Prvi put sam o pokvarenum tranzistorima čitao početkom 2011. godine (http://www.federalspace.ru/main.php?id=2&nid=15433). Tekst je preneo zvanični sajt “Roskosmos”-a, što mu daje posebnu težinu. Sagovornik novinara je bio akademik RAN Михаил Маров, jedan od projektanata letova na Mars i Veneru, čiji su stavovi, po logici stvari, za respekt. Otuda se moj komentar ne odnosi na, inače dobar, tekst (temu) D.Dragovića, već na "nešto drugo".
Zašto se M.Markov baš tada “javio” sa tom temom? Zašto je taj tekst (indirektno) podržan od “Roskosmos”-a? Pri tome M.Markov doslovno kaže “mi smo ruski ljudi, nikada nismo imali odnos prema kvalitetu kao na Zapadu. I danas u nizu grana glavni instrument naše tehnologije često je malj (кувалда), a elektronika je osetljiva stvar”.
U ruskim sredstvima javnog informisanja ima i drugih mišljenja. Isti taj tranzistor KT 312 je besprekorno radio u ruskoj vojnoj tehnici, ali u uslovima vazduha. A u uslovima vakuma? Uslova vakuma, navodno, u kosmičkim aparatima nije ni bilo jer su elektrokomponente bile u hermetičkim kapsulama sa inertnim gasom (iznutra) ili zalivene voskom. Zamena zlatnih provodnika aluminijumskim dovela je do oksidacije. Od čega su oksidirali? Inače, Rusija je u to vreme imala veoma velike zlatne rezerve, ili prevedeno na običan jezik, zlata. I danas se pravi “zlatni KT 312” i košta oko 1$.
Malj
- Detalji
- Kategorija: Komentari