Do danas, Amerikanci su u šest „Apollo“ misija doneli ukupno 382 kg kamenja sa Mesečevog tla. Za to vreme, Sovjeti su u tri „Луна“ misije uspeli da donesu samo 327 grama. Moglo bi se reći da je time bila okončana višegodišnja „Trke za kosmos“. Posle toga, razlika između dve sile se samo povećavala.
|
Između 1967. i 1976. godine, postojale su tri sovjetske stanice kadre da dostave uzorke lunarnog rigolita na Zemlju. Zajedno sa japanskom stanicom „Hayabusa“, to su jedine misije do danas koje su automatski prikupile uzorke sa drugog nebeskog tela. Međutim, iako su samo tri aparata imala uspeha – „Луна 16“, „Луна 20“ i „Луна 24“ – SSSR je lansirao ukupno jedanaest sondi serije „Je–8–5“ (na ruskom „E–8–5“[i]) želevši da postigne svoje ciljeve. Čitav program treće generacije stanica za istraživanje Meseca „Je–8–5“, zajedno sa „Lunohodima“ („Je–8“), prestavljao je sovjetski odgovor na zahuktali američki program „Apollo“, mada su obe sovjetske porodice aparata bile projektovane samo kao usputna faza projekta slanja sovjetskog čoveka na Mesec (projekat „Н1-Л3“). |
Preuzmite u PDF verziji: 17 strana, 2,11 MB
Još PDF knjiga Draška Dragovića u izdanju AM:
 |
Gde se zaposlio mladi Koroljev? Gde je izmišljena prvu balističku raketu na svetu? Ko je prvi poleteo ka Marsu i Veneri? Ko je smislio „Sojuze“ i „Progrese“? Kako je iz blizine slikana Halejeva kometa? Gde je osmišljena prva baza na Mesecu? Ko je smislio „Fobos–grunt“? Ko je vodio biomedicinski projekat „Mars 500“? Ko planira bioločke fabrike u orbiti? Pročitaj odgovore. |
 |
Rusi i Amerikanci se već decenijama, što javno što tajno, prepucavaju u vezi naoružanja, i to neće nikad da se promeni. Svako od njih ima svoje adute i vrlo retko se događa da jedna strana javno prizna da nema odgovor na vojne pretnje druge strane. „Satana“ je bio jedan od tih pretnji, dokazavši da sa njim nema šale.
|
 |
Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
|
 |
Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
|
 |
Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
|
 |
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
|
 |
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
|
 |
"Nezvanični naziv joj je „Alpha“, mi je poznamo pod anglo-saksonskom skraćenicom ISS, a Rusi kao МКС – Международная космическая станция, iako je njen puni naziv „Orbitalni univerzalni istraživački kompleks sa ljudskom posadom“. Do kada će biti u orbiti? Kakva joj je sudbina i ko su naslednici?"
|
 |
U periodu između 1957. i 1965, sovjetski svemirski program je bio vodeći u svetu po kapacitetu raketnih nosača i svemirskoj tehnologiji. Nakon nekoliko godina dobro organizovanog planiranja koje je prethodilo lansiranju prvog „Sputnjika“, sovjetski naučnici su iznenadili svet serijom sve sofistikovanijih međuplanetnih misija.
|
