotehnički fakultet. On bi mogao da bude direktor ovog postrojenja. Svako postrojenje preko 1MW zahteva, ono što Vlada Republike Srbije naziva, veliku energetsku licencu. Ovakvo postrojenja mora da ima dipl. inženjera elektrostruke sa svim položenim ispitima da bi moglo da dobije pečate i svu potrebnu dokumentaciju. Ukoliko želite da koristite toplotnu energiju, a imate postrojenje preko 1MW, onda vam treba i sedam kvalifikovanih radnika – tri sa završenom srednjom mašinskom školom, tri sa završenom elektrotehničkom srednjom školom.
Imamo Biogasno udruženje koje broji preko 50 članova. Mi, kao firma Bioelektra, sarađujemo sa FTN-om u Novom Sadu, koji ima poseban departman za biogas, gde sva biogasna postrojenja rade svoje analize, dobijaju savete i organizuju stručne panele. Oni kao fakultet primaju asistente, sada već neke njihove naučne saradnike u tome. Pored toga, imamo odličnu saradnju sa ETF-om u Beogradu, sa profesorom Rajakovićem sa departmana za automatiku, ali sa njima više sarađujemo oko toplovoda. Oni imaju jedan projekat sa EU na koji su nas pozvali. Projekat se zove CoolHeating, to su ti distributivni daljinski sistemi za grejanje. Ukoliko bismo uspeli da realizujemo ovu našu investiciju u toplovod, Botoš bi bio prvo selo u Srbiji sa daljinskim grejanjem.
Videli smo da ovaj tehnološki proces prati IKT, to jest veliki deo ovog procesa prate računari. Predpostavljamo da imate potrebu za IKT stručnjakom.
Tako je. Imamo potrebu i za informatičarem. Sada imamo dva lica koja znaju da rukovode informacionim sistemima. To jesu, u neku ruku, komplikovani procesi za izgradnju i proizvodnju, ali nije to toliko teško za upravljanje. Pretpostavljam da će se kod nas u Srbiji pojaviti neki IT stručnjaci, budući da se IT razvija velikom brzinom, koji će ponuditi neka svoja rešenja u ovoj oblasti. Na primer, u susednim zemljama, Hrvatskoj i Sloveniji, imaju svoje mlade inženjere koje unajme i oni vode proces od početka do kraja.
Daljinski?
I daljinski, ali ih unajmljuju i kao konsultante. Recimo, investitor koji ima dovoljno novca, ali nema dovoljno znanje, unajmi nekog stručnjaka koji ima iskustva u toj oblasti. Upoznao sam jednog mladog čoveka iz Slovenije koji se ozbiljno time bavi. On preuzima proces izgradnje celog biogasnog postrojenja. Naravno, uzima podizvođače jer neće sam proizvoditi svaki deo, ali se generalno njegove zamisli sprovode u delo. Nadam se da će većina sela primeniti tu tehnologiju kod sebe.
To može veoma dobro da se primeni i kroz zadrugarstvo koje je kod nas zamrlo. Imamo jedan dobar primer u Srbiji, u selu Verušić kod Subotice. Jedanest lokalnih poljoprivrednika se udružilo i odlučilo da napravi jedno postrojenje od 1MW. Takođe su dobili podršku od nemačke agencije Giz. Nama kao udruženju je to bilo zanimljivo, pa smo stali iza njih i podržali ih u smislu koraka ka realizaciji i pružanja informacija o problemima sa kojima smo se svi koji smo gradili susretali. Ovo je isto jedan od primera na koji način biogas može da podstakne neke druge delatnosti. Ta zadruga je uspešno napravljena i trenutno rade na projektima. Nadam se da će njihov projekat zaživeti. Svaki poljoprivrednik, na osnovu toga koliko je uložio, dobiće svoj deo dobiti od toga.
Da li imate da nam kažete još nešto što Vas nismo pitali?
Ovakve investicije su višestruko korisne za mesto u kome se prave, naročito ako se realizuju u ruralnim sredinama. Republika Srbija ima veliki problem sa odlaskom mladih ljudi sa sela, koja se gase. Ove investicije su greenfield investicije u seoska mesta koja zapošljavaju ljude. Mi trenutno imamo 5 zaposlenih. Možda deluje malo, ali u selu od 1800 stanovnika i to nešto znači. Svake godine ugovaramo 100ha, što raži, što kukuruza, što nekih drugih biljnih kultura, sa lokalnim poljoprivrednicima koje kroz ovakve procese upošljavamo. Ukoliko se toplovod izgradi, tu postoji mogućnost da privatna domaćinstva toplotnu energiju koriste u svojim dvorištima, što za grejanje samih domaćinstava, što za pokretanje nekog porodičnog biznisa. Recimo grejanje plastenika, staklenika što je vrlo interesantno jer su cene povrća zimi mnogo skuplje nego leti budući da ga nema.
Svet u kojem danas živimo i revolucija kroz koju prolazimo je upravo ta revolucija zelene energije gde sve razvijene svetske zemlje razmišljaju u tom pravcu. Čak i ako postoje neki disonantni tonovi od nekih većih zemalja, unutar samih zemalja sami ljudi i privreda se trude da idu u korak sa time. Cilj zacrtan 2015. u Pariskom-klimatskom sporazumu gde je i Srbija jedan od potpisnika, je da se ne dozvoli povećanje globalne temperature više od 2ºC godišnje. Izuzetno je važno preći sa fosilnih goriva na obnovljive izvore – vetar, solarnu energija, biogas, geotermalnu energiju – da bi se planeta sačuvala.
Želimo da Vam se zahvalimo što ste nas danas primili i upoznali nas sa radom bioelektrane. Želimo vam uspešan rad!
Hvala! Hvala vama što ste bili.Uvek ste dobrodošli.
SVE JE FIZIKA Miša Bracić |