Do sredine 1900-ih, globalna populacija je rasla strmom uzlaznom putanjom. Dok je veći deo ovog rasta bio koncentrisan u Kini i Indiji, očekuju se da će sledeći talas rasta dogoditi u Africi. Od 2019. godine, na primer, prosečna žena u Nigeru imala je preko šestoro dece tokom svog života.

Na suprotnom kraju ovog spektra nalaze se brojne zemlje u kojima se smanjuje broj stanovnika. Da bismo rasvetlili ovaj pomalo iznenađujući trend, prikazujemo kartu sa 20 zemalja sa njbržim padom broja stanovnika. Nažalost mi smo među njima kao i zemlje u našem okruženju.

Najsiromašnije zemlje Evrope su izguble 20% svog stanovništva u odnosu na 1990. god. Za Crna Goru i tzv. Kosovo nema podataka. Sobizrom da smo iz ovih krajeva znamo za pokazatelje smanjenja broja stanovnika i u Crnoj Gori, a sa tzv. Kosova veliku stopu iseljavanja.

Mnoge od ovih zemalja se nalaze u istočnoj Evropi ili blizu nje. Prvo pitanje je stopa nataliteta, koja je prema Petersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju (PIIE) opala od raspada Sovjetskog Saveza. Širom regiona, prosečan broj dece po ženi pao je sa 2,1 u 1988. na 1,2 do 1998. godine. Stope nataliteta su se od tada blago oporavile, ali nisu dovoljne da nadoknade smrtnost i iseljavanje, što se odnosi na ljude koji napuštaju svoju zemlju da žive negde drugde.

Proširenjem granica Evropske unije (EU) 2004. i 2007. god. Istočna Evropa je doživela nekoliko talasa iseljavanja. Izveštaj PIIE kaže da je 2016. god. 6,3 miliona istočnih Evropljana živelo u drugim državama EU. Balkan je bio dodatno pogođen ratom na prostoru bivše Jugoslavije što je dovelo do pada standarada, nesigurnosti, smanjenja nataliteta, povećanje mortaliteta i iseljavanja.

Postoje dva odstupanja u ovom skupu podataka koji se nalaze daleko od Evrope.

Japan. Stopa nataliteta je kontinuirano opadala od 1970. godine. A od 2010. ukupna populacija zemlje počela je da se smanjuje. Sudeći po brojevima, situacija izgleda strašna. U Japanu su 2021. godine rođene 811.604 bebe, dok je umrlo 1,44 miliona ljudi. Kao rezultat niske stope nataliteta, ova ostrvska država takođe ima najvišu prosečnu starost na svetu sa 49 godina. Japanska vlada je uvela različite socijalne programe kako bi decu učinila privlačnijim, ali izgleda da oni ne dosežu do uzroka problema. 

Kuba. Stopa fertiliteta na Kubi od 1,7 dece po ženi je najniža u regionu Latinske Amerike. Može se uporediti sa zemljama poput Meksika (2,2), Paragvaja (2,5) i Gvatemale (3,0). Useljavanje na Kubu je neverovatno nisko u poređenju sa njenim susednim zemljama. Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, imigranti čine samo 0,1% njenog ukupnog stanovništva

Kada je u pitanju Evropa, jasno je da je promena geopolitiče ravnoteže (raspad SSSR, raspad Jugoslavije, proširenje granica EU) negativno uticalo na broj stanovnika u Istočnoj Evropi. Verovatno i stanje na Kubi možemo povezati sa promenom njihovog političkog sistema i sa životnim uslovima.

Danas kada većina ljudi smatra da su glavni problemi, rat, korona, nesigurnost, slabe plate, skupoća, zagađenje, korupcija, nekultura, itd... postoji ozbiljan teško vidljiv neprijatelj, postojano opadanje broja stanovnika, koji može dovesti u pitanje budućnost navedenih naroda i država. Nadajmo se da će život da pobedi i da će negativni trend da se preokrene.

Izvor: Visualizing Population Decline by Country (visualcapitalist.com)