Astrobiolozi vole kopernikanski obrt. U njihovim predavanjima gotovo uvek dođe momenat kada kažu: „Uostalom, tome nas uči kopernikanski obrt“. Ili umesto „obrt“ kažu „revolucija“. A šta je to kopernikanska revolucija, tj. obrt, znaju svi intelektualci još od zabavišta. 

Dakle, pre Nikole Kopernika neprikosnovena istina je bila da je Zemlja u centru celog nebeskog svoda, a Sunce, planete i ostalo se okreće oko nje. Drukčije se nije moglo ni zamisliti, niti se razmišljalo o tome. A ako bi se baš i našao neko ko je imao drukčiju predstavu o kretanju nebeskih tela, za tog bi se govorilo da je sišao s uma, da je jurodiv ili bi ga bacili na teške muke dok ne bi shvatio svoju zabludu. 

Ali promene su se, iako otužno sporo, ipak dešavale i znanje prikupljao čak i u srednjem veku pa je Nikola Kopernik (1473-1543) već mogao da istakne mogućnost da je u središtu nebeskog svoda ipak Sunce, a ne Zemlja. Nije mu se ništa desilo, možda i zato što je svoju teoriju objavio već teško bolestan, pred sam kraj života. Naravno, u stvarnosti sve ovo je bilo mnogo složenije i uzbudljivije, ali za ovaj članak nam to nije potrebno. 

Dakle, to je to. Obrt. Revolucija, kopernikanska. U centru je Sunce, a ne Zemlja. I ta sentenca se, počev od prošlog veka, često koristi kada se želi reći nešto što je frapantno, kada se neko ranije mišljenje ili učenje iz korena menja. „E nije vam Zemlja u centru nego…“ itd. 

Astrobiolozi su ovo značenje kopernikanskog obrta od konstatacije da je nešto drukčije nego što smo mislili, preokrenuli u dokaz. Pa kažu: eto ranije smo mislili da Zemlja ima specijalan položaj u svemiru, da je jedinstvena, a kopernikanski obrt kaže da to nije tačno. Znači, života ima svuda po vasceloj vaseljeni. 

Ili recimo, hipoteza o retkoj Zemlji je baš uzdrmala uverenje astrobiologa da je svemir pun života. Ta hipoteza navodi mnoge dokaze da je složeni višećelijski život u svemiru redak (pa u našoj galaksiji možda postoji samo jedan jedini visoko razvijeni život - ovaj naš). Ova hipoteza je objavljena u knjizi „Rare Earth: Why Complex Life Is Uncommon in the Universe“ 2000. godine pa već ima neku svoju istoriju. U početku su astrobilolozi bili zbunjeni, a zatim su neke argumente hipoteze uspeli da dovedu u sumnju, pa sad kažu: „Da, postoji ta teza, samo vidite, neki njeni argumenti su otpali“ – na osnovu čega oni potpuno odbacuju celu hipotezu (mada, dok postoji i jedan jedini argument, ta hipoteza se drži). I onda dodaju u završnici: „Sem toga, znate, za kopernikanski obrt“. Nije Zemlja ništa posebno, nismo u centru svemira kako smo mislili, pa ni Sunce nije posebno. Znači, svemir vrvi od života. Tako, uprošćeno, oni rezonuju. 

Zemlja jeste jedinstvena i posebna

Čini se da astrobiolozi proizvoljno tumače sličnost i različitost nekog tela, kako im kada odgovara. Sami prema svojim potrebama određuju šta je slično i zatim kreću u statistiku, mada je i ta statistika proizvoljna. Kažu: ako oko svake zvezde ima bar jedna Zemlji slična planeta onda ima bar desetine miliona nastanjenih planeta. 

Ima nešto zanimljivo sa tim „slično“. Jer, i svi ljudi su slični. Do sada je na Zemlji živelo 100 milijardi ili nešto više ljudi i svi su slični. Ipak, u celoj istoriji čovečanstva postojao je samo jedan jedini Miroslav Krleža, jedan jedini Leonardo, Sokrat ili Tolstoj. I samo je jedan jedini Bajaga i nikad više se neće ponoviti. I svaki od tih ljudi, i svako od nas je jedinstvena osoba. Nema istih. Isto tako postoji samo jedna i jedina Zemlja. Može da bude milijardu milijardi Zemlji, ali opet ni jedna neće biti ista kao ova naša. Jer na „istost“ ne utiče samo reljef i struktura planete, već i njena okolina. I ne može čovek iz 15. veka da bude isti kao današnji čovek. U 15. veku nije bilo aviona, automobila ni interneta.

Ne kažem ja da u svemiru nema inteligentnih vanzemaljaca. Možda ih zaista ima na milione, ali ne možemo naša verovanja u njihovo postojanje da zasnivamo na tome što smo nekada mislili da je Zemlja centar svega, pa onda ispalo da ona to nije. Ja želim jasniji i ubedljiviji argument od toga.