Astronautika: istorija

Istorija

Mesec i SF priča

1

Priznajem, Mesec mi nije interesantan – sve je urađeno i to još davno. Sovjeti su prvi proleteli, sleteli, snimali, bušili, pa čak i vozili 'Lunohode' po površini, i uz to jedini koji su uz pomoć robota doneli komadiće na Zemlju. Ameri su poslali ljude i to 12 komada i doneli kući stotine kila kamenja u prašine koji se i danas izučavaju. Još jedino da napravimo tamo dugotrajnu bazu (hoćemo al' malo sutra!) i više nema šta. Praktično sam o svim tim koracima već pisao, već prema interesovanju. Ipak, ima jedna sitnica koja mi je promakla, pa 'ajde i o njoj da kažem koju reč. Priča je kratka ali skoro SF!

Opširnije: Mesec i SF priča

Write comment (11 Comments)

Pola veka od Apolla 13: 'Houston, we've had a problem'

POLA VEKA OD APOLLA 13:
'Houston, we've had a problem'

Apolo13

E-knjiga Draga I. Dragovića


Ovih dana smo slavili 50-godišnjicu najpoznatije 'Apollo' misije nakon 'Apolla 11'. Govorimo, naravno, o 'Apollu 13'. Još uvek je paradoks da je jedna od najpopularnijih misija u celokupnom kosmičkom programu baš ona u kojoj je posada za dlaku izbegla smrt u kosmosu. Naravno, svima nam je poznato da je tragična priča sa sretnim krajem mnogo privlačnija od 'jednostavnog i dosadnog' uspeha. Zato postoji sjajan holivudski film o 'Apollu 13', ali ne i blockbuster o 'Apollu 11'. I zato postoji više knjiga o 'Apollu 13' nego o svim ostalim misijama programa zajedno. 'Apollo 13' se obično predstavlja kao jedan od najvećih uspeha Nase. Uspeh uprkos neuspehu: maštovitost i pronicljivost hiljada muškaraca i žena koji su radili u Nasi uspeli su da spasu živote trojici ljudi na njihovom putu ka Mesecu. Rečenica iz filma, 'Neuspeh nije opcija', ušla je u legendu, iako nikad nije stvarno izgovorena.

 

Opširnije: Pola veka od Apolla 13: 'Houston, we've had a problem'

Write comment (3 Comments)

Kritika spejs šatlova

7

Šatlovi su bili strašne mašine! Moja generacija ih pamti sa divljenjem i za našeg života se neće pojaviti ništa ni bolje ni slično. Lično, nisam ih voleo iz političkih razloga, o čemu sam pisao u nekoliko navrata. Šatlovi su za 30 godina obavili 135 misija i u kosmos odneli preko 600 ljudi, od čega se 14 nikad nije vratilo kući. Napravljeno je 5 orbitera i oni su za ukupno 1323 dana prevalili zajedno veće rastojanje nego do Jupitera (svaki je preleteo više nego od Zemlje do Sunca). Ipak, danas je opšte mišljenje da ovaj projekat, koji je progutao vrtoglavih $500.000.000.000[1], ipak bio crna rupa Nase, u suštini neuspešan projekat. Ako te interesuju razlozi, čitaj dalje, a ako ne, pređi na izveštaje o koroni...

Opširnije: Kritika spejs šatlova

Write comment (7 Comments)

Faster, Better, Cheaper: maligna era Nasine istorije

Nasa era 6

Kad je u pitanju ljudsko pamćenje, psihološka istraživanja su pokazala da je loše nekako jače od dobrog. Negativna iskustva i događaji imaju tendenciju da ostanu s nama duže nego dobri. Svako može i sâm da se seti: kad se vratimo s nekog putovanja ili letovanja, stvari koje su krenule nizbrdo čine najprimamljivije priče, poput onog kad ti je pukla guma ili je neko upao u blato...

 

Opširnije: Faster, Better, Cheaper: maligna era Nasine istorije

Write comment (0 Comments)

Kratka istorija neuspelih ulazaka u planetne orbite 1/2

Orbite 3

Jedna od najvažnijih faza mnogih međuplanetarnih misija jeste ulaženje u orbitu. Sve mora da krene ispravno iz prvog pokušaja, ili sonda neće uspeti da uđe u orbitu oko svog cilja. Često se dešava da praktično nema popravki i druge šanse, pa se neuspeh u ulaženju u orbitu obično pretvara u neuspeh čitave misije. Sa toliko letlica koje su lansirane u orbite raznih objekata širom Sunčevog sistema, ovo je prilika da pregledamo neuspele ulaske u orbite u poslednjih pola veka planetnog istraživanja kako bi smo videli šta može i šta polazi po zlu. U ovom prikazu razmotrićemo samo misije koje su bile namenjene orbitiranju oko drugih tela solarnog sistema van Zemlje a preživele su lansiranje, ali su podlegle problemima dok su senalazile u tranzitu ili stigle do svojih ciljeva.

 

Opširnije: Kratka istorija neuspelih ulazaka u planetne orbite 1/2

Write comment (2 Comments)

Venera – krivo ogledalo Zemlje

Venera 1'Венера-15' i 'Венера-16'
Radarsko snimanje površine Venere: 1982-1983.

U istraživanju planeta i njihovih tajanstvenih meseci pristalica sam orbitera, pa šta košta da košta. Još ako ima i neka subsonda – puna šaka brade. Ali ima jedan mesec koji se krije iza oblaka – to je Titan. Za njega, očito je da orbiter nije rešenje. Ali da li je baš tako? I Venera je sakrivena iza sloja oblaka, pa imamo vrlo precizne mape njene površine. To su prve uradile sovjetske sonde 'Венера-15 i -16' – one su ušle u orbitu i snimale – radarom! Kako je to prošlo?

Opširnije: Venera – krivo ogledalo Zemlje

Write comment (0 Comments)

Proučavanje sastava kamenja sa Meseca i planeta

Geohi 9

....pomoću sondi 'Луна', 'Венера' i 'Марс'

Sovjetska 'Луна-2' je još 1959. prva u istoriji dospela na Mesec, 'Венера-3' je 1966. prva dospela na Veneru, a 'Марс-2' je 1971. prvi put u istoriji speteo na Mars. Naučnici su imali jedinstvenu priliku da istraže od čega se tlo sastoji. Ko je i kako osmislio i napravio instrumente za to.

Opširnije: Proučavanje sastava kamenja sa Meseca i planeta

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Jovan said More
    Je li moguće mijenjati spin čestice?... 6 sati ranije
  • Baki said More
    NASA je nedavno objavila da im je... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 1 dan ranije

Foto...