UŠAO U ATMOSFERU IZNAD AMERIKE
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Zanimljivih priča o raketama i satelitima zasigurno ima bezbroj. Ako tu dodam i neke začine koje ja lično volim: špijunažu, tajne tehnologije, hibridno ratovanje, teoriju zavere i sl, pričama nikad kraja. Jedino je problem što se takve priče po pravilu razotkrivaju sa zadrškom, ali bolje ikad nego nikad. Danas bih rekao nešto o jednom sovjetskom špijunskom satelitu koji je nenadano 'pao' na teritoriju Sjedinjenih Država, ali najpre uvod.
Kao i sve ovakve priče iz doba Sovjetskog Saveza, koje iz nekog razloga samo ja obrađujem na ovom sajtu, i ova je prilično zamršena ali ću pokušati da skratim koliko je to moguće. Lično, sumnjam da čak i danas iko može da pohvata hronologiju razvoja i lansiranja sovjetskih špijunskih satelita.
Vojni špijunski sateliti porodice 'Persona' (14F137) – poznate i kao 'Kvarc' – vuku korene iz projekta satelita druge generacije 'Safir' koji su prvi predložili inženjeri biroa CSKB 'Progress' još 1979. godine. 'Safiri'su zamišljeni kao 16-tonski sateliti koje bi bili lansirani sovjetskim šatlom 'Buran'. Vojni i politički vrh zemlje je odobrio satelit 1985, a lenjingradska kompanija 'LOMO' je već 1990. izradila prvu verziju moćnog optičkog teleskopa 17V321 za 'Safir' i još dva dodatna sistema. Glavno ogledalo teleskopa prečnika 1,5 metara proizvedeno je u fabrici optičkog stakla 'Litkarino' (AO LZOS). Ali, u to vreme samarska kompanija 'Progress' je već grcala preopterećena radom na programu 'Energija-Buran', a projekat 'Safir' je patio usled nedostatka visokotehnoloških komponenti i sistema, naročito infracrvenih senzora visoke osetljivosti. Projekat se nekako održavao do kraja 90-ih, kada je i formalno otkazan, a gotovo dovršen aparat prebačen u skladišta u Samari.
|
Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
|
.jpg) |
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
