Svoju dalju evoluciju možemo da uzmemo u svoje ruke i usmerimo je u željenom pravcu.

Osamdesetih godina prošlog veka priličan broj naučnika i futurologa, ali i umetnika iz SAD-a počinje da se sakuplja oko jedne radikalno nove ideje koja je vrlo brzo prerasla u ono što danas nazivamo - transhumanistički pokret. Transhumanizam je radikalno novo gledište zasnovano na ideji da evoluciju čoveka možemo ubrzati i usmeriti u željenom pravcu, a u smislu povećanja čovekovih mentalnih i fizičkih sposobnosti uz upotrebu najnovijih naučno-tehničkih dostignuća poput genetskog inžinjeringa i nanotehnologije. Dakle pokret afirmiše potrebu za poboljšanjem čoveka preuzimanjem evolucije u sopstvene ruke tj. prelaskom u tzv. "samodizajnirajuću fazu" evolucije što bi samim tim dovelo do toga da čovečanstvo otvori i novu stranicu  u istoriji ljudske vrste. Sami transhumanisti definišu svoj pokret na sledeći način:

T-101-NEMANJA-OBRADOVICcrop
Početak ili kraj?
Nemanja Obradović

1." Intelektualni i kulturni pokret koji afirmiše mogućnost i poželjnost suštinskog poboljšavanja ljudske situacije kroz primenu razuma, posebno korišćenjem tehnologije da se uspori ili eliminiše starenje i ogromno povećaju ljudske intelektualne, fizičke i psihološke sposobnosti".

2." Istraživanje posledica, obećanja i potencijalnih opasnosti korišćenja nauke, tehnologije, kreativnosti i drugih sredstava da se prevaziđu temeljna ljudska ograničenja."

Iako na prvi pogled deluje da kada govorimo o transhumanizmu mislimo na ambiciozni poduhvat za daleku budućnost već i na sadašnjem stupnju razvoja čovečanstva jasno se naslućuju korenite promene koje neke grane nauka unose u naše živote. Gotovo da je neizbežno, da će sve veći razvoj nanotehnologije u dogledno vreme omogućiti da kontrolišemo u potpunosti sve procese u organizmu što će posledično voditi ka eliminaciji bolesti i znatnim usporenjem starenja. Daljom kombinacijom nanotehnologije i genetskog inžinjeringa, koji je u ekspanziji, bićemo u prilici da svoje intelektualne i fizičke karakteristike dovedemo do maksimuma ili možda i do granica do kojih danas nemožemo ni zamisliti. Ako svemu tome dodamo i napredak u razvoju veštačke inteligencije i otvorenu mogućnost da u doglednoj budućnosti razvijemo samosvesni veštački um, koji će u kombinaciji sa našim saznajnim moćima na revolucionarno novi način da opisuje svet koji nas okružuje, jasna je veličina i značaj fundamentalnih promena koje ovaj pokret nosi sa sobom. Argumenti transhumanista su jasni: nalazimo se na nivou razvoja kada možemo svoju dalju evoluciju da preuzmemo u svoje ruke i usmerimo je u željenom pravcu. Naime, imajući u vidu da se npr. ljudska inteligencija neznatno povećala od kamenog doba do današnjih dana zbog čega bismo čekali još čitave milenijume na neznatno poboljšanje inteligencije kada to možemo znatno ubrzati. Slično je i sa mnogim drugim fundamentalnim ograničenjima Homo Sapiensa.

Međutim, da ne bismo suviše uskogrudo shvatali sam transhumanizam treba imati u vidu da se on ne razmatra samo kroz individualni aspekt, na koji smo se ovde uglavnom zadržali, već je mnogo ambiciozniji i razmatra se kroz više sfera. Tako gledano kroz globalnu sferu on obuhvata: veštačku i raspodeljenu inteligenciju, razvoj posthumane civilizacije, tehnološku singularnost, širenje života univerzumom i omega tačku; zatim kroz kulturološku sferu razmatra se kroz: transhumanu umetnost, pisanje, filozofiju, sociologiju, matematiku, futurologiju, lingvistiku, terminologiju i zabavu; kao i
kroz tehnološku sferu koja obuhvata: biotehnologiju, nanotehnologiju, kosmičku tehnologiju i kolonizaciju, kompleksne sisteme, napredne računare, informacioni menadžment, "megascale" inžinjering i prostor-vreme inžinjering.

U sadašnjoj upotrebi transhumanizam i ono što bismo mogli nazvati ''trans-čovek'' se odnosi na tranzitivni oblik između humanizma i posthumanizma ili između Homo Sapiensa i Homo Perfectusa ili post-čoveka. Šta bi onda bio post-čovek?! U posthumanizmu bi "post-čovek" mogao na toliko radikalan način da promeni i sebe i okolinu u kojoj živi da najverovatnije ni jedna naša današnja pretpostavka neće biti uspešna. Ono što smeli futurolozi predviđaju kao mogući scenario je da će posthumani umovi biti u mogućnosti da razmenjuju sećanja i iskustva direktno i da će na taj način sama komunikacija dobiti posve drugačije dimenzije. Posthumani umovi, napredne kognitivne arhitekture, najverovatnije će uključiti nove oblike čula koja će im omogućiti veću svestnost i razumevanje čitavog univerzuma.

Ali kako svake radikalno nove ideje povlače za sobom i negativne konsekvence osvrnućemo se i na potencijalne argumente protiv transhumanizma. Naime i sami transhumanisti razmatraju potencijalne opasnosti upotrebe nauke u ove svrhe i pozivaju na opreznost. . Kad se jednom pojavi ovako "poboljšan čovek" to može biti veliki problem, a najčešće navođeni argumenti protiv transhumanizma su:

1. Hubris "Playing God" argument koji se javlja u dve forme: teološku i sekularnu.

Teološku zastupa Vatikan a bazirana je na tome da je navodno nesvojstveno čoveku da zameni pravog Boga. Njihov stav sažet je u izjavi koju je Vatikan dao 2002. godine : "Promena genetskog indentiteta čoveka na taj način da na kraju osoba postane "infrahuman" biće radikalno je nemoralna."

Sekularna forma ovog argumenta bazira se na saznanju da se kloniranje i genetski inžinjering sa zametkom na životinjama sklon greškama i izaziva bitne poremećaje embrionalnog razvoja. Ovaj argument iznosi biolog Stuart Newman koji tvrdi da ćemo upotrebom ovih metoda na humani embrion napraviti neprihvatljiv rizik. Uz to za ovo postoji i zakonska zabrana u mnogim državama i međunarodne konvencije koje su takođe restriktivne u ovom smislu.

2. Argument tzv. "prezira prema mesu" ili "fontana mladosti" argument.
Odnosi se na dogmu transhumanista da će na određenom stupnju razvoja biti moguć "uploading" uma i neka vrsta besmrtnosti na taj način. Filozof Mary Midgley karakteriše ove ideje kao "pseudonaučne snove i proročanstva" povezane sa vizijama o begu od smrti koje su samo hedonističke i nekontrolisane fantazije.

3. Argument trivijalizacije ljudskog identiteta

Bill McKibben tvrdi da je nemoralno da čovek manipuliše sa sopstvenim fundamentalnim aspektima. Odnosno on tvrdi da će takve manipulacije srušiti granice koje obezbeđuju jedinki vrlo značajan sopstveni izbor a takođe čovekov život će biti bez ikakvog smisla u svetu u kome se sve granice mogu tehnološki savladati. On ide i korak dalje pa kaže da bi se trebalo odustati i od korišćenja genetskog inžinjeringa za čisto terapeutske svrhe jer on neizbežno podstiče želju za daljim manipulacijama sa humanim genomom.

4. Argument genetske podele

Biolog Lee Silver i gore navedeni Bill McKibben se slažu da će transhumanizam doneti ozbiljne socioekonomske posledice u društvima gde su podele između bogatih i siromašnih u usponu. Postojaće ogromna disproporcija u dostupnosti tehnika genetskog poboljšanja između bogatih i siromašnih što će na kraju neminovno odvesti u genetsku podelu. Dakle nastaće dvodelno društvo "poboljšanih" i "nepoboljšanih" ukoliko sociodemokratske reforme budu kasnile za primenom metoda za genetsko poboljšanje.

5. Opasnost za moral i demokratiju (Brave New World argument)

Ovde se već iz samog naziva vidi o čemu se radi. Postoji strah da će važne institucije (npr. sudovi) kao fundamentalni oslonci civilizovanog sveta biti onesposobljeni ili uništeni a i da će ljudska etika biti narušena.

6. Dehumanizacija (Frankenstein argument)

Jeremy Rifkin i biolog Stuart Newman se slažu da biotehnologija ima moć da temeljno promeni identitet organizma međutim protiv toga su da se on koristi na ljudima iz razloga što se plaše nejasne granice koja bi nastala između toga da li je neko čovek ili je veštačka tvorevina . Filozof Keekok Lee smatra da bi takav razvoj kao deo jednog ubrzanog trenda u tehnološkoj modernizaciji doveo do pretvaranja "prirodnog" u "veštačko". Sve ovo bi moglo da dovede do ekstrema kao što je proizvodnja i porobljavanje nečeg kao što su humani klonovi, humano-animalne himere i bioroidi.

7. Nasilni eugenizam (Argument eugenetskog rata)

Ovde se navodi eugenetski rat kao najgori mogući scenario. Pojava nasilne genetske diskriminacije podržane od strane države i kršenje ljudskih prava kao što je prinudna "sterilizacija" genetskih defekata i genocid nad "rasama" koje se smatraju inferiornim.

8. Egzistencionalni rizik (Terminator argument)

Najčešće se navodi primer "grey goo" scenarija gde se gubi kontrola nad samoreplikujućim nanorobotima koji uništavaju ceo ekosistem. ili primer iz filma "Terminator". Pristalice ovog argumenta zahtevaju oprezan napredak ili usporeni napredak u "opasnim" područjima kao što je nanotehnologija, AI, nuklearna fizika, genetski inžinjering i sl.

Argumenti protiv transhumanizma će svakako biti prevaziđeni vremenom uz dalji naučnotehnički razvoj, ali kod ovakve temeljne promene kako okruženja u kome živimo tako i sopstvenog genoma neophodan je najveći mogući stepen opreza kako ne bismo ponavljali greške koje smo činili u prošlosti kada smo pokušavali da se poigravamo prirodom.

 

 

Author: Vladica Veličković

Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 16 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 21 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...