U obimnom tekstu sa početka februara pisao sam o počecima sovjetskog istraživanja Meseca. Tada sam rekao da je čitav sovjetski program istraživanja Meseca pomoću automatskih međuplanetnih stanica (AMS) bio je podeljen u nekoliko etapa, te sam podrobno opisao automatske međuplanetne stanice (AMS) serije „Луна“ prve generacije, koje su uspešno pale na Mesec (E-1A №7 „Луна 2“), odn. prvi put sa lunarne orbite fotografisale suprotnu stranu Meseca (E–2A №1 „Лунa 3“). Pogledajmo sada u nastavku:
Stanice druge generacije
Е-6, Е-6М, Е-6С, Е-6ЛС, Е-6ЛФ
Ideja o izradi automatskih međuplanetnih stanica sposobnih da se meko spuste na površinu Meseca rodila se u SSSR–u još krajem pedesetih godina. Na inicijativu tada glavnog konstruktora i generalnog direktora vodećeg konstruktorskog kosmičkog biroa u zemlji, Sergeja Koroljeva, Prvi sekretar partije i Predsednik Saveta ministara zemlje, N. Hruščov je 1958. godine izdao naredbu o zahuktavanju sovjetske mašine: tebalo je napraviti takvu stanicu koja će specijalnom kamerom panoramno snimiti tajanstveno tlo na Mescu i omogućiti da se utvrdi da li je uopšte moguće kretati se po Mesecu. Tada je, naime, vladala teorija da je sloj prašine na površini tako dubok da će svakako progutati sve što sleti na nju...
Preuzmite ceo tekst u PDF verziji
(31 strana, 1,71 MB)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
