Astronautika: istorija

NPO Lavočkin

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: petak, 06 mart 2020 10:02; Autor Draško Dragović

NPO 'LAVOČKIN'

E-knjiga Draga I. Dragovića

Sledećeg meseca će biti tačno 83 godine od kada je osnovana jedna od kompanija bez koje bi istorija svetske kosmonautike bila drastično okrnjena. Kompanija je osnovana davne 1937. godine kao OKB-301, sovjetski biro za konstruisanje. Oktobra 1945. godine, za šefa konstruktorskog biroa dolazi inženjer Semjon Lavočkin. Tokom II sv. rata njegovi klipni avioni su činili okosnicu avijacije Crvene armije, da bi se kasnije, posle rata, prebacili na projektile i mlazne avione. Nakon smrti glavnog inženjera, OKB-301 je podlegao rastućoj moći Vladimira Čelomeja i krajem decembra 1962. postao podružnica OKB-52 №3, koji će godinama biti glavni konkurent Koroljevu. Naročito su postali slavni po uspešnim međuplanetnim sondama za donošenje uzoraka sa Meseca, programu 'Lunohod' i programima 'Vega', 'Fobos' itd. Bivši OKB-301 je 1971. promenio nazim i postao NPO 'Lavočkin'. Početkom 2012, direktori 'Lavočkina' su se suočili s administrativnom kaznom zbog toga što su napravili propuste prilikom dizajniranja računara što je uzrokovalo pad ruskog broda 'Fobos-Grunt'. Ovog leta ih očekuje veliki ispit, jer svi iščekujemo 'ExoMars' koji će nositi ruski lender.

Opširnije: NPO Lavočkin

Write comment (0 Comments)

Sovjetsko istraživanje Venere

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: ponedeljak, 24 februar 2020 10:02; Autor Draško Dragović

SOVJETSKO ISTRAŽIVANJE VENERE

E-knjiga Draga I. Dragovića

Sovjetski program 'Венера', sprovođen od 1961. do 1985, predstavlja istorijski najveći napor koji je jedna zemlja preduzela u proučavanju neke planete. Osnove konstruisanja međuplanetnih letilica i instrumenti za daljinsko proučavanje prvi put su primenjeni baš u misijama 'Венера'. Uspeh je uključivao 3 atmosferske sonde, 10 sletanja, 4 orbitera, 11 proletanja ili udara i 2 balona u oblacima. Puno toga što danas znamo o Veneri otkrile su te misije.

Opširnije: Sovjetsko istraživanje Venere

Write comment (0 Comments)

Stvari koje su Zemljani bacili na Mesecu

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: ponedeljak, 17 februar 2020 19:54; Autor Aleksandar Zorkić

Apollo15LunarRover O tome šta je sve Zemlja bacila ili meko spustila na Mesec pisali smo pre 10 godina. Od tada je bilo nekoliko novih misija na Mesec, a pojavile su se i nove zemlje, Kina i Izrael, koje su hitnule nešto svoje opreme i skalamerije, na našeg kosmičkog suseda. Došlo je, dakle, vreme da osvežimo našu listu veštačkih stvari koje su sa Zemlje poslate na Mesec.

Opširnije: Stvari koje su Zemljani bacili na Mesecu

Write comment (1 Comment)

'Mariner IV': prve slike Marsa

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: ponedeljak, 03 februar 2020 00:02; Autor Draško Dragović

'MARINER IV'

PRVE SLIKE MARSA

E-knjiga Draga I. Dragovića

Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija. Jedino što su videli na slikama bili su krateri i – još kratera. Mars se pokazao kao svet mrtav jednako kao i Mesec. Odjednom je zanimanje za putovanje na susednu planetu totalno splaslo. Zašto trošiti milijarde dolara ili rubalja na posetu još jedne beživotne stene? Ali slike 'Marinera IV' su samo prikazale doslovno najgoru stranu Marsa. Priča je mogla da bude potpuno drugačija da je sonda snimila neka druga područja planete... Za to je trebalo čekati još 6 godina.

Opširnije: 'Mariner IV': prve slike Marsa

Write comment (0 Comments)

U pripremi nova knjiga D. Dragovića: MARINER IV

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: subota, 01 februar 2020 19:47; Autor Astronomski magazin

MarineIV najava

Uskoro izlazi nova elekronska knjiga Draška Dragovića:

MARINER IV: prve slike Marsa

"Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija.

Opširnije: U pripremi nova knjiga D. Dragovića: MARINER IV

Write comment (0 Comments)

Stvari sa Zemlje na Marsu

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: sreda, 29 januar 2020 14:32; Autor Aleksandar Zorkić

PIA05117 Empty Nest

Svaka letelica koja je sletela, ili se slupala na Mars ostavila je manje ili više krhotina zavisno od svog dizajna. Neke su jednostavno eksplodirale prilikom udara o tlo rasipajući svoje delove po okolini. Na jednom mestu može se naći donji toplotni štit, na drugom gornji, na trećem može da se nađe padobran itd. Mesta nekih krhotina su utvrđena, a ima i slučajeva da ni glavna svemirska letelica nije pronađena i postoje samo neke pretpostavke gde se one sada nalaze. To je na primer slučaj sa letelicama Mars 2, Mars 3 i Mars 9, zatim Mars Polar Lender i dve sonde Deep Space 2.

Opširnije: Stvari sa Zemlje na Marsu

Write comment (0 Comments)