Astronautika: istorija

GAGARINOV SMEŠAK, KOJI JE OZARIO ČITAV SVET

I danas, 45. godine posle prvog leta čoveka u kosmos u kosmičkom brodu “Vostok”, svetlost svima dobro znanog smeška Jurija Gagarina i dalje greje žitelje planete Zemlje, kao da podseća da je u prostorima Vaseljene naša plava planeta tek jedno zrnce, koje treba čuvati kao neprocenjivi dar prirode. Može se učiniti da je o letu Jurija Gagarina u kosmos napisano sve što se moglo napisati. Svega 108 minuta, provedenih u kosmičkom prostoru, po današnjim merilima prava je sitnica. Međutim, za mnoge pojedinosti čak i ovog hrestomatičnog starta saznajemo tek danas, više od četiri decenije kasnije. Sovjetska kosmonautika nesumnjivo je ostavrila fantastične rezultate. Samo šesnaest godina po okončanju najkrvavijeg svetskog rata, koji je progrmeo preko čitave zemlje, stvorene su tehnologije koje su omogućile čovekov let ka zvezdama. Međutim, gusta zavesa višegodišnje tajnovitosti nije omogućavala da se pokaže, koja je cena za tu “pobedu u kosmosu” i zaista plaćena. Iz nekih razloga smatralo se da je “put u orbitu” jedne zemlje posut samo ružama. Jer, različite neugodne situacije i havarije koje su pratile tu pobedu uvek su nosile oznaku “strogo pov.” Let na složenoj kosmičkoj tehnici, naročito prvih godina, nije mogao proteći bez problema. Međutim, neustrašivost kosmonauta, koji su startovali u brodovima a da pri tom nisu imali ni najneophodnija sredstva za spasavanje, stvarala je utisak da let nije praćen bilo kakvim poteškoćama. A njih je bilo na pretek. Kako se sada ispostavilo, postojali su i tragični trenuci u letu Jurija Gagarina, kada se on vec spremao da se zauvek oprosti od prijatelja koji su ga čekali na Zemlji. Start rakete-nosača protekao je uspešno.

12. aprila 1961. godine u 9 časova 07 minuta po moskovskom vremenu prvi put u svetu sa poligona Tura-Tam (kasnije poznatog kao kosmodom Bajkonur) izveden je u orbitu oko Zemlje kosmički brod-satelit “Vostok”, kojim je pilotirao Jurij Gagarin. Doduše, kazati da je “pilotirao” nije najtačnije, jer su svi sistemi kosmičkog broda funkcionisali automatski. Glavni konstruktor Sergej Koroljov je smatrao, da čovek ne treba da se meša u rad motora, u sistem orijentacije i ostalu mehaniku. Sa velikim trudom kolegama je pošlo za rukom da ubede Koroljova da u “Vostoku” predvidi i mogućnost prelaska sa automatskog na ručni režim pilotiranja. Gagarin u početku nije imao nikakvih pretenzija u pogledu funkcionisanja aparature. Kosmonaut je održavao radio vezu za centrom za upravljanje letom, pratio svetlosnu signalizaciju na instrument-tabli, kontrolisao odvajanje rakete-nosača od kosmičkog broda. “Vostok” je izašao u zadatu orbitu i ušao u bestežinsko stanje. Gagarin je probao da u tom stanju konzumira hranu i pije vodu. U 10 časova 25 minuta, 108 minuta nakon izlaska u orbitu, trebalo je da započne najsloženija etapa – prizemljenje. Gagarin je maksimalno pažljivo pratio uređaje koji su očitavali pritisak kočionog motornog uređaja. I taj pritisak počeo je naglo da pada. Aparat za spuštanje “Vostoka” počeo je da se lagano trese, sa vanjske strane dopirala je buka, koja se povećavala zajedno sa opterećenjem. Nakon uključivanja kočionog motornog uređaja trebalo je da usledi odvajanje aparata za spuštanje od otseka sa uređajima. Međutim, to se nije dogodilo! Brod se zavrteo kao čigra. Brzina okretanja – oko 30 stepeni u sekundi. Došlo je do, kako je kasnije izjavio državnoj komisiji Jurij Aleksejevič Gagarin do tumbanja – glava-noge, glava-noge sa veoma velikom brzinom rotiranja, tako da u takvoj situaciji jednostavno nije bilo šanse da se kosmonaut srećno katapultira. (Naime, u kosmičkim brodovima tipa “Vostok” kosmonauti se nisu prizemljavali unutar broda, već su se katapultuirali u specijalnom sedištu iznad kojeg se širio padobran).

Uzgred rečerno, i tu činjenicu u Sovjetskom Savezu su dugo krili. Smatralo se zbog nečega da ako se kosmonaut prizemlji posebno od svog broda, onda je takav let manje vredan. Tek sa desetak minuta zakašnjenja došlo je ipak do odvajanja. Aparat za spuštanje prestao je da se vrti i usmerio se put Zemlje. Međutim, Gagarin se suočio sa novom nevoljom. Iza iluminatora je dopirala buka, aparat se tresao, a otvori su bili “zatvoreni” plamenom. Požar! A za pilota nema ničeg strašnijeg nego vatra na letelici. Gagarin je, kao i svi kosmonauti prve garniture došao iz lovačke avijacije. - Gorim! – mislio je kosmonaut. Međutim, na taj plamen, koji je izazvan trenjem korpusa letelice o atmosferu za vreme spuptanje, svi su navikli. Ali za vreme prvog leta sve je bilo novo i činilo se da je taj plamen - opasnost.

Kada je brzina aparata amortizovana, na visini od oko 4 kilometra, otvorio se padobran. Nešto ranije, otprilike na visini od 7 hiljada metara, otvorio se luk i kosmonaut se katapultirao zajedno sa sedištem. Jurij Gagarin se spustio na Zemlju u 10 časova 55 minuta po moskovskom vremenu, nedaleko od sela Smelovka u Ternovskom rejonu Saratovske oblasti.

Posle ovog leta Juriju Gagarinu dugo nisu dopustali da se diže u vazduh. U suštini, njega su učinili “civilnim” agitatorom, čiji je zadatak bio da zaseda u prezidijumima i drži govore. Međutim, Gagarin je bio u duši čovek od akcije. On je želeo da leti i oficijelno je vršio funkciju zamenika načelnika Centra za pripremu kosmonauta za letački rad. S teškom mukom pošlo mu je za rukom da ga uvrste u posadu koja će leteti. Godine 1967. uspeo je da ga odrede za dublera Vladimira Komarova, kosmonauta kome je povereno isprobavanje novog broda “Sojuz”. Taj let okončao se tragedijom, pošto se za vreme ateriranja nije otvorio padobran. Aparat za spuštanje je velikom brzinom “zaronio” u zemlju i zapalio se. Vladimir Komarov je pognuo, a jedanaest meseci kasnije nestalo je i Jurija Gagarina. Tragedija, koja se desila njegovom drugu, nije pokolebala Gagarina da napusti letove u nebo. On je nastavio sa treninzima. Čak je insistirao na tome da kao pilot-lovac mora da vaspostavi svoje letačke navike. 27. marta 1968. godine na skolskom avionu UTI MiG-15 sa iskusnim instruktorom Vladimirom Serjoginom, Jurij Gagarin se vinuo u vazduh. U 10.30 veza sa avionom je prekinuta. MiG je pronadjen u zemlji, sa poginulim pilotima.

Zagonetna smrt!

I danas, toliko godina nakon tragedije, naučnici i vazduhoplovci ne mogu da se slože u mišljenju šta je bilo uzrok tragedije. Jedni smatraju da je letelica uletela u snažnu oluju, koja ju je kao igračku jednostavno “nokautirala”. Drugi kosmonaut na planeti German Titov, koji se nalazio u sastavu komisije koja se bavila istragom uzroka katastrofe, imao je svoje mišljenje: letelica u kojoj se nalazio Gagarin sudarila se u vazduhu sa nekakvim objektom. Možda je u pitanju bila meteoroloska sonda? Udarac je usledio u staklenu kabinu i doslo je do dehermetizacije. Piloti su izgubili svest i neupravljajući avion se zario u zemlju.

Postoje i druge verzije. Kako stručnjaci smatraju, sa stoprocentnom sigurnošću niko ne može tvrditi kako su poginuli Gagarin i Serjogin. Od tada je profesija kosmonauta postala kudikamo bezbednija. Bez obzira na to što je posle 1971. godine, kada je za vreme spuštanja broda “Sojuz-11” došlo do dehermetizacije aparata za spuštanje i posada, koju su činili Georgij Dobrovoljski, Vladislav Volkov i Viktor Pačajev poginula, od tada više u Sovjetskom Savezu kosmonauti nisu ginuli za vreme leta. U SAD se tragedija dogodila 1986. godine, kada je za vreme starta eksplodirao šatl “Čelendžer”, kada je poginulo šest članova posade. Tadašnje tamikčenje u kosmosu između SSR i SAD danas je poprimilo karakter tesne saradnje između Rusije i SAD. Od 1994. godine šestorica američkih astronauta radila su na ruskoj orbitalnoj stanici “Mir”, koja je kasnije potopljena. A od 1998. godine Rusija i Amerika – dve vodeće države - stvaraju zajedničku Međunarodnu kosmičku stanicu, koja će do 2005. godine biti kompletirana. Na orbiti će se naći naučno-istraživački kompleks ukupne težine preko 400 tona. U svetu je već preko 400 ljudi boravilo u kosmosu. U novom veku, kako smatraju stručnjaci, letovi u bezvazdušni prostor biće dostupni svima, kao i odlazak na odmor na Kanarska ostrva, Havaje ili Balere. Jedino će karta za takvo putovanje biti skuplja. Staza ka zvezdama koju je trasirao Jurij Gagarin danas je postala veoma široka.