Članak je preuzet iz Astronomije br. 13

Postavljeno je više od sto raznih teorija o nestanku dinosaurusa do sada, ali većina ih je danas odbačena. Neki naučnici su smatrali da su dinosaurusi nestali zato što su mali sisari, koji su tada živeli, jeli jaja dinosaurusa. Međutim to bi značilo da je broj tih sisara bio velik, a činjenica je da su sisari bili retki tokom vladavine dinosaurusa, pogotovu krajem Krede. Pored toga dinosaurusi i sisari su živeli zajedno tokom mnogo miliona godina, zajedno se pojavivši krajemTrijasa. Pa ako su sisari pojeli toliko jaja dinosaurusa, zašto dinosaurusi onda nisu nestali ranije?

Drugi naučnici rešenje misterije nestanka dinosaurusa su videli u navodnom povećanju toplote i zračenje Sunca što je prouzrokovalo slepilo kod dinosaurusa, te su oni stradali usled izgladnelosti, nesreća i nemogućnosti da se pare. Međutim, ne postoje nikakvi dokazi da je tada došlo do ikakve povećane radijacije sa Sunca, ili bilo kakve promene u aktivnosti Sunca.

Bolest je takođe predložena kao razlog nestanka dinosaurusa, ali je teško zamisliti bolest koja bi usmrtila samo dinosauruse, poštedevši druge životinjske vrste.

Predložene su i mnogo bizarnije teorije, od toga da su dinosauruse ubili vanzemaljci, pa do teorije da je evolucija cvetnih biljaka dovela do umiranja dinosaurusa od konstipacije.

Ni jedna od ovih ideja nema osnove u naučnim činjenicama. Većina tih teorija ne računa na činjenice da su mnoge druge životinje takođe nestale krajem Krede.Umoru, mnoge vrste riba, korala i školjki su nestale, zajedno sa morskim reptilima i mnogim mikroskopskim životinjama. Svaka teorija koja pokušava da pruži razlog za izumiranje dinosaurusa mora da objasni i kako je dati uzrok uticao i na druge životinje u isto vreme.

Naučnici su uočili nekoliko putokaza u fosilnim zapisima izumiranja sa kraja perioda Krede. Ni jedna životinjska vrsta teža od 50 kilograma nije preživela period u kojem su izumrli dinosaurusi. Ovo sugeriše da se nešto dogodilo u lancu ishrane širom planete, nešto što je najviše uticalo na velike, kopnene životinje za čiji opstanak je bila nužna velika količina hrane. Takođe, sve ove velike životinje nisu nestale u potupno istom vremenskom periodu. Neke grupe, kao vodeni reptili, su nestali nekoliko miliona godina pre kraja perioda Krede, dok se fosili drugih grupa, kao što su dinosaurusi i amoniti,mogunaći u stenju koje datira sa samog kraja „vremena dinosaurusa“.

Pored ovoga, činjenica je da su neke grupe dinosaurusa bile u opadanju tokom nekoliko miliona godina pre nego što su napokon nestale. Na samom kraju perioda Krede ostalo je svega nekoliko grupa dinosaurusa, uključujući Tyrannosaurusa i Triceratopsa i, možda, nekoliko ranih vrsta ptica koje su evoluirale od dinosaurusa. Kako sve ove činjenice zajedno mogu da pruže objašnjenje izumiranja?

Zašto su izumrli

Doskora, većina naučnika je tražila jedan jedini događaj koji bi mogao prouzrokovati tragičan kraj brojnih životinjskih vrsta. Ali sve je očiglednije da je nekoliko različitih faktora prouzrokovalo pad brojnosti i konačno nestajanje dinosaurusa i drugih životinjskih vrsta koje su zajedno sa njima delile planetu.

Planeta je prošla kroz velike promene na kraju perioda Krede uključujći odvajanje kontinenata, zahlađivanje klime i transformaciju vegetacije. Moguće je da su se dinosaurusi teško privikavali na ove promene uslova za život. Ali ipak, morali bi postojati i drugi, mnogo katastrofalniji faktori koji bi prouzrokovali tako dramatično izumiranje. Kako se kopno širom planete razdvajalo, udaljavalo i pomeralo ka pozicijama koje imaju danas, promene u okeanskim strujanjima i vetrovima su počele da hlade klimu planete. Cvetne biljke su počele da dominiraju šumama i ravnicama, zamenjujući konifere i ferne koje su tu bile pre njih. U geološ kim terminima, ovo je bila serija brzih događaja koji su mogli dovesti do opadanja broja vrsti dinosaurusa tokom poslednjih nekoliko miliona godina Krede. Ali ovaj tip naglih promena ne može biti uzet u obzir kao razlog naglog nestanka preostalih vrsta dinosaurusa i životinja na kraju samom Krede.

Dve katastrofe svetskih razmera su najverovatnije zapečatile njihovu sudbinu. Udar meteorita i erupcija supervulkana. Zemlja je konstantno bombardovana malim česticama stena i prašine iz svemira. Ovi mali objekti obično nestanu u atmosferi pre nego što stignu do površine Zemlje. S vremena na vreme neki veći meteorit preživi pad kroz atmosferu i dospe do površine planete. Većina meteorita je mala, ali neki su ogromni i mogu svojim padom izazvati katastrofu. Dokazi ovih udara se vide u obliku velikih kratera još uvek vidljivih na površini planete. Meteoriti sadr- že velike količine metala iridijuma i pronalazak velikih količina ovog retkog metala u naslagama stenja sa kraja Krede je navelo naučnike na mogućnost da je veliki meteorit svojim padom izazvao izumiranje na kraju perioda Krede. Otkriće velikog meteoritskog kratera delimično na poluostrvu Jukatan u Meksiku, potvrđuje ovu ideju što bi objasnilo i zašto je izumiranje bilo veće na Američkom kontinentu nego bilo gde drugde u svetu.

U otprilike isto vreme, serija jakih vulkanskih erupcija je započ ela u današnjoj centralnoj Indiji. Ove erupcije, koje su trajale konstantno tokom više miliona godina, proizvele su milijarde tona pepela i lave. Lava i pepeo su formirali slojeve stenja nazvane „Deccan Traps“, debelu nekoliko kilometara.

Supervulkan je mogao da izbaci masu gasa i prašine nekoliko kilometara u atmosferu, što bi blokiralo sunčevu toplotu i svetlost, a što bi opet dovelo do naglog pada temperature na Zemlji. Udar meteorita bi izazvao sličan efekat, izbacivanjem velikih količ ina stenja i prašine koje bi ostalo u atmosferi godinama. I to je danas najprihvaćeniji scenario katastrofe s kraja Krede.

Kako se Zemlja hladila biljke su umirale i veliki biljojedi su ostali bez hrane. Počeli su da umiru od gladi, a sa njihovim nestankom i mesožderi su ostali bez hrane što je započelo njihov nestanak. Trebalo je svega nekoliko meseci da ceo život na Zemlji bude ugrožen i da sve velike životinje izumru. Do vremena kada se prašina slegla i biljni svet počeo ponovo da se razvija, dinosaurusi su već nestali sa lica planete.

Literatura:

Scientific American „Book of Dinosaurus“
National Geographic „Dinosaurus“
National Geographic „Fethered Dinosaurus“
BBC/Haynes „Walking with the Dinosaurus“
Jack Horner „Dinosaurus Lives“
grupa autora „Rock, Fossils and Dinosaurus“
Steve Parker „The Complete Guide to Dinosaurus“