Astronautika: istorija

U Zvezdanom gradu je organizovana svečanost povodom istorijske misije kosmičkih brodova "Sajuz-4" i "Sajuz-5" koja je obavljena sredinom januara 1969.

soyuz-4-5-transfer

Tri od četiri aktera prvog spajanja dva pilotirana kosmička broda - kosmonauti Vladimir Šatalov, Boris Volinov i Aleksej Jelisejev - prisustvovala su svečanosti. Četrvrti član Jevgenij Hrunov je preminuo maja 2000. Uz kraći osvrt na misiju koja se smatra jednom od ikona u istoriji kosmonautike, opisaćemo dramu koja se odigrala za vreme spuštanja broda "Sajuz-5" o kojoj se malo zna.

Prvi je u kosmos poleteo Šatalov - 15. januara 1969. na brodu "Sajuz-4", a dan kasnije lansiran je "Sajuz-5" sa posadom u Volinov, Jelisejev i Hrunov. U to vreme, sovjetski kosmonauti su leteli u kosmos bez skafandera, ali su specijalno za ovu misiju u brodu bila dva skafandra za izlazak u otvoreni kosmos. Sledećeg dana usledilo je spajanje dva kosmička broda (Šatalov je ručnim komandama spojio svoj brod sa pasivnim "Sajuz-5"). Zatim je obavljen čuveni prelazak Hrunova i Jelisejeva iz jednog u drugi brod kroz otvoreni kosmos koji je trajao oko jedan čas. Dok je Hrunov držeći se za rukohvate bio vani i lagano se pomerao prema "Sajuzu-4", Jelisejev je do pola virio iz stambenog odseka (BO - koji se u anglosaksonskoj literaturi naziva 'orbitalnim' i taj je naziv preuzet i kod nas) "Sajuza-5" i snimao njegov prelazak. Kada je Hurnov već "zagnjurio" u BO "Sajuza-4", Jelisejev je ostavio kameru u kontejner unutar BO "Sajuza-5", ali nije uspeo da zatvori njegov poklopac. Kada se okrenuo i izašao u otvoreni kosmos, kamera je islovila iz kontejnera i BO i odeletela izvan broda. Tako su unikatni snimci u boji drugog sovjetskog "leonovanja" zauvek izgubljeni. Posle prelaska oba kosmonauta, Šatalov je otvorio poklopac izmedju sletajućeg aparata (SA) u kome se nalazio tokom ove operacije BO i 'ugostio' pridošlice koji su mu doneli novine sa izveštajima o njegovom lansiranju i poštu. Zatim je usledilo odvajanje brodova - samo što je sada "Sajuz-4" leteo sa tri, a "Sajuz-5" samo sa jednim kosmonautom.      

Dan kasnije, 17. januara "Sajuz-4" je uspešno vra#$8en na Zemlju, a sledećeg 18. januara sleteo je pod veoma dramatičnim okolnostima "Sajuz-5" u kome je bio Volinov. Naime, posle kočenja trebalo je da usledi odvajanje tri odseka i ulazak aparat za povratak (SA) sa kosmonautom u atmosferu. Stambeni odsek je odvojen bez problema, medjutim instrumentalno-agregatni odsek (PAO) se nije odvojio od SA. Tako je sistem sastavljen od SA i PAO skupa ušao u atmosferu i to tako što je vrh aparata za povrataka, znači poklopac koji je ranije vodio u BO, bio napred. Umesto donjim termički potpuno zaštićenim delom, kosmički brod "Sajuz-5" je leteo kroz atmosferu naglavačke, uz to sa još uvek spojenim PAO. U kabini je Volinov, koji je leteo bez skafandra, već počeo da oseća dim od sagorele izolacije - bilo je pitanje trenutka kada će se poklopac istopiti. Istina, i on je imao toplotnu zaštitu ali daleko slabiju od donjeg dela kabine. U poslednji čas, kada je senzor toplote na sistemu za odvajanje PAO registrovao porast temperature iznad normalne, usledilo je njegovo odvajanje - na visini od oko 90km. "Oslobodjena" kapsula se odmah okrenula u ispravan položaj, donjim najširim delom prema smeru kretanja. Medjutim, tu drami nije bio kraj. Kada je otvoren padobran, zbog narušene dinamike spuštanja, usledio je jak trzaj - pravo je čudo da nije došlo do cepanjaveza padobrana za kapsulom, koja je naglo počela počela da se obrće na obe strane. Tako je kapsula umesto donjim, za kosmonauta najsigurnijim delom (kada se linije sila udarca uniformno prenose preko ledja kosmonauta), udarila u tle bočnom stranom - znači sa ramene strane Volinova. Udarac je bio tako jak da je Volinov polomio gornju vilicu udarivši u komandnu tablu, ali je njegovo sedište ipak izdržalo udarca i praktično spaslo mu život.

Kako je sletanje obavljeno u neregularnom režimu, umesto u oblast Karagande, "Sajuz-5" je sleteo 200km jugozapadno od Kustanaja, pa je spasiocima trebalo nekoliko časova da u snegom zavejanoj stepi pronadju kapsulu. Medjutim, kosmonuata nije bilo u njoj. Volinova su pronašli po tragovima krvi u jednoj kolibi, nekoliko kilometara od mesta povratka, gde su ga okrvavljene vilice meštani utoplili.

Kada se mislilo da je svim dramama povezanim sa ovom misijom kraj, za vreme odlaska kosmonauta na svečanost u Kremlju gde je Brežnjev trebao da im uruči ordenje, jedan atentator je misleći da je to kolona automobila u kojoj se nalazio Generalni sekretar KPSS, pripucao po automobilima u kojima su se nalazili kosmonauti. Na svu sreću, niko od kosmonauta nije ranjen.  

Četrdeset pet godina kasnije, Vladimir Šatalov (87), Boris Volinov (80) i Aleksej Jelisejev (80) su se ponovo okupili u Zvedzanom gradu, gde su sa okupljenima u Centru za obuku kosmonuata evocirale uspomene na ovu istorijsku misiju, jednu od ikona sovjetske kosmonautike

4kosmonauta
Jelisejev, Hrunov, Šatalov i Volinov (januar 1969.)
   
tri-kosmonauta
Volinov, Jelisejev, Šatalov (januar 2014.)
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 13 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 16 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 16 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...