Ričard Dokins SLEPI ČASOVNIČAR 410 strana Cena kod izdavača 1190 dinara Cena preko AM: 1090 dinara (u cenu su uračunati troškovi pakovanja i isporuke) PORUČITE knjigu "Slepi časovničar"

U poglavlju 2 detalj­nije raspravljam o konkretnom primeru – „radaru“ slepih miševa koji je otkriven mnogo nakon pejlijevog vremena. a u ovo, prvo poglavlje dodao sam jednu ilustraciju oka i dva uvećanja detalja (oh, kako bi se pejliju dopao elektronski mikroskop!). U gornjem delu slike prikazan je presek oka. ovaj nivo povećanja prikazuje oko kao optički instrument. sličnost s fotoaparatom je očigledna. Dijafragma dužice odgovorna je za stalno prilagođavanje blende, f-stop vrednosti.

Sočivo, koje je zapravo samo deo složenog sistema sočiva, odgovorno je za promenjivi deo fokusiranja. Fokus se menja stiskanjem sočiva pomoću mišića (ili, kod kameleona, pomeranjem sočiva napred-nazad, kao u fotoaparatu). slika pada na mrežnjaču u zadnjem delu oka i pobuđuje fotoćelije.

Srednji deo na slici prikazuje uvećani detalj s mrežnjače. svetlost dolazi sleva. Ćelije osetljive na svetlost (fotoćelije) nisu prve na šta svetlost pada – one su uvučene i okrenute od svetlosti. na to čudno svojstvo vratiću se kasnije. svetlost prvo pada na sloj ganglijskih ćelija koje čine „elek­tronski interfejs“ između fotoćelija i mozga. Uloga ganglijskih ćelija je sofisticirana predobrada informacija pre nego što se isporuče mozgu, pa reč interfejs možda nije sasvim odgovarajuća. verovatno bi bilo priklad­nije nazvati to satelitski računar. Žice ganglijskih ćelija preko površine mrežnjače dolaze do žute mrlje u kojoj prolaze kroz mrežnjaču i čine glavnu spojnicu s mozgom – optički nerv. elektronski interfejs sastoji se od preko tri miliona ganglijskih ćelija koje prikupljaju podatke od oko 125 miliona fotoćelija.

Na dnu slike je uvećana jedna optička ćelija – štapić. Dok gledate finu arhitekturu te ćelije, imajte na umu da se takva složenost ponavlja 125 miliona puta u svakoj mrežnjači. Slična složenost se ponavlja hiljade milijardi puta na drugim mestima u telu. Broj od 125 miliona fotoćelija otprilike je 5000 puta veći od broja vidljivih tačaka na fotografiji u kva­litetnom časopisu. presavijene membrane s desne strane prikazane foto­ćelije čine strukturu koja upija svetlost. one su slojevite pa stoga foto­ćelija efikasnije hvata fotone – fundamentalne čestice od kojih se sastoji svetlost. Ako prva membrana ne uhvati foton, uhvatiće ga druga i tako dalje. Zbog toga neke oči mogu da detektuju i samo jedan foton. naj­brže i najosetljivije fotoemulzije valja da imaju 25 puta više fotona kako bi zabeležile tačku svetlosti. objekti u obliku pastila u srednjem delu ćelije većinom su mitohondrije. osim u fotoćelijama ima ih i u većini drugih ćelija. svaka se može smatrati hemijskim postrojenjem koje, da bi isporučilo svoj krajnji proizvod, to jest upotrebljivu energiju, prera­đuje više od 700 hemijskih supstanci u dugačkim, prepletenim montaž­nim trakama razapetim na površini ovih izuzetno složenih unutrašnjih membrana. globula na levoj strani slike 1 jeste jezgro. ono je odlika svih životinjskih i biljnih ćelija. svako jezgro, kao što ćemo videti u poglavlju 5, sadrži digitalno kodiranu bazu podataka koja je, po sadržanim infor­macijama, veća od svih trideset tomova Enciklopedije Britanike. Ta brojka se odnosi na samo jednu ćeliju, a ne na sve ćelije u telu zajedno.

Štapić na dnu slike je samo jedna ćelija. Ukupan broj ćelija u telu (čoveka) iznosi oko deset hiljada milijardi. Dok jedete odrezak, vi razrezu­jete ekvivalent više od sto milijardi primeraka Enciklopedije Britanike.